RAKIJA UMESTO POZIVNICE ZA SVADBU Buklija ima posebnu namenu i posebno mesto u domaćinstvu i tradiciji, a pri objavljivanju svadbe se poziva upravo njom (VIDEO/FOTO)
Srpske svadbe su skup religijskih, mitoloških i magijskih radnji, protkanih folklornim sadržajima. Na iste se poziva rakijom, odnosno buklijom, umesto putem pozivnice.

Bogata obredna praksa ono je čime su se oduvek odlikovale svadbe u Srbiji. Vremenom, neki običaji bi se izgubili, da bi se potom vraćali prilagođeni savremenim društvima.
Evo jednog običaja koji se praktikuje obično po selima.
Shutterstock
RAKIJA UMESTO POZIVNICE
Buklija ima posebnu namenu i posebno mesto u domaćinstvu i tradiciji. Pri objavljivanju svadbe se poziva upravo buklijom. Napuni se rakijom, dok se u južnim krajevima Srbije sipa i vino, okiti se venčićem od cveća, koje vremenom vene, ne skida se, dok se ne pozove i zadnji gost i svadbarskim peškirom, ako je u pitanju ženidba, a ukoliko se radi o udaji, onda se stavlja maramica od nekog finog materijala i pozivar kreće od kuće do kuće da poziva rodbinu, komšije i prijatelje na svadbu.
Možda vas zanima:

NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.

STARI OBIČAJ „ZELENIH SVADBI“: Zašto su se mladi u nekim krajevima Srbije venčavali isključivo na livadi?
„Zelene svadbe“ bile su stari običaj u mnogim ruralnim krajevima Srbije, gde su mladi parovi birali da se venčaju pod otvorenim nebom, najčešće na livadama ili proplancima. Ovaj običaj imao je duboku simboliku povezanu sa plodnošću, obnovom života i harmonijom sa prirodom.
Možda vas zanima:

NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.

STARI OBIČAJ „ZELENIH SVADBI“: Zašto su se mladi u nekim krajevima Srbije venčavali isključivo na livadi?
„Zelene svadbe“ bile su stari običaj u mnogim ruralnim krajevima Srbije, gde su mladi parovi birali da se venčaju pod otvorenim nebom, najčešće na livadama ili proplancima. Ovaj običaj imao je duboku simboliku povezanu sa plodnošću, obnovom života i harmonijom sa prirodom.
Možda vas zanima:

NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.

STARI OBIČAJ „ZELENIH SVADBI“: Zašto su se mladi u nekim krajevima Srbije venčavali isključivo na livadi?
„Zelene svadbe“ bile su stari običaj u mnogim ruralnim krajevima Srbije, gde su mladi parovi birali da se venčaju pod otvorenim nebom, najčešće na livadama ili proplancima. Ovaj običaj imao je duboku simboliku povezanu sa plodnošću, obnovom života i harmonijom sa prirodom.

Možda vas zanima:

NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.

STARI OBIČAJ „ZELENIH SVADBI“: Zašto su se mladi u nekim krajevima Srbije venčavali isključivo na livadi?
„Zelene svadbe“ bile su stari običaj u mnogim ruralnim krajevima Srbije, gde su mladi parovi birali da se venčaju pod otvorenim nebom, najčešće na livadama ili proplancima. Ovaj običaj imao je duboku simboliku povezanu sa plodnošću, obnovom života i harmonijom sa prirodom.
Možda vas zanima:

NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.

STARI OBIČAJ „ZELENIH SVADBI“: Zašto su se mladi u nekim krajevima Srbije venčavali isključivo na livadi?
„Zelene svadbe“ bile su stari običaj u mnogim ruralnim krajevima Srbije, gde su mladi parovi birali da se venčaju pod otvorenim nebom, najčešće na livadama ili proplancima. Ovaj običaj imao je duboku simboliku povezanu sa plodnošću, obnovom života i harmonijom sa prirodom.
Možda vas zanima:

NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.

STARI OBIČAJ „ZELENIH SVADBI“: Zašto su se mladi u nekim krajevima Srbije venčavali isključivo na livadi?
„Zelene svadbe“ bile su stari običaj u mnogim ruralnim krajevima Srbije, gde su mladi parovi birali da se venčaju pod otvorenim nebom, najčešće na livadama ili proplancima. Ovaj običaj imao je duboku simboliku povezanu sa plodnošću, obnovom života i harmonijom sa prirodom.
Možda vas zanima:

NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.

