IMA REDAK DAR DA CEPANICU PRETVORI U MUZIKU Ako niste znali, postoji drveće koje „peva“ i ono koje je „gluvo“ (VIDEO)
Jan Nemček čuveni je graditelj violina iz Kovačice, poznat širom sveta po svojoj ručnoj tehnici izrade kojom su radili i majstori poput Amatija i Stradivarija.
U svojoj radionici Nemček je napravio neke od najkvalitetnijih primeraka violine na svetu. Sve je počelo pre četiri decenije kada je Lidija Paržik Tanasijević, inače prva žena graditeljka violina na svetu, saznala u dnevnoj štampi da u Kovačici jedan mladi čovek gradi violine, ali da mu nedostaje iskustvo profesionalnog graditelja. Lidija je na svoju inicijativu sela u kola i došla kod Nemčeka u nameri da mu pomogne da postane vrsni majstor.
- To je bilo 1978. i od tada je do svog odlaska u nebesa bila moj mentor - kaže Nemček.
Svi danas rade mašinski, ali on i njegov sin violinu prave uz dleto, rende i ruke. Vibracije mašina štete finoj strukturi drveta i tabla onda zvuči plehano. Zato fabrički rađen instrument nikada ne može biti na nivou ručno napravljenog. Za plemenit zvuk violine treba, ipak, ruka.
Možda vas zanima:
PITOMA VOJVOĐANSKA OPŠTINA Jedna od najposećenijih turističkih destinacija u jugozapadnom Banatu
Nalazi se u Banatu. Udaljena je 27 km od Pančeva, 43 km od Beograda, 41 km od Zrenjanina, 255 km od Niša i 79 km od Novog Sada. Od evropskih gradova udaljena je 550 km od Bratislave, 97 km od Temišvara, 608 km od Košica, 585 km od Beča, 872 km od Praga, 408 km od Sofije, 1033 km od Minhena.
NAJSTARIJI VOJVOĐANSKI SLATKIŠ Omiljena poslastica nekada najmoćnije žene dinastije Habzburg
Osim čuvenih strudli, šnenokli i knedli sa šljivama, izdvaja se i nastariji, skoro zaboravljeni slatkiš - kitnikez, koji se naziva i „sir od dunja“.
Možda vas zanima:
PITOMA VOJVOĐANSKA OPŠTINA Jedna od najposećenijih turističkih destinacija u jugozapadnom Banatu
Nalazi se u Banatu. Udaljena je 27 km od Pančeva, 43 km od Beograda, 41 km od Zrenjanina, 255 km od Niša i 79 km od Novog Sada. Od evropskih gradova udaljena je 550 km od Bratislave, 97 km od Temišvara, 608 km od Košica, 585 km od Beča, 872 km od Praga, 408 km od Sofije, 1033 km od Minhena.
NAJSTARIJI VOJVOĐANSKI SLATKIŠ Omiljena poslastica nekada najmoćnije žene dinastije Habzburg
Osim čuvenih strudli, šnenokli i knedli sa šljivama, izdvaja se i nastariji, skoro zaboravljeni slatkiš - kitnikez, koji se naziva i „sir od dunja“.
Možda vas zanima:
PITOMA VOJVOĐANSKA OPŠTINA Jedna od najposećenijih turističkih destinacija u jugozapadnom Banatu
Nalazi se u Banatu. Udaljena je 27 km od Pančeva, 43 km od Beograda, 41 km od Zrenjanina, 255 km od Niša i 79 km od Novog Sada. Od evropskih gradova udaljena je 550 km od Bratislave, 97 km od Temišvara, 608 km od Košica, 585 km od Beča, 872 km od Praga, 408 km od Sofije, 1033 km od Minhena.
NAJSTARIJI VOJVOĐANSKI SLATKIŠ Omiljena poslastica nekada najmoćnije žene dinastije Habzburg
Osim čuvenih strudli, šnenokli i knedli sa šljivama, izdvaja se i nastariji, skoro zaboravljeni slatkiš - kitnikez, koji se naziva i „sir od dunja“.
- Zahvaljujući Lidijinoj pomoći i mojoj supruzi Evi koja me je podržavala u mojoj ideji da se profesionalno posvetim gradnji violina i dan-danas našu kuću umetnosti posećuju turisti iz celog sveta. Ja sam druga generacija graditelja violina. Stričevi su bili amateri. Moj sin Jan mi je prvi učenik i on je već treća generacija. Za izradu majstorskih violina koristimo način gradnje slavnih italijanskih graditelja. Za gradnju koristimo rezonantnu smrču i rebrasti javor po kojem je region, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina broj jedan na svetu. Biramo smrču dok još živi, kuckamo je, osluškujemo da li je zvuk zvonak, da li traje - priča Nemček.
