Drvo koje se ne sme dirati: Zapisano drvo kao kućni svetac u srpskoj narodnoj tradiciji
U mnogim selima Srbije, postoji drvo koje se ne seče, ne potkresuje, ne dira bez potrebe – jer je „zapisano“. Veruje se da u njemu boravi svetac, duh sela ili predak, a svako nepoštovanje vodi u bolest, neslogu ili nesreću.
I danas, ako pažljivo posmatrate sela po Šumadiji, Homolju ili Rađevini, videćete poneki stari hrast, jasen ili lipu, na raskršću, pored izvora, ili uz seoski put. Oko njih – ikona, krst, beli peškir, ponekad jabuka ili sveća. To je zapisano drvo – sveta biljka koja nije samo drvo, već tačka susreta čoveka i božanskog. Prema narodnom verovanju, ako se takvo drvo povredi – ne pati samo ono, već i onaj koji ga sekao.
Šta znači da je drvo „zapisano“
Zapisano drvo je:
Možda vas zanima:
Tkanje sudbine: Ko su bile „privezi“ – žene koje vezuju život za nit
U narodnom verovanju Srbije postojale su žene koje nisu lečile biljem ni molitvom – već koncem. Zvale su se „privezi“, a njihov posao bio je da vežu sreću, zdravlje, ljubav ili život, koristeći samo nit, čvor i tišinu.
Zašto se verovalo da crna mačka koja legne na prag nosi poruku „s one strane“: Mačke u narodnim verovanjima nisu samo baksuz
U srpskom narodnom predanju, crna mačka nije bila samo znak nesreće – već i čuvar tajne. Ako se pojavi tiho, legne na prag i gleda u kuću, verovalo se da donosi poruku iz sveta mrtvih ili upozorenje koje se ne sme zanemariti.
Možda vas zanima:
Tkanje sudbine: Ko su bile „privezi“ – žene koje vezuju život za nit
U narodnom verovanju Srbije postojale su žene koje nisu lečile biljem ni molitvom – već koncem. Zvale su se „privezi“, a njihov posao bio je da vežu sreću, zdravlje, ljubav ili život, koristeći samo nit, čvor i tišinu.
Zašto se verovalo da crna mačka koja legne na prag nosi poruku „s one strane“: Mačke u narodnim verovanjima nisu samo baksuz
U srpskom narodnom predanju, crna mačka nije bila samo znak nesreće – već i čuvar tajne. Ako se pojavi tiho, legne na prag i gleda u kuću, verovalo se da donosi poruku iz sveta mrtvih ili upozorenje koje se ne sme zanemariti.
Možda vas zanima:
Tkanje sudbine: Ko su bile „privezi“ – žene koje vezuju život za nit
U narodnom verovanju Srbije postojale su žene koje nisu lečile biljem ni molitvom – već koncem. Zvale su se „privezi“, a njihov posao bio je da vežu sreću, zdravlje, ljubav ili život, koristeći samo nit, čvor i tišinu.
Zašto se verovalo da crna mačka koja legne na prag nosi poruku „s one strane“: Mačke u narodnim verovanjima nisu samo baksuz
U srpskom narodnom predanju, crna mačka nije bila samo znak nesreće – već i čuvar tajne. Ako se pojavi tiho, legne na prag i gleda u kuću, verovalo se da donosi poruku iz sveta mrtvih ili upozorenje koje se ne sme zanemariti.
- označeno krstom, urezanim u koru,
- posvećeno svetitelju, najčešće Sv. Iliji, Sv. Trojici, Sv. Savi,
- mesto molitve, zaveta i tišine,
- drvo koje “stoji zbog sela” – ne zbog sebe.”
Možda vas zanima:
Tkanje sudbine: Ko su bile „privezi“ – žene koje vezuju život za nit
U narodnom verovanju Srbije postojale su žene koje nisu lečile biljem ni molitvom – već koncem. Zvale su se „privezi“, a njihov posao bio je da vežu sreću, zdravlje, ljubav ili život, koristeći samo nit, čvor i tišinu.
Zašto se verovalo da crna mačka koja legne na prag nosi poruku „s one strane“: Mačke u narodnim verovanjima nisu samo baksuz
U srpskom narodnom predanju, crna mačka nije bila samo znak nesreće – već i čuvar tajne. Ako se pojavi tiho, legne na prag i gleda u kuću, verovalo se da donosi poruku iz sveta mrtvih ili upozorenje koje se ne sme zanemariti.
Možda vas zanima:
Tkanje sudbine: Ko su bile „privezi“ – žene koje vezuju život za nit
U narodnom verovanju Srbije postojale su žene koje nisu lečile biljem ni molitvom – već koncem. Zvale su se „privezi“, a njihov posao bio je da vežu sreću, zdravlje, ljubav ili život, koristeći samo nit, čvor i tišinu.
Zašto se verovalo da crna mačka koja legne na prag nosi poruku „s one strane“: Mačke u narodnim verovanjima nisu samo baksuz
U srpskom narodnom predanju, crna mačka nije bila samo znak nesreće – već i čuvar tajne. Ako se pojavi tiho, legne na prag i gleda u kuću, verovalo se da donosi poruku iz sveta mrtvih ili upozorenje koje se ne sme zanemariti.
Možda vas zanima:
Tkanje sudbine: Ko su bile „privezi“ – žene koje vezuju život za nit
U narodnom verovanju Srbije postojale su žene koje nisu lečile biljem ni molitvom – već koncem. Zvale su se „privezi“, a njihov posao bio je da vežu sreću, zdravlje, ljubav ili život, koristeći samo nit, čvor i tišinu.
Zašto se verovalo da crna mačka koja legne na prag nosi poruku „s one strane“: Mačke u narodnim verovanjima nisu samo baksuz
U srpskom narodnom predanju, crna mačka nije bila samo znak nesreće – već i čuvar tajne. Ako se pojavi tiho, legne na prag i gleda u kuću, verovalo se da donosi poruku iz sveta mrtvih ili upozorenje koje se ne sme zanemariti.
Možda vas zanima:
Tkanje sudbine: Ko su bile „privezi“ – žene koje vezuju život za nit
U narodnom verovanju Srbije postojale su žene koje nisu lečile biljem ni molitvom – već koncem. Zvale su se „privezi“, a njihov posao bio je da vežu sreću, zdravlje, ljubav ili život, koristeći samo nit, čvor i tišinu.
Zašto se verovalo da crna mačka koja legne na prag nosi poruku „s one strane“: Mačke u narodnim verovanjima nisu samo baksuz
U srpskom narodnom predanju, crna mačka nije bila samo znak nesreće – već i čuvar tajne. Ako se pojavi tiho, legne na prag i gleda u kuću, verovalo se da donosi poruku iz sveta mrtvih ili upozorenje koje se ne sme zanemariti.
Možda vas zanima:
Tkanje sudbine: Ko su bile „privezi“ – žene koje vezuju život za nit
U narodnom verovanju Srbije postojale su žene koje nisu lečile biljem ni molitvom – već koncem. Zvale su se „privezi“, a njihov posao bio je da vežu sreću, zdravlje, ljubav ili život, koristeći samo nit, čvor i tišinu.
Zašto se verovalo da crna mačka koja legne na prag nosi poruku „s one strane“: Mačke u narodnim verovanjima nisu samo baksuz
U srpskom narodnom predanju, crna mačka nije bila samo znak nesreće – već i čuvar tajne. Ako se pojavi tiho, legne na prag i gleda u kuću, verovalo se da donosi poruku iz sveta mrtvih ili upozorenje koje se ne sme zanemariti.
Možda vas zanima:
Tkanje sudbine: Ko su bile „privezi“ – žene koje vezuju život za nit
U narodnom verovanju Srbije postojale su žene koje nisu lečile biljem ni molitvom – već koncem. Zvale su se „privezi“, a njihov posao bio je da vežu sreću, zdravlje, ljubav ili život, koristeći samo nit, čvor i tišinu.
Zašto se verovalo da crna mačka koja legne na prag nosi poruku „s one strane“: Mačke u narodnim verovanjima nisu samo baksuz
U srpskom narodnom predanju, crna mačka nije bila samo znak nesreće – već i čuvar tajne. Ako se pojavi tiho, legne na prag i gleda u kuću, verovalo se da donosi poruku iz sveta mrtvih ili upozorenje koje se ne sme zanemariti.
Možda vas zanima:
Tkanje sudbine: Ko su bile „privezi“ – žene koje vezuju život za nit
U narodnom verovanju Srbije postojale su žene koje nisu lečile biljem ni molitvom – već koncem. Zvale su se „privezi“, a njihov posao bio je da vežu sreću, zdravlje, ljubav ili život, koristeći samo nit, čvor i tišinu.
Zašto se verovalo da crna mačka koja legne na prag nosi poruku „s one strane“: Mačke u narodnim verovanjima nisu samo baksuz
U srpskom narodnom predanju, crna mačka nije bila samo znak nesreće – već i čuvar tajne. Ako se pojavi tiho, legne na prag i gleda u kuću, verovalo se da donosi poruku iz sveta mrtvih ili upozorenje koje se ne sme zanemariti.
Zapisivanje drveta je obred. Nije svako drvo zapisano. Mora:
- da bude zdravo, staro i uspravno,
- da se nalazi na mestu gde „vetar menja pravac“,
- i da ga narod izabere jednoglasno.
Običaji vezani za zapisano drvo
Oko drveta se nosi litija, naročito na Duhove ili za zavetine.
Tu se ne psuje, ne jede meso, ne spava.
Ne sme se vezivati stoka za njega, niti lomiti grančice „za senku“.
Ako neko iz neznanja slomi granu – dužan je da donese sveću i molitvu.
U selima u Levaču, žene govore:
„U drvetu ne stoji svetac, ali znaš da on zna da si ga zaboravio.“
Šta se dešava ako se zapisano drvo povredi
Narod kaže:
„Ko seče zapis – seče zdravlje.“
„Odsečeš granu – iščupaš dušu.“
U mnogim pričama, oni koji su bez znanja sekli zapis:
- razboleli su se,
- izgubili stoku,
- ili „kuća im se zategla – više niko s nikim nije pričao“.
Često su morali da odu do sveštenika, vrate se s vodicom, i traže oproštaj pred drvetom.
Zapisano drvo kao „kućni svetac“
U pojedinim mestima, zapisano drvo nije bilo samo za selo – svaka porodica je imala svoje, obično posađeno kad se kuća zida.
To drvo se:
- nikad ne seče, čak i ako ometa krov,
- oko njega se ostavlja prvi hleb,
- pali se sveća kad neko umre,
- tu se moli kad kuća uđe u tugu.
Gde još postoje zapisana stabla
U selima:
- Vukmanovac (Levač) – stoletna lipa uz put,
- Zlokućane (Toplica) – hrast na ulazu u selo,
- Planinica (Kuršumlija) – jasen kraj izvora,
- i u mnogim selima oko Dragačeva – zapisi i dalje stoje.
Meštani ih čuvaju. Neki i ne znaju zašto – ali osećaju da ih se ne sme dirati.
Zaboravljeno poštovanje
U vremenu kada drveta sečemo kao da ne zna da diše, možda je vreme da se setimo da su naši preci gledali stablo kao svedoka, a ne samo kao materijal.
Zapisano drvo nije bog.
Ali jeste svedok molitve – i mesto gde tvoja reč možda ne ode odmah, ali se čuje kad treba.
Zašto se nekada verovalo da kiša „nosi reči žena“: Narodni običaji prizivanja i zaustavljanja kiše u Srbiji
U mnogim selima Srbije, naročito u vreme žetve, verovalo se da kiša dolazi kada žena izgovori tešku, nestrpljivu ili neiskrenu reč. Kiša, govorilo se, ne pada sama – ona sluša. I zato se zaustavljala tišinom, molitvom ili tiho zapaljenim trnjem.
“Vrtić” od kiselog mleka i kukuruza: Starinsko zapečeno jelo iz Šumadije koje greje i kad se jede hladno
U selima Šumadije nekada se za večeru služio vrtić – jednostavno zapečeno jelo od kukuruznog brašna, kiselog mleka i domaćeg sira. Pripremano bez jaja i kvasca, jelo se toplo uz mladi luk ili hladno za doručak.
Pogled koji nosi težinu: Zašto se u srpskoj tradiciji verovalo da deca ne smeju da gledaju umrlog u lice
U mnogim selima Srbije postojalo je nepisano pravilo – kada neko premine, deca se sklanjaju. Ne zbog straha, već zbog duše. Verovalo se da dečji pogled može zadržati ono što treba da ode.
Drvo koje se ne sme dirati: Zapisano drvo kao kućni svetac u srpskoj narodnoj tradiciji
U mnogim selima Srbije, postoji drvo koje se ne seče, ne potkresuje, ne dira bez potrebe – jer je „zapisano“. Veruje se da u njemu boravi svetac, duh sela ili predak, a svako nepoštovanje vodi u bolest, neslogu ili nesreću.
Tkanje sudbine: Ko su bile „privezi“ – žene koje vezuju život za nit
U narodnom verovanju Srbije postojale su žene koje nisu lečile biljem ni molitvom – već koncem. Zvale su se „privezi“, a njihov posao bio je da vežu sreću, zdravlje, ljubav ili život, koristeći samo nit, čvor i tišinu.
Komentari(0)