"NJENO SRCE BILO JE JAČE OD JAGUARA" Keruša Gabi jedan od heroja Beograda, zaslužila je spomenik još za života
U samom srcu beogradskog “Vrta dobre nade” već godinama stoji statua jednom psu. Ako ste ikada posetili ovo mesto znate da je reč o keruši Gabi, a možda i da na spomeniku piše kako je “njeno srce bilo jače od jaguara”. Ali, ko je bila Gabi i zbog čega je zaslužila ovakav spomenik?
Priča o keruši Gabi po mnogo čemu podseća na zaplet nekog filma. Da živimo u Holivudu, verovatno bi do sada i postala zvezda. Ovako, o njoj i njenoj hrabrosti ostaje da svedoči samo spomenik u “Vrtu dobre nade”, kao i poneko sećanje.
Kako je keruša Gabi zaslužila spomenik?
Gabi je bila nemački ovčar i tek sa osam godina starosti je stigla u beogradski zoološki vrt, nakon što ju je upravi poklonio jedan iskusni dreser pasa. Tako je ona postala čuvar ovog mesta i svake večeri je sa čuvarom i još jednim radnikom patrolirala vrtom.
Tako je bilo sve do noći 22. juna 1987. godine, kada je ženka jaguara uspela da iskoči iz svog kaveza i da dođe gotovo do upravne zgrade. U tome ju je sprečila baš Gabi!
Čuvar je kasnije pričao da je keruša naglo zastala, oslušnula, potpuno se ukočila na nekoliko sekundi i onda jurnula u mrak dok je drugi pas, mužjak nemačkog ovčara, uz cviljenje pobegao. Ubrzo se začulo režanje i lavež i čuvar je shvatio da je u pitanju neka zver iako nije mogao da vidi tačno koja. Otrčao je do telefona i pozvao policiju.
Do dolaska patrole i tadašnjeg direktora vrta Vuka Bojovića, Gabi je sprečavala zver da pobegne i eventualno preskoči ogradu koja ju je razdvajala od usnulog grada. Nakon njihovog dolaska otkriveno je da je reč o ženki jaguara koja je, nakon više pokušaja da se utera u kavez, na kraju usmrćena.
Šta je posle bilo?
Gabi je pronađena polumrtva, u jednom hodniku u neposrednoj blizini kaveza iz kog je jaguar pobegao.
Teško povređenoj Gabi nimalo nije bilo lako da se oporavi. Bilo je potrebno mnogo nege, ljubavi i pažnje koju su sa Gabi delili svi zaposleni u vrtu, ali i mnogobrojni Beograđani, jer se za njen podvig pročulo. Na kraju, posle mnogih besanih noći, u zoo vrtu su mogli da odahnu – keruša je stala na noge.
Gabi je bila teško povređena, ali je na kraju izvidala rane. Ostala je počasni čuvar vrta još neku godinu dok nije okončala svoj životni vek. Tačno na mestu na kome se ona sukobila sa jaguarom i hrabro odbranila Beograđane i čuvara do dolaska interventne ekipe te davne 1987. godine radnici zoološkog vrta su joj još za života podigli spomenik.
Izvor: Istorijski zabavnik
BONUS VIDEO:
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)