Tako u potrazi za zvonkim drvetom pređu po dvadeset hektara šume dok ne nađu najbolje stablo. Posečeno drvo suši se potom i 40 godina. Sada rade sa onim iz 70-ih godina prošlog veka. Nakon što su daske prošle test vremena i dobro se osušile, Jan ih još osluškuje i po tome kako zvone, odlučuje da li će od njih napraviti neki sopranski ili drugi instrument, da li će daska ići u violinu, violu, violončelo, tamburicu ili bas.
Izrada jedne violine traje otprilike 200 sati, ali za lakiranje treba još od osam do 10 meseci, jer se za to koriste lakovi od prirodnih smola i na svaki instrument nanosi se lak četkom na suncu, od 10 do 12 slojeva.
Kako dodaje, poznato je da violina ima jednu dušu, ali majstor prilikom gradnje ugrađuje i svoju dušu, on mrtvo drvo pretvara u instrument koji svojim tonovima oplemenjuje ljude. Gradnja violina je za Nemčeka doživljaj koji teško opisuje rečima.
- Prilikom gradnje redovno slušam lepu muziku, izvornu, narodnu, ozbiljnu i koncerte virtuoza na gudačkim instrumentima. Nikolo Paganini je po meni neprevaziđen virtuoz na violini. Veoma cenim i maestra Jovana Kolundžiju, Tripa Simonutija i Iliju Marinkovića koji je na našoj violini uspešno završio čuvenu školu talenata u Beču – nastavlja naš sagovornik.
Godišnje napravi pet violina, a porudžbine stižu iz celog sveta. Bavi se i restauracijom starih instrumenata. U njegovoj kolekciji postoje i violine iz 16. veka, a jedna od najdražih potiče iz 1510. godine, iz Turske, i poklonjena mu je dok je boravio u Slovačkoj.
Dleta kojima rukuje su pre više od veka kupljena u Engleskoj, kraljevski majstor Karlo Paržik je radio sa njima, a njegove violine imale su tada cenu kao sada trosoban stan u Beogradu.
Nema evidenciju koliko je instrumenata napravio, računa da je oko 350 violina i četrdesetak viola, violončela, tamburica… Ne interesuje ga produkcija i novac od velike količine instrumenata, najvažnije je, kaže, da svaki bude jedinstven i kvalitetan.
Za svoj rad koji traje 43 godine dobio je mnoga priznanja, a 1999. godine od gradonačelnika Zvolea u Slovačkoj uručena mu je plaketa počasnog građanina zbog osnivanja odeljenja za gradnju violina u tom gradu. U okviru festivala Carevćevi dani, održava se i takmičenje violinista, a Nemček svakom pobedniku poklanja po violinu.
Nema odeljenja za graditelje
Nemčekova želja je bila da ovom umetničkom zanatu obučava mlade ljude, da uz Gimnaziju u Kovačici otvori i odeljenje za graditelje violina, pa da tako Kovačica, već poznata kao centar naivnog slikarstva, postane i centar graditelja violina. Kako osim obećanja nikada nije dobio konkretnu podršku, školu violina je otvorio u Slovačkoj.
- Sa sinom Janom izveli smo četiri generacije u okviru drvarske škole u Zvolenu, ukupno 65 učenika. Svi su bili uspešni, a među njima je bilo sedam devojaka. Bilo bi mi drago da ovakvo odeljenje zaživi i u Srbiji koja disponuje sa vrhunskim materijalom za izgradnju violina, a iznad svega talentovanim mladim ljudima po kojima je Srbija poznata širom planete – ističe majstor.
Izvor: blic
MARINA JE RADILA ZA KARAĐORĐEVIĆE, A SADA JE NA VRHU: Najuticajnija Srpkinja u Americi je ovako došla do svega
Marina Švabić je žena koja radi u Americi na sjedinjavanju svih pripadnika srpske etičnosti
Ovu najpoznatiju banju u Srbiji zovu još i kraljevskom! Ovde je odmarao i Karađorđe, a evo koja sve oboljenja leči
Lekovite vode u Ribarskoj banji, u kojima su uživali i srpski kraljevi, porede se sa lekovitim vodama u francuskim Pirinejima zbog izuzetnih blagodeti.
Kako je Nikolaj PROCENJIVAO ljude samo na osnovu jednog pitanja?
Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.
NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
Komentari(0)