REDAK DRAGULJ PRIRODE Slobodni divlji konji na planinama Srbije, njihov opstanak je najveći izazov (FOTO/VIDEO)
Divlji konji žive i u Srbiji i često zavise od dobrih ljudi koji im pomažu da se prehrane i prežive zimske uslove u kojima im je hrana nedostupna
Ako se zaputite na Staru planinu, Suvu planinu, Stolove ili Vlasinu, nemojte propustiti da fotografišete redak dragulj prirode – slobodne divlje konje.
Konji ne uveličavaju svojom raskošnom lepotom samo hipodrome i ergele, već i predele koji ne pripadaju čoveku. Divlji konji su poznati u svetu u stepama Mongolije, gde slobodno trče retki i ugroženi divlji konji Prževalski, dok je nekada u Severnoj Americi bez straha od čoveka trčao mustang, duh Zapada.
Ove daleke zemlje nisu jedine koje mogu da se pohvale svojim divljim konjima. Divlji konji žive i u Srbiji i često zavise od dobrih ljudi koji im pomažu da se prehrane i prežive zimske uslove u kojima im je hrana nedostupna.
Printscreen
Dragocena činjenica za sve ljubitelje konja jeste da je moguće sresti divlje konje na planinama Srbije, a nekad im se i malo približiti. Divlje konje u Srbiji možemo videti zahvaljujući tome što su ih vlasnici puštali da tokom leta borave na planinskim proplancima gde je hrana u izobilju ili jer nisu mogli o njima da brinu. Drugo objašnjenje je da su konji puštani namerno od leta do kasne jeseni da bi se ukrštali, te tako postajali lepši, jači i graciozniji.
Na stazama koje vode na ka planinskim vrhovima Babin zub i Midžor, mogu da se uoče divlji konji koji su veoma dragi stanovnici Stare planine. I Suva planina kao svoj najlepši ukras ima krdo od stotinak divljih konja. Divlji konji se ne boje ljudi, ali im često ne dozvoljavaju da im priđu. Mirnog su temperamenta, ali je opasno prilaziti im dok je u blizini ždrebad, jer su ženke veoma zaštitnički nastrojene.
Planina Stolovi je stanište krdima koja broje preko četrdeset poludivljih konja. Većina ima vlasnike, iako žive već dugo u divljini.
Printscreen
Predeo izuzetnih odlika “Vlasina” se takođe diči krdom od dvadesetak divljih konja. Meštani sela Božica kažu da je nekada ovde bilo trideset konja, ali da se taj broj veoma smanjio jer je deo krda prešao granicu Bugarske u druge oblasti, dok su neke konje meštani uspeli da uhvate.
Glavni izazov za opstanak konja na planinama Srbije predstavljaju surovi zimski uslovi, hladnoća i nedostatak hrane. Do hrane dolaze tako što kopaju sneg da bi došli do trave, međutim to često nije dovoljno i jako im je značajna pomoć ljudi u vidu prihrane. Leti im je teško da nađu vode. Osim nedostatka hrane i vode, ozbiljna opasnost im preti od vukova. Uprkos teškim uslovima sredine, ovi konji su naučili su da se odbrane, postali su snažni, te su konji koji danas žive na planinama Srbije veoma izdržljivi.
ZNAČAJAN TURISTIČKI POTENCIJAL
Divlji konji predstavljaju neiskorišćen turistički potencijal. Lepota susreta sa ovim životinjama u divljini je nesporno jedan od razloga zbog kojih bi se posetioci zadržali na planinama Srbije, a mnogi i sada dolaze kako bi fotografisali prelepe prizore divljih konja kako slobodno pasu ili jure planinskim proplancima.
Izvor: orca
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
PONOVO ODZVANJA MOLITVA NA DREVNOM MESTU! Iznad Crne Trave pronađena zakopana BOŽIJA KUĆA: Veruje se da je bila metoh Aje Sofije
Na području mahale Čuka na 1.400 metara nadmorske visine iznad Crne Trave i Vlasinskog jezera nalazi se značajan arheološki lokalitet iz ranohrišćanskog perioda.
OVAJ MANASTIR ČUVA POSLEDNJEG NEMANJIĆA: Svetinji na SRPSKOJ SVETOJ GORI dive se i oni koji nisu hrišćani a evo ko je tu SAHRANJEN
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.
Bole je zaista kapetan na Belu lađu a nije Šojić, krstari prelepim predelima kroz klisuru: Trasa dugačka 14 kilometara ostavlja bez daha - turisti obožavaju pogled na manastire
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.
Ovo je omiljeno mesto i najdraža uspomena za hiljade srpskih mališana: Odmaralište Mitrovac na Tari ovog leta imalo odličnu sezonu, sada sledi i rekonstrukcija
Najlepša uspomena iz detinjstva mnogih mališana iz Srbije svakako su letovanja na Mitrovcu na Taru. Decenijama ovo dečje letovalište jedno je od najlepših i najposećenijih.
ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
Komentari(0)