SKRIVENO ZLATO POPA MARTINA KRIJE SE NA STAROJ PLANINI Solju i svećom su se zakleli da nikome neće reči gde je ovo mesto

Nema tragača za zlatom od Makedonije do Dunava i Morave, a da nije čuo i snio o najvećem blagu ikada zakopanom na ovim prostorima – blagu popa Martina Himovića.

SKRIVENO ZLATO POPA MARTINA KRIJE SE NA STAROJ PLANINI Solju i svećom su se zakleli da nikome neće reči gde je ovo mesto
Shutterstock/stara planina

Legende koje se prenose vekovima, isprepletane sa istorijskim činjenicama, među avanturistima, istraživačima i onima koji žele da se lako obogate stvorile su pregršt priča o zakopanom blagu na Staroj planini.

Iako priče o zakopanom blagu deluju suviše bajkovito, istorijskih osnova za neke legende o zakopanom blagu ipak ima.

Na Staroj planini je bila najveća rimska kovnica novca na Balkanu, ne zna se tačno gde, još nije pronađena. Zatim, tu su mnogi hajdukovali i skrivali zlato koje su krali Turcima. Na Staroj planini je u srednjem veku živelo i pleme Čerkezi koje je takođe bilo bogato.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Lepote Srbije/K.R.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Ipak, među svim predanjima o skrivenim riznicama zlata na Staroj planini, najpoznatije je ono o blagu popa Martina Himovića.

Za tovarima blaga pop Martina koje je sakriveno u planinskim bespućima ovog kraja i danas se traga.

O popu Martinu Himoviću postoje brojne legende sa obe strane Stare planine – u Bugarskoj i Srbiji.

Iako se one delimično razlikuju po pitanju porekla popa Martina, suština je svuda ista, pop Martin Himović ostavio je za sobom neverovatno blago, oteto iz turskih karavana koji su prenosili sakupljeni harač. Blago je zakopano na 62 lokacije, o čemu je sam pop Martin ostavio zabeleške.Problem je što najveće riznice imaju skrivene zamke koje mogu da ubiju čoveka i što su Martinovi zapisi pisani kao svojevrsne zagonetke.

Shutterstock
 

Legenda o popu Martinu

Pop Martin je živeo u selu Poganovu u vreme kada je Srbija bila već potpala pod tursku vlast. Po predanju, njegovo prezime, Himović, potiče ili iz Hercegovine, ili iz Dubrovnika, odakle je, najverovatnije, došao.

Prvi deo svog života posvetio je crkvi i veri, živeo je mirno sa svojom ženom Vidom, koja je bila nadaleko poznata po lepoti, i ćerkom Zlatom. Legenda kaže da se Martinova žena dopala turskom vođi Manuka-begu, koji je na kraju popovu ženu i prisvojio, zajedno sa celokupnim imanjem popa Martina kojeg je isterao iz sopstvene kuće.

Danima je smišljao kako da se osveti begu. Na kraju je odlučio da ode u planinu i da se tamo pridruži hajducima vojvode Volčana.

Hajdučija mu je dobro išla. Toliko dobro da je brzo napredovao. Izjednačio se sa samim vojvodom. U međuvremenu, poslali su svog čoveka da radi kao kočijaš kod Manuka bega.
Jednoga dana hajducima je javljeno da se beg sprema da putuje sa svojom porodicom u Jedrene, preko Gabrova (po jednoj verziji). Napad isplaniran do detalja, završen je uspešno.

pixabay
 

Nakon presretanja karavana u kome je putovao Manuka-beg sa Martinovom bivšom ženom dogodio se masakr, u kome beg nije uspe da izvuče živu glavu. Spretni hajduci su uz mnogo muke pobili sve njegove sledbenike, ostavivši jedino Vidu, sada poturčenu gospođu koja je, izgledala i razmišljala poput Turkinje.

To je bio još jedan veliki udarac za Martina koji nije uspeo da probudi ono što je verovao da se nalazi ispod te grube spoljašnjosti njegove bivše ljubavi. Posledica toga bio je tragičan kraj, Martin je naredio da Vida bude pogubljena, a on se vratio u šumu gde je boravio do svoje smrti.

Shutterstock/Vodopad Bigar
 

Po drugoj verziji, jednog dana, dok je Martin bio u manastiru, Turci su se pojavili a njihov vođa je silovao Martinovu ženu. Vida, zbog sramote, otima Turčinu nož iz pojasa i ubija prvo njega pa onda sebe. Martin je ženu sahranio u dvorištu kuće koju je naselio i sa ćerkom Zlatom godinu dana je svakodnevno išao na njen grob. Za to vreme ćerku je učio korišćenju oružja.