STARI OBIČAJ „ZELENIH SVADBI“: Zašto su se mladi u nekim krajevima Srbije venčavali isključivo na livadi?
„Zelene svadbe“ bile su stari običaj u mnogim ruralnim krajevima Srbije, gde su mladi parovi birali da se venčaju pod otvorenim nebom, najčešće na livadama ili proplancima. Ovaj običaj imao je duboku simboliku povezanu sa plodnošću, obnovom života i harmonijom sa prirodom.
Možda vas zanima:

NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.

STARI OBIČAJ „ZELENIH SVADBI“: Zašto su se mladi u nekim krajevima Srbije venčavali isključivo na livadi?
„Zelene svadbe“ bile su stari običaj u mnogim ruralnim krajevima Srbije, gde su mladi parovi birali da se venčaju pod otvorenim nebom, najčešće na livadama ili proplancima. Ovaj običaj imao je duboku simboliku povezanu sa plodnošću, obnovom života i harmonijom sa prirodom.
Običaj je da se prvo pozove kum, a zatim stari svat ili starojko, a nakon toga, sve ostale zvanice. Pozivar nosi bukliju i torbu od vune, darovnicu i retko ide sam. Bitno je da osoba koja je započela pozivanje, to i završi.
vikipedija/Buklija
Pri dolasku u dom, domaćin ga sačeka i onda se razmenjuju zdravice, oglasi veselje i pozove na slavlje. Domaćin popije iz buklije, nazdravi i tako odgovara potvrdno na poziv. Buklija se dopuni rakijom, a domaćica uzima cveće iz svoje bašte i dodatno ukrašava bukliju, a uz to se pozivaru daju i pokloni u vidu: novca, jastuka, košulja, jorgana i razni drugi pokloni.
Shutterstock
Pozivar nakon obavljenog rituala, napušta kuću i ide dalje. Pozivar ne može da bude osoba ženskog pola, a pozivar je uglavnom otac, brat ili deda. Ovaj običaj pozivanja, karakterističan je još uvek za seoska područja, dok se u gradu, ovaj vid pozivanja, uveliko izgubio.
Zanimljiv je i običaj, da se na dan svadbe ostavlja jedna kuća, koju treba poslednju pozvati na veselje. Uglavnom, uzima se porodica, koja je dobrostojeća, ne misli loše domaćinu i mladencima. Takođe, u narodu kruži verovanje, da bukliju iz kuće, ne treba nikome davati da je koristi, osim članovima domaćinstva.
Kako izgleda ovaj stari srpski običaj pogledajte putem ovog videa:
Izvor: kurir

ALEKSANDRU JE TEK 29, A VEĆ KUPIO KUĆU, IMANJE I SUŠARU ZA 10.000 EVRA: Evo u kom mestu! Seoske kuće idu kao alva
Za sve one vredne i preduzimljive mlade ljude kupiti kuću na selu i započeti samostalnu proizvodnju kao da nikad nije bilo lakše.

JEZIVA LEGENDA VEZANA JE ZA DREVNI SRPSKI MANASTIR Vojnici su probijali prugu i otkrili mesto gde je brutalno usmrćeno 12 nevesti
Manastir Svete Petke, poznat i kao Iverica, srednjovekovni je srpski manastir u Niškoj Banji na oko 20 kilometara istočno od Niša prema Pirotu.

"Kad sam prvi put ušla u crkvu, bilo mi je čudno" Srpska snajka iz Zambije zbog Srbina Milije prešla u pravoslavlje, a jednu stvar nije mogla da razume
Srpska snajka iz Zambije zbog Čačanina Milije PREŠLA U PRAVOSLAVLJE, pa se pošteno namučila: "Nije mi se sviđalo što u crkvi moram to da radim"

KOME IDE BAKŠIŠ NA KASI: Kad čujete, prestaćete da ga dajete
Ako blagajnik ipak uzme višak novca sa sobom, mogu ga optužiti za dve stvari.

Ovo je perje zlata vredno: Mujo iz Novog Pazara čuva najskuplje kokoške na svetu, kod njih je sve crno – i oko, i hober i meso (FOTO)
U miru svoje vikendice kraj Novog Pazara, Mujo Lađar vodi neobičan, ali strastven život uz retku i egzotičnu vrstu živine – ćemani (ayam cemani) kokoške, poznate kao „crna čuda iz Indonezije“. Ovaj penzioner posvetio je slobodno vreme najskupljim i najegzotičnijim kokoškama na svetu.
Komentari(0)