REDAK DRAGULJ PRIRODE Slobodni divlji konji na planinama Srbije, njihov opstanak je najveći izazov (FOTO/VIDEO)
Divlji konji žive i u Srbiji i često zavise od dobrih ljudi koji im pomažu da se prehrane i prežive zimske uslove u kojima im je hrana nedostupna
Ako se zaputite na Staru planinu, Suvu planinu, Stolove ili Vlasinu, nemojte propustiti da fotografišete redak dragulj prirode – slobodne divlje konje.
Konji ne uveličavaju svojom raskošnom lepotom samo hipodrome i ergele, već i predele koji ne pripadaju čoveku. Divlji konji su poznati u svetu u stepama Mongolije, gde slobodno trče retki i ugroženi divlji konji Prževalski, dok je nekada u Severnoj Americi bez straha od čoveka trčao mustang, duh Zapada.
Ove daleke zemlje nisu jedine koje mogu da se pohvale svojim divljim konjima. Divlji konji žive i u Srbiji i često zavise od dobrih ljudi koji im pomažu da se prehrane i prežive zimske uslove u kojima im je hrana nedostupna.
Printscreen
Dragocena činjenica za sve ljubitelje konja jeste da je moguće sresti divlje konje na planinama Srbije, a nekad im se i malo približiti. Divlje konje u Srbiji možemo videti zahvaljujući tome što su ih vlasnici puštali da tokom leta borave na planinskim proplancima gde je hrana u izobilju ili jer nisu mogli o njima da brinu. Drugo objašnjenje je da su konji puštani namerno od leta do kasne jeseni da bi se ukrštali, te tako postajali lepši, jači i graciozniji.
Na stazama koje vode na ka planinskim vrhovima Babin zub i Midžor, mogu da se uoče divlji konji koji su veoma dragi stanovnici Stare planine. I Suva planina kao svoj najlepši ukras ima krdo od stotinak divljih konja. Divlji konji se ne boje ljudi, ali im često ne dozvoljavaju da im priđu. Mirnog su temperamenta, ali je opasno prilaziti im dok je u blizini ždrebad, jer su ženke veoma zaštitnički nastrojene.
Planina Stolovi je stanište krdima koja broje preko četrdeset poludivljih konja. Većina ima vlasnike, iako žive već dugo u divljini.
Printscreen
Predeo izuzetnih odlika “Vlasina” se takođe diči krdom od dvadesetak divljih konja. Meštani sela Božica kažu da je nekada ovde bilo trideset konja, ali da se taj broj veoma smanjio jer je deo krda prešao granicu Bugarske u druge oblasti, dok su neke konje meštani uspeli da uhvate.
Glavni izazov za opstanak konja na planinama Srbije predstavljaju surovi zimski uslovi, hladnoća i nedostatak hrane. Do hrane dolaze tako što kopaju sneg da bi došli do trave, međutim to često nije dovoljno i jako im je značajna pomoć ljudi u vidu prihrane. Leti im je teško da nađu vode. Osim nedostatka hrane i vode, ozbiljna opasnost im preti od vukova. Uprkos teškim uslovima sredine, ovi konji su naučili su da se odbrane, postali su snažni, te su konji koji danas žive na planinama Srbije veoma izdržljivi.
ZNAČAJAN TURISTIČKI POTENCIJAL
Divlji konji predstavljaju neiskorišćen turistički potencijal. Lepota susreta sa ovim životinjama u divljini je nesporno jedan od razloga zbog kojih bi se posetioci zadržali na planinama Srbije, a mnogi i sada dolaze kako bi fotografisali prelepe prizore divljih konja kako slobodno pasu ili jure planinskim proplancima.
Izvor: orca
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Nestvarno mesto na zapadu Srbije – tu se gnezde beloglavi supovi i pogled puca na kanjon Drine: Posetioci iz čitavog sveta obilaze vidikovac Lokve kod Ljubovije
Kada je Bog delio prirodna bogatstva, po svoj prilici njaviše se zadržao u Zapadnoj Srbiji jer ne mogu da se izboroje svi fascinantni vidikovci na njenoj teritoriji.
Mitovi i legende planine Rtanj: Magično mesto u srcu Srbije
Planina Rtanj je poznata po svojim mitovima i legendama koje privlače mnoge posetioce.
Noćenje košta 700 dinara, a izvori su stari 80.000 godina: Srbi se masovno leče kupanjem u ovoj našoj banji!
Izvori ove banje su stari oko 80.000 godina, a organizovanje i korišćenje banjske vode za lečenje počinje 1936. godine.
NEVEROVATNA ISTORIJA MANASTIRA RAČA! U njemu se nalaze mošti kralja Dragutina, a čuvao je i najvažniji srpski dokument
Istorija manastira Rača u podnožju Tare.
RAJ ZA ŽIVCE IZ ANTIČKIH VREMENA Banjsko kupatilo u Bogutovcu kao lek za mnoge bolesti
U Bogutovačkoj banji, poznatijoj kao „raj za živce“, lek je nekada nalazilo na hiljade banjskih gostiju iz bivše Jugoslavije, ali i zemalja sa svih kontinenata.
Komentari(0)