Kada se navršila godina od smrti njegove žene, pop Martin je skinuo crkvenu mantiju, obukao srpsko narodno odelo i krenuo u krvavu osvetu Turcima zajedno sa ćerkom i družinom od 40 hajduka koju je sakupio.

Pola veka pre Karađorđa i njegovog rata sa Turcima, Martin Himović sprovodio je svoj lični mali rat, nedozvoljavajući da ijedan tovar blaga prikupljenog od srpskog naroda ode put Carigrada.

Blago se gomilalo i svaka pećina duž drumova postajala je mesto za sakrivanje plena, pojedini meštani ali i istoričari tvrde da postoje čak 62 lokacije u okolini Pirota na kojima se nalazi zlato i druge dragocenosti. Oni optimističniji govore čak i o potencijalno najvećim količinama zlata koje se mogu pronaći u ovom delu Evrope.

Shutterstock
 

Legenda kaže da je hajdučka družina popa Martina presrela i jednu do tada najbogatiju pošiljku sa troje kola, prepuna zlatnika. Dobro organizovani, pobili su sve pratioce, osim jednog: velikog čupavog psa. Možda nisu obratili pažnju na njega, a možda su ga i namerno pustili, jer to je ipak samo životinja. Međutim, pas je bio dobro utreniran i nastavio je sam put prema Carigradu. Vrativši se sam, Turci su uvideli da se nešto desilo sa karavanom, sakupili vojsku i pustili psa da ih odvede do mesta na kom je karavan stradao. Tako je i bilo. Baš u trenutku kad je pas doveo Turke u blizinu sela Poganova, bio je Veliki Petak i celo selo je išlo u crkvu. Turci su opkolili crkvu i tražili su od seljaka da odaju sklonište hajdučke družine, međutim niko nije o tome ni reč rekao – verovatno niko nije ni znao. Turci su zatim poubijali sve, samo su se spasili jedan momak i jedna devojka, koji su se malo zadržali u šumi, kada su došli videli su stravičan prizor: muškarci, žene, deca.Svi su bili poklani. Selo je ostalo pusto, ali ne zadugo jer su ga opet naselili doseljenici sklanjajući se pred Turcima.

Printscreen/Youtube
 

Za blagom popa Martina najviše se traga na Staroj i Suvoj planini, na mestima zvanim Tri čuke, zatim na Vlaškoj planini gde se po predanjima nalazi jedan od ulaza u navodni Zlatni grad u koga se ulazi kroz takozvanu „smukovu rupu" koju čuva zlatna zmija.

To nije prava zmija, već konstrukcija pozlaćenog metala, koju nepoželjni gost nehotice aktivira kada uđe u pećinu. Istog momenta pogađa ga metalni šiljak kao koplje u glavu ili grudi, tako da retko preživi. I „Narodne novine“ su zabeležile nesvakidašnji slučaj od pre dvadesetak godina kada se iz tog razloga bolnici u Gadžinom Hanu javio i bio lečen čovek iz obližnjeg sela, što je na molbu ordinirajućeg lekara i priznao.

Po pričama meštana, niko živ nije iz te jame izašao.

Neki kažu da je reč o veoma dobro osmišljenom mehanizmu koji okida princip poluge, a ima i onih koji veruju da je reč o nekoj vrsti elektriciteta.

Majstor mehanizma zlatne zmije je bogato nagrađen od hajduka, ali i ubrzo ubijen, a pobijeni su i svi oni koji su znali gde je skrovište.

Tu zamku je, kako kažu tragači, „dizajnirao" lično pop Martin kako bi zaštitio svoje blago.

Priča se da “Smukova jama” ima tri ulaza. Jedan ulaz je glavni- gde su mazgama prenosili zlato, 30 dana 30 hajduka su tamo doterivali zemlju i kamenje i zatrpali ulaz. Drugi ulaz je negde pored reke Jerme, ali i on je zatrpan. Veruje se da tamo postoji obeležje na kamenu, neki kažu da su nacrtane pantalone i košulja, drugi kažu da su nacrtani zmija i strela, a treći da je nacrtana samo zmija. Treći ulaz je bio slobodan, ali tamo je postavljena čuvena zmija smuk. Dosta ljudi je poginulo na tom mestu.

