Vodopad visok 20 metara oduzima dah: Ovu planinu nekada su za svoj odmor birali i kraljevi
Zlatiborsko selo Gostilje svojom lepotom oduzima dah
Da je Zlatibor planina izuzetne lepote, otkrili su i sami kraljevi. Početak razvoja turizma na ovoj planini vezuje se za daleku 1893. godinu, kada je u posetu stigao srpski kralj Aleksandar Obrenović. I od tada je ova planina nezaobilazna turistička destinacija, sa pravom nosi epitet vazdušne banje, a to osete svi koji ovde kroče.
- Na hiljadu metara nadmorske visine boravak na Zlatiboru je pravi odmor za dušu i veliko uživanje. Ovde je mnogo lepši i svežiji vazduh nego na moru. Ko dođe zaista se odmori”, rekao je za RINU Zlatiborac Dragan, rođen i odrastao na ovoj planini.
Čari Zlatibora vide se kada se otisnete u prostranstva ove planine na bilo koju stranu. Sirogojno i Gostilje su živopisna sela zadužena za očuvanje tradicionalnih vrednosti ovog kraja.
Možda vas zanima:
Dnevno prođe preko 15.000 vozila: Obilaznica oko Zlatibora biće spas za sve - kapitalni projekti realizuju se na najpopularnijoj srpskoj planini
Opština Čajetina ulazi u završnu fazu realizacije nekoliko ključnih infrastrukturnih projekata, koji će, prema rečima predsednika opštine Milana Stamatovića, dugoročno unaprediti kvalitet života meštana i očuvati prirodne resurse Zlatibora.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Možda vas zanima:
Dnevno prođe preko 15.000 vozila: Obilaznica oko Zlatibora biće spas za sve - kapitalni projekti realizuju se na najpopularnijoj srpskoj planini
Opština Čajetina ulazi u završnu fazu realizacije nekoliko ključnih infrastrukturnih projekata, koji će, prema rečima predsednika opštine Milana Stamatovića, dugoročno unaprediti kvalitet života meštana i očuvati prirodne resurse Zlatibora.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Možda vas zanima:
Dnevno prođe preko 15.000 vozila: Obilaznica oko Zlatibora biće spas za sve - kapitalni projekti realizuju se na najpopularnijoj srpskoj planini
Opština Čajetina ulazi u završnu fazu realizacije nekoliko ključnih infrastrukturnih projekata, koji će, prema rečima predsednika opštine Milana Stamatovića, dugoročno unaprediti kvalitet života meštana i očuvati prirodne resurse Zlatibora.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
- Vodopad je visok 20 metara, ali pored toga ono što oduševi goste jeste niz virova i manjih vodopada pored kojih vodi divno uređena pešačka staza, tako da mogu provesti ceo dan uživajući u ovom prirodnom fenomenu”, kažu u TO Zlatibor.
Ukoliko se uputite ka ovoj kraljevskoj planini nezaobilazna tačka je i Stopića pećina, koja se nalazi na samo 20 kilometara od centra i jedna je od najposećenijih u Srbiji, sa najvećim bigrenim kadama u ovom delu Evrope. One su nastale taloženjem, jer voda tuda teče i sloj po sloj se taloži krečnjak. Početna dubina kada je oko 15 centimetara, a na vrhu su one duboke skoro dva metra. Do Stopića pećine, ali i ostalih divnih lokaliteta možete i biciklom. Mnogi turisti se odlučuju da upravo ovim prevoznim sredstavom obiđu planinu.
- Idu na Sirogojno, do zlatiborskih jezera koja su udaljena sedam kilometra. Brojni su gosti iz inostranstva koji se odlučuju na ovu vožnju, ali i naši ljudi rado voze biciklu po Zlatiboru”, kazao je meštanin koji tokom sezone iznajmljuje bicikle na Kraljevom trgu. .
Gde god da vas put navede, nebitno da li je to Kriva Reka, Jablanica, Tripkova ili bilo koja druga tačka na Zlatiboru dočekaće vas planinsko prostranstvo i prirodne lepote
OVAJ MANASTIR ČUVA POSLEDNJEG NEMANJIĆA: Svetinji na SRPSKOJ SVETOJ GORI dive se i oni koji nisu hrišćani a evo ko je tu SAHRANJEN
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.
Bole je zaista kapetan na Belu lađu a nije Šojić, krstari prelepim predelima kroz klisuru: Trasa dugačka 14 kilometara ostavlja bez daha - turisti obožavaju pogled na manastire
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.
Ovo je omiljeno mesto i najdraža uspomena za hiljade srpskih mališana: Odmaralište Mitrovac na Tari ovog leta imalo odličnu sezonu, sada sledi i rekonstrukcija
Najlepša uspomena iz detinjstva mnogih mališana iz Srbije svakako su letovanja na Mitrovcu na Taru. Decenijama ovo dečje letovalište jedno je od najlepših i najposećenijih.
ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
Kako izgleda jutro na salašu: U ritmu ravnice i mirisa domaće pogače
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.
Komentari(0)