Drvo koje se ne sme dirati: Zapisano drvo kao kućni svetac u srpskoj narodnoj tradiciji
U mnogim selima Srbije, postoji drvo koje se ne seče, ne potkresuje, ne dira bez potrebe – jer je „zapisano“. Veruje se da u njemu boravi svetac, duh sela ili predak, a svako nepoštovanje vodi u bolest, neslogu ili nesreću.
I danas, ako pažljivo posmatrate sela po Šumadiji, Homolju ili Rađevini, videćete poneki stari hrast, jasen ili lipu, na raskršću, pored izvora, ili uz seoski put. Oko njih – ikona, krst, beli peškir, ponekad jabuka ili sveća. To je zapisano drvo – sveta biljka koja nije samo drvo, već tačka susreta čoveka i božanskog. Prema narodnom verovanju, ako se takvo drvo povredi – ne pati samo ono, već i onaj koji ga sekao.
Šta znači da je drvo „zapisano“
Zapisano drvo je:
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
- označeno krstom, urezanim u koru,
- posvećeno svetitelju, najčešće Sv. Iliji, Sv. Trojici, Sv. Savi,
- mesto molitve, zaveta i tišine,
- drvo koje “stoji zbog sela” – ne zbog sebe.”
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zapisivanje drveta je obred. Nije svako drvo zapisano. Mora:
- da bude zdravo, staro i uspravno,
- da se nalazi na mestu gde „vetar menja pravac“,
- i da ga narod izabere jednoglasno.
Običaji vezani za zapisano drvo
Oko drveta se nosi litija, naročito na Duhove ili za zavetine.
Tu se ne psuje, ne jede meso, ne spava.
Ne sme se vezivati stoka za njega, niti lomiti grančice „za senku“.
Ako neko iz neznanja slomi granu – dužan je da donese sveću i molitvu.
U selima u Levaču, žene govore:
„U drvetu ne stoji svetac, ali znaš da on zna da si ga zaboravio.“
Šta se dešava ako se zapisano drvo povredi
Narod kaže:
„Ko seče zapis – seče zdravlje.“
„Odsečeš granu – iščupaš dušu.“
U mnogim pričama, oni koji su bez znanja sekli zapis:
- razboleli su se,
- izgubili stoku,
- ili „kuća im se zategla – više niko s nikim nije pričao“.
Često su morali da odu do sveštenika, vrate se s vodicom, i traže oproštaj pred drvetom.
Zapisano drvo kao „kućni svetac“
U pojedinim mestima, zapisano drvo nije bilo samo za selo – svaka porodica je imala svoje, obično posađeno kad se kuća zida.
To drvo se:
- nikad ne seče, čak i ako ometa krov,
- oko njega se ostavlja prvi hleb,
- pali se sveća kad neko umre,
- tu se moli kad kuća uđe u tugu.
Gde još postoje zapisana stabla
U selima:
- Vukmanovac (Levač) – stoletna lipa uz put,
- Zlokućane (Toplica) – hrast na ulazu u selo,
- Planinica (Kuršumlija) – jasen kraj izvora,
- i u mnogim selima oko Dragačeva – zapisi i dalje stoje.
Meštani ih čuvaju. Neki i ne znaju zašto – ali osećaju da ih se ne sme dirati.
Zaboravljeno poštovanje
U vremenu kada drveta sečemo kao da ne zna da diše, možda je vreme da se setimo da su naši preci gledali stablo kao svedoka, a ne samo kao materijal.
Zapisano drvo nije bog.
Ali jeste svedok molitve – i mesto gde tvoja reč možda ne ode odmah, ali se čuje kad treba.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Komentari(0)