Poslednji ljudi, koji su pronašli smukovu jamu, od kojih je jedan i umro, a pretpostavlja se da je bilo dete, hlebom, solju i svećom su se zakleli da nikada nikom neće reći gde se nalazi ovo mesto. Možda su i zatrpali ulaz, a ispred njega su zasadili jorgovane i tako mu sakrili trag.

Potraga za blagom, avantura ili prokletstvo pohlepe?

Da se ovome pridaje sve veća pažnja pokazuju i činjenice da se u alat, pored tradicionalnih rašlji i pijuka, uključuju i detektori metala, arheološke sonde, pa i dinamit, ali i oprema čija se vrednost meri desetinama hiljada evra.

Iako neke u ovakve pohode vodi želja za avanturom, a druge za lagodnim životom, svi detaljno i sa mnogo pažnje izučavaju mape koje uglavnom stižu iz Bugarske i razgovaraju sa najstarijim žiteljima planinskih sela u nadi da će baš njima otkriti neku novu tajnu.

Brojne priče i legende o velikim količinama zakopanog blaga raspaljuju maštu i nevernih Toma. Mape popa Martina ne znaju za granice, pa se naši i bugarski tragači za zlatom udružuju u zajedničkoj avanturi, kopaju na ovoj ili onoj strani.

Ulazak na ovakva mesta zahteva poseban oprez, zbog raznih zamki koje su postavljene za zaštitu blaga. Mogu da vas iznenade otrovni gasovi spravljeni još u ona vremena, probojne strele i noževi postavljeni na nezgodnim mestima. Kad sve to zaobiđeš, zlato je tvoje.

Da su tragači za zlatom u ovom kraju uporni, potvrđuje i zapis u knjizi „Pećina Toplik", grupe mladih istraživača iz Zaječara u kojoj se kaže da ovaj speleološki objekat na Staroj planini ima izlaz na bugarskoj strani.

Deo zapisa o zakopanom blagu :

„Kod mesta Sveta Paraskeva, sokobanjsko, kad uđeš u crkvu, od vrata od istoka idi do sred crkve i stani, ima kamik žut. Pod njega tovar zlata."

„Od Vlasotince mesto Parosilj, tu traži bunar santrač od kamen bigorljiv, u taj bunar spustismo bure zlata."

„Spram Ćele-kule, niška okolina, ima turski grob, u grob pare. Ovo je Kočin plan preveden oko 1800. godine, istinit."

„Traži Malekovo vodeniče. Nad vodenicom u lešta grob vodeničarski i pare u grob. Buka sa usta vezana sa lanac za kamen. Vidi dobro, ima sa obe strane po jedan krst ukovan na kamen. Od buku pođi naviše, nađi ustav ili savak, stani na savak i preskoči preko vode, tu kopaj, ima jedno kače sa parama, na pare ima sablja sa tri draga kamena, ima tefter sa zlatne korice od sedam oka, i dva krsta i jedne terazije zlatne."

„Ajde u Malu planinu i traži Gargovu vodenicu ona je zakačena za oganj. Vidi se dok je veka i sveta na poljani, na njoj tri kamena, jedan drugog ne udara. Na jednom je kuća, na drugom plovka, a na trećem sedam prutova. Na vodenicu čerep prosečni, nad njim ima i dva golema, pred vodenicom ima sedam stepenika a na srednjem jedan crven."

„Ispod vodenice ima poljana, na poljani tri bresta sa žilama spletenim, a preko puta ima tri groba Turska. Ima tu i kamen veliki kao polovina plasta. Da se popneš na njega. Odozgo ima iskovana sofra, sa sedam hlebova, sedam kašika i jedna velika kašika, jedno somče, dve ribe, jedna cela, jedna pola, pastrmka i jedan nož i na dole visi mleko i jedna srna, i jedan grob, do njega ploča, a na ploči ruka, ispod nje bakrač sa bele pare. Tamo ima i mačka ćopava u stenu.."

„Sedam dolina se sabiraju, do mačke ima ploča i sedam stepenika, to je po vlaškom planu, znak da su tu pare."

Na samrti je, kažu, rekao da njegovo zlato može naci samo čovek, koji je spreman da 2/3 svega pokloni Poganovskom manastiru, a 1/3 zadrži za sebe.

Danas mnogi traze to zlato verujući da postoji, ako ne to zlato onda sigurno neko jer je istorijska cinjenica da je na ovom prostori bilo hajdučkih družina. Uopšte, razne priče postoje vezane za put Via militaris, kasnije nazvan Carigradski drum.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

Komentari(0)

Loading