NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.
Ovo su stara narodna verovanja u vezi sa pojedinim vrstama drveća:
Možda vas zanima:
BEOGRAD DOBIO "TEČNO DRVO" Evo kako ono izgleda i čemu služi (FOTO)
Ispred opštine Stari grad u Makedonskoj ulici u Beogradu naši sugrađani već dve godine prolaze pored neobičnog akvarijuma napunjenog vodom zelene boje. Mnogi su se sigurno zapitali šta predstavlja veliki stakleni akvarijum, u njemu nema ribica niti drugih vodenih životinja. Sigurno ste bar jednom do sada zagledali u njega dok ste čekali autobus. Naime, reč je o prvom urbanom foto-bioreaktoru u Srbiji, poznatijem kao "LIQUID 3" čiji je kreator dr Ivan Spaspojević. Кako je objašnjeno na Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, u pitanju je "tečno drvo".
SRPSKI OBIČAJI I MISTIČNE RADNJE: Ajd za zdravlje, porod, imovinu i sreću!
Srpski narodni običaji potiču iz davnih vremena i u skladu su sa starim verovanjima Srba, koji su opstali do danas.
Bagrem
Bagrem nije dobro drvo i zato ne treba da bude blizu kuće. Srbi su bagrem zvali nerod (bez roda). Kalemljenje bagrema je skrnavljenje.
Bor
Ako je bor namerno posađen na nekom znamenitom mestu, ili ga je posadila neka važna ličnost (kralj), onda postaje značajan i tu se okuplja narod.
Bor pored manastira Nikolje u Ovčar banji – kultno mesto.
Breza
Srbi su od grana breze pravili metle. Breza je prokleto drvo jer su Spasitelja šibali brezovim granama.
Od suve kore breze se prave baklje (lile) koje se pale na Ivanjdan ili Petrovdan.
Vrba
Vrba u srbskim verovanjima i religiji ima značajno mesto. Vrbovim grančicama se udaraju (šibaju) deca i odrasli na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti i pri tome govore uz smeh: „Rasti kao vrba”.
Praznik vrbe je Lazareva subota – Vrbica, kada se osvećuje u crkvi. Kora bele vrbe je lekovita kod nazeba i temperature.
Vrba Iva sa svojim pupoljcima je vesnik proleća. Čim vrba ozeleni (vrbopuc), narod veruje da kod žena poraste polna želja.
Glog
Srbi su verovali da je glogov štap (kolac) najmoćnije sredstvo protiv vampira i zlih duhova – demona.
Cvet i plod gloga se u narodnoj medicini upotrebljavaju za lečenje srca.
Dren
Dren je drvo koje prvo cveta u proleće, a poslednje zrele plodove daje u jesen. Dren se povezuje sa zdravljem i njime se kiti o Đurđevdanu.
Dud
Crni dud potiče iz Turske, a beli iz Kine. Obe sorte duda imaju lekovita i hranljiva svojstva.
Nije dobro za kuću i ukućane ako se žile duda podvuku pod kuću, cela kuća će izumreti i opusteti.
Jabuka
„Bosiljak se od mirisa daje, jabuka se od milosti daje”.
Jabuka je simbol prijateljstva i ljubavi prema bližnjem i Srbi su je rado jedni drugima nosili na dar. Pre Petrovdana (12. jul) se nisu jele jabuke.
Sadnja i kalemljenje raznih sorti jabuka (slatke, mirišljave ili kisele), kod Srba je značilo obavezu i čast. Ko nije kalemio voćke, nije smeo ni da ih seče.
Jabuka je sastavni deo svadbenih i verskih ceremonija.
Lipa
Lipa je kod Slovena bila sveto drvo, pa samim tim i kod Srba.
Lipa se sadi daleko od kuće (bar 100 m) i ona svojim mirisnim cvetovima osvežava okolinu i daje pčelama dobru pašu, a one lipov med koji je bio osnovna sirovina za pravljenje medovine.
Orah
Kad na svetog Iliju (2. avgust) zagrmi, pocrvljaće orasi. Orasi su sastavni deo postavke na stolu za Badnji dan i Božić.
Od ploda sitno samlevenog oraha Srbi su cedili ulje za jelo (10 kg oraha = 1 litar ulja). Orahovo drvo nije dobro u blizini kuće, kako zbog žila, tako i zbog senke koja pada na kuću. Nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta.
ZABORAVLJENI ZNAČAJ VRTLOGA NA SRPSKIM REKAMA: Zašto su rečni virovi imali poseban status u narodnim pričama?
U srpskoj narodnoj tradiciji rečni virovi nisu bili samo prirodne pojave, već mesta sa posebnim, često misterioznim značajem. Mnogi virovi širom Srbije vekovima su okruženi legendama, verovanjima i pričama koje govore o njihovim neobičnim moćima i tajanstvenim stanovnicima.
POVERENJE U „SUDBINU“ U SRPSKIM PRIČAMA: Kako su naši preci verovali u predodređenost životnih događaja?
U srpskoj narodnoj tradiciji, sudbina je oduvek imala posebno mesto. Narodne priče i predanja često su govorili o sudbini kao o nečem unapred određenom, što se ne može izbeći i što upravlja životima ljudi bez obzira na njihove želje i odluke.
ZAŠTO SE U SRBIJI ČUVALA PRVA KAPIJA OD „ZLIH OČIJU“? Simbolika i običaji vezani za ulaz u domaćinstvo
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, prva kapija domaćinstva nije bila samo običan ulaz, već mesto koje je zahtevalo posebnu pažnju zbog dubokih verovanja o njenoj zaštitnoj moći. Kapija je predstavljala granicu između spoljnjeg sveta i sigurnosti doma, i kao takva, morala je biti posebno čuvana od negativnih sila, uroka i loših energija.
TAJANSTVENA STENA U SELU BLIZNAK: Kako je nastala legenda o kamenu koji leči bolesti?
U malom srpskom selu Bliznak, nedaleko od Niša, nalazi se stena o kojoj se vekovima prenose legende o njenoj misterioznoj isceliteljskoj moći. Lokalno stanovništvo i posetioci iz udaljenih krajeva dolaze da dodirnu ovu stenu, verujući da će im pomoći da se izleče od raznih bolesti i tegoba.
KAD ZAPUŠE „KOŠAVA“: Kakva su verovanja pratila čuveni srpski vetar?
U srpskoj narodnoj tradiciji košava nije bila običan vetar. Ovaj čuveni vetar, koji dolazi sa Karpata i duva kroz Srbiju, posebno kroz Beograd i Vojvodinu, bio je predmet mnogih verovanja, običaja i rituala, duboko ukorenjenih u svakodnevni život naših predaka.
Komentari(0)