POČELI SU VUČJI DANI, PAMET U GLAVU! Srbi veruju da se u narednih 7 dana iz kuće nikom ništa ne daje, a žene ovo nikako ne rade!
Veruje se da Sveti Mrata u ove dane gleda ko šta radi, pa veća s vukovima i određuje im koji će na koju stranu da navali
Vučja nedelja je sedmica od 16. do 24 novembra, odnosno od Đurđica do Mratindana, koji se slavi 24. novembra, a za koju se veruje da predstavlja dane zaštitnike vukova.
U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.
Prema narodnom verovanju, od 16. novembra, pa sve do 24. novembra vremenske prilike ukazaće nam kakva će biti predstojeća zima. Naime, ako dani budu magloviti, zima će biti promenljiva i maglovita, a ako bude vedro zima će biti oštra sa dosta mraza!
Shutterstock
Inače, po narodnom verovanju, dani od Đurđica (16. novembar) do Svetog Mrate (24. novembar) pokazuju kakva će biti zima, koji se još nazivaju i Mratinci ili Vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova.
Veruje se da Sveti Mrata u ove dane gleda ko kako radi, zatim drži većanje s vukovima i određuje im koji će na koju stranu da navali.
Domaćinu koji najviše greši u ove dane, ne ide u crkvu i ne poštuje Svetog Mratu, u kuću i torove na zimu će doći hromi vuk, zvani kriveljan, koji je najopasniji i koga niko ne može da spreči u njegovoj nameri. U vreme Mratinaca ništa se ne daje iz kuće.
U Srbiji je običaj da se u ove dane klalo crno pile ili mlad crni petao. Klalo se ćuteći, u ranu zoru, na kućnom pragu. Prethodno se piletu ili pevcu crnim koncem zaveže kljun da ne pišti, da ne bude nikakvog glasa.
Odsečena pileća glava vezivala se crvenim koncem o verige, pa se sa njom bajalo u vreme dolaska vukova.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Pavle Vuisić – glumac sa Save koga je Orson Vels proglasio najboljim na svetu
U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Braća na prestolu i u boju: borbe Nemanjića za krunu
Borbe oca i sinova, smene na prestolu, diplomatske igre i veličanstvene zadužbine – period od Uroša I do Milutinove smrti obeležio je uspon Srbije, ali i neprekidne dinastičke sukobe koji su oblikovali njenu istoriju.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Komentari(0)