NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.
Ovo su stara narodna verovanja u vezi sa pojedinim vrstama drveća:
Možda vas zanima:
SRPSKI OBIČAJI I MISTIČNE RADNJE: Ajd za zdravlje, porod, imovinu i sreću!
Srpski narodni običaji potiču iz davnih vremena i u skladu su sa starim verovanjima Srba, koji su opstali do danas.
Šta znači stari srpski običaj - prosipanje vode za sreću
Česta je pojava i pre odlaska u školu, na ispit, razgovor za posao, odlaska u vojsku i slično.
Možda vas zanima:
SRPSKI OBIČAJI I MISTIČNE RADNJE: Ajd za zdravlje, porod, imovinu i sreću!
Srpski narodni običaji potiču iz davnih vremena i u skladu su sa starim verovanjima Srba, koji su opstali do danas.
Šta znači stari srpski običaj - prosipanje vode za sreću
Česta je pojava i pre odlaska u školu, na ispit, razgovor za posao, odlaska u vojsku i slično.
Možda vas zanima:
SRPSKI OBIČAJI I MISTIČNE RADNJE: Ajd za zdravlje, porod, imovinu i sreću!
Srpski narodni običaji potiču iz davnih vremena i u skladu su sa starim verovanjima Srba, koji su opstali do danas.
Šta znači stari srpski običaj - prosipanje vode za sreću
Česta je pojava i pre odlaska u školu, na ispit, razgovor za posao, odlaska u vojsku i slično.
Bagrem
Možda vas zanima:
SRPSKI OBIČAJI I MISTIČNE RADNJE: Ajd za zdravlje, porod, imovinu i sreću!
Srpski narodni običaji potiču iz davnih vremena i u skladu su sa starim verovanjima Srba, koji su opstali do danas.
Šta znači stari srpski običaj - prosipanje vode za sreću
Česta je pojava i pre odlaska u školu, na ispit, razgovor za posao, odlaska u vojsku i slično.
Možda vas zanima:
SRPSKI OBIČAJI I MISTIČNE RADNJE: Ajd za zdravlje, porod, imovinu i sreću!
Srpski narodni običaji potiču iz davnih vremena i u skladu su sa starim verovanjima Srba, koji su opstali do danas.
Šta znači stari srpski običaj - prosipanje vode za sreću
Česta je pojava i pre odlaska u školu, na ispit, razgovor za posao, odlaska u vojsku i slično.
Bagrem nije dobro drvo i zato ne treba da bude blizu kuće. Srbi su bagrem zvali nerod (bez roda). Kalemljenje bagrema je skrnavljenje.
Bor
Ako je bor namerno posađen na nekom znamenitom mestu, ili ga je posadila neka važna ličnost (kralj), onda postaje značajan i tu se okuplja narod.
Bor pored manastira Nikolje u Ovčar banji – kultno mesto.
Breza
Srbi su od grana breze pravili metle. Breza je prokleto drvo jer su Spasitelja šibali brezovim granama.
Od suve kore breze se prave baklje (lile) koje se pale na Ivanjdan ili Petrovdan.
Vrba
Vrba u srbskim verovanjima i religiji ima značajno mesto. Vrbovim grančicama se udaraju (šibaju) deca i odrasli na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti i pri tome govore uz smeh: „Rasti kao vrba”.
Praznik vrbe je Lazareva subota – Vrbica, kada se osvećuje u crkvi. Kora bele vrbe je lekovita kod nazeba i temperature.
Vrba Iva sa svojim pupoljcima je vesnik proleća. Čim vrba ozeleni (vrbopuc), narod veruje da kod žena poraste polna želja.
Glog
Srbi su verovali da je glogov štap (kolac) najmoćnije sredstvo protiv vampira i zlih duhova – demona.
Cvet i plod gloga se u narodnoj medicini upotrebljavaju za lečenje srca.
Dren
Dren je drvo koje prvo cveta u proleće, a poslednje zrele plodove daje u jesen. Dren se povezuje sa zdravljem i njime se kiti o Đurđevdanu.
Dud
Crni dud potiče iz Turske, a beli iz Kine. Obe sorte duda imaju lekovita i hranljiva svojstva.
Nije dobro za kuću i ukućane ako se žile duda podvuku pod kuću, cela kuća će izumreti i opusteti.
Jabuka
„Bosiljak se od mirisa daje, jabuka se od milosti daje”.
Jabuka je simbol prijateljstva i ljubavi prema bližnjem i Srbi su je rado jedni drugima nosili na dar. Pre Petrovdana (12. jul) se nisu jele jabuke.
Sadnja i kalemljenje raznih sorti jabuka (slatke, mirišljave ili kisele), kod Srba je značilo obavezu i čast. Ko nije kalemio voćke, nije smeo ni da ih seče.
Jabuka je sastavni deo svadbenih i verskih ceremonija.
Lipa
Lipa je kod Slovena bila sveto drvo, pa samim tim i kod Srba.
Lipa se sadi daleko od kuće (bar 100 m) i ona svojim mirisnim cvetovima osvežava okolinu i daje pčelama dobru pašu, a one lipov med koji je bio osnovna sirovina za pravljenje medovine.
Orah
Kad na svetog Iliju (2. avgust) zagrmi, pocrvljaće orasi. Orasi su sastavni deo postavke na stolu za Badnji dan i Božić.
Od ploda sitno samlevenog oraha Srbi su cedili ulje za jelo (10 kg oraha = 1 litar ulja). Orahovo drvo nije dobro u blizini kuće, kako zbog žila, tako i zbog senke koja pada na kuću. Nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
Komentari(0)