SKRIVENI BISER TIMOČKE KRAJINE Zadužbina Svetog kralja Milutina koju je podigao posle pobede nad čuvenim vidinskim knezom
Manastir Bukovo nalazi se u Timočkoj Krajini, udaljen četiri kilometara jugozapadno od Negotina.
Pripada Eparhiji timočkoj koja nije bila samostalna crkvena jedinica sve do oslobođenja od Turaka 1833. godine i prisajedinjenja Srbiji.
Do oslobođenja od Turaka, 1833. godine manastir Bukovo se u pisanim izvorima javlja samo nekoliko puta. Pisanih spomenika o osnivaču i ktitoru, kao i vremenu nastanka manastira gotovo i da nema. Postoji samo nekoliko predanja o tome.
Možda vas zanima:
NASLEĐE MONAHA SA SVETE GORE Iz ove svetinje se zapovedalo i sudilo svim ostalim manastirima oko Kablara i Ovčara (FOTO) (VIDEO)
Manastir Jovanje se nalazi na levoj obali Zapadne Morave na Kablaru.
PODIGAO JE SESTRIĆ CARA DUŠANA Ova svetinja jedna je od najvećih i najvrednijih spomenika srpske srednjovekovne kulture
Manastir Poganovo podignut je krajem 14. veka (1395. godine) a živopisan je bogatim tematskim programom tek sto godina kasnije, tačnije 1499. godine.
Možda vas zanima:
NASLEĐE MONAHA SA SVETE GORE Iz ove svetinje se zapovedalo i sudilo svim ostalim manastirima oko Kablara i Ovčara (FOTO) (VIDEO)
Manastir Jovanje se nalazi na levoj obali Zapadne Morave na Kablaru.
PODIGAO JE SESTRIĆ CARA DUŠANA Ova svetinja jedna je od najvećih i najvrednijih spomenika srpske srednjovekovne kulture
Manastir Poganovo podignut je krajem 14. veka (1395. godine) a živopisan je bogatim tematskim programom tek sto godina kasnije, tačnije 1499. godine.
Možda vas zanima:
NASLEĐE MONAHA SA SVETE GORE Iz ove svetinje se zapovedalo i sudilo svim ostalim manastirima oko Kablara i Ovčara (FOTO) (VIDEO)
Manastir Jovanje se nalazi na levoj obali Zapadne Morave na Kablaru.
PODIGAO JE SESTRIĆ CARA DUŠANA Ova svetinja jedna je od najvećih i najvrednijih spomenika srpske srednjovekovne kulture
Manastir Poganovo podignut je krajem 14. veka (1395. godine) a živopisan je bogatim tematskim programom tek sto godina kasnije, tačnije 1499. godine.
Po jednom predanju manastir Bukovo je zadužbina Svetog kralja Milutina s kraja 13. veka što znači da ga je kralj Milutin podigao posle pobede nad vidinskim knezom Šišmanom 1291. godine. U prilog ovome navodi se da se u niši nad glavnim ulaznim vratima nalazi freska Svetog Arhangela Mihaila, koji je bio zaštitnik kralja Milutina, dok je zaštitnik ove crkve Sv. Nikola. Izuzetak bi mogao nastati samo iz počasti prema ktitoru.
Po drugom predanju, Sveti Nikodim Tismanski, podvizavajući se na prostorima Timočke Krajine podiže manastir Bukovo i još dva manastira, Vratnu i Manastiricu. Sa ovom pretpostavkom o datovanju Bukova slaže se i izjava Josifa Milijevića, jeromonaha manastira Bukova, koja je data Konzistoriji 1867. godine, a u kojoj se, između ostalog, kaže da je „manastir sazidan otprilike pre pet stotina godina, gde i sada stoji, na mestu gde crkva nikako postojala nije…“ Prema ovoj izjavi manastir je nastao sredinom ili u drugoj polovini 14. veka.
Po trećem predanju, osnivač i ktitor manastira Bukova je neko od vlastele Timočke Krajine i potiče iz 15. veka. U prilog ovom predanju ide tekst urezan na kamenoj ploči koja i danas stoji na zapadnom zidu priprate manastirske crkve, u kome se kaže da je manastir „podignut za vreme srpskih Despota“, što znači u prvoj polovini 15. veka.
Najrealnija pretpostavka bila bi da je manastir nastao posle turskih osvajanja, kada je prvi veći talas migracije s Kosova, Drine i iz Hercegovine počeo da naseljava zemljoradničke krajeve Srbije, pa i dolinu Timoka sve do Negotinske Krajine i Dunava. Izbegli narod predvodili su kaluđeri i sveštenici koji su, po dolasku u severoistočne krajeve Srbije i Timočku Krajinu obnavljali ili podