Drvo koje se ne sme dirati: Zapisano drvo kao kućni svetac u srpskoj narodnoj tradiciji

Kiza R

18:00

Kultura 0

U mnogim selima Srbije, postoji drvo koje se ne seče, ne potkresuje, ne dira bez potrebe – jer je „zapisano“. Veruje se da u njemu boravi svetac, duh sela ili predak, a svako nepoštovanje vodi u bolest, neslogu ili nesreću.

kedar
Shutterstock

I danas, ako pažljivo posmatrate sela po Šumadiji, Homolju ili Rađevini, videćete poneki stari hrast, jasen ili lipu, na raskršću, pored izvora, ili uz seoski put. Oko njih – ikona, krst, beli peškir, ponekad jabuka ili sveća. To je zapisano drvo – sveta biljka koja nije samo drvo, već tačka susreta čoveka i božanskog. Prema narodnom verovanju, ako se takvo drvo povredi – ne pati samo ono, već i onaj koji ga sekao.

Šta znači da je drvo „zapisano“

Zapisano drvo je:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Zapisivanje drveta je obred. Nije svako drvo zapisano. Mora:

  • da bude zdravo, staro i uspravno,
  • da se nalazi na mestu gde „vetar menja pravac“,
  • i da ga narod izabere jednoglasno.

Običaji vezani za zapisano drvo

Oko drveta se nosi litija, naročito na Duhove ili za zavetine.

Tu se ne psuje, ne jede meso, ne spava.

Ne sme se vezivati stoka za njega, niti lomiti grančice „za senku“.

Ako neko iz neznanja slomi granu – dužan je da donese sveću i molitvu.

U selima u Levaču, žene govore:
„U drvetu ne stoji svetac, ali znaš da on zna da si ga zaboravio.“

Šta se dešava ako se zapisano drvo povredi

Narod kaže:

„Ko seče zapis – seče zdravlje.“

„Odsečeš granu – iščupaš dušu.“

U mnogim pričama, oni koji su bez znanja sekli zapis:

  • razboleli su se,
  • izgubili stoku,
  • ili „kuća im se zategla – više niko s nikim nije pričao“.

Često su morali da odu do sveštenika, vrate se s vodicom, i traže oproštaj pred drvetom.

Zapisano drvo kao „kućni svetac“

U pojedinim mestima, zapisano drvo nije bilo samo za selo – svaka porodica je imala svoje, obično posađeno kad se kuća zida.
To drvo se:

  • nikad ne seče, čak i ako ometa krov,
  • oko njega se ostavlja prvi hleb,
  • pali se sveća kad neko umre,
  • tu se moli kad kuća uđe u tugu.

Gde još postoje zapisana stabla

U selima:

  • Vukmanovac (Levač) – stoletna lipa uz put,
  • Zlokućane (Toplica) – hrast na ulazu u selo,
  • Planinica (Kuršumlija) – jasen kraj izvora,
  • i u mnogim selima oko Dragačeva – zapisi i dalje stoje.

Meštani ih čuvaju. Neki i ne znaju zašto – ali osećaju da ih se ne sme dirati.

Zaboravljeno poštovanje

U vremenu kada drveta sečemo kao da ne zna da diše, možda je vreme da se setimo da su naši preci gledali stablo kao svedoka, a ne samo kao materijal.
Zapisano drvo nije bog.
Ali jeste svedok molitve – i mesto gde tvoja reč možda ne ode odmah, ali se čuje kad treba.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
Drvo stari srpski običaji

Komentari(0)

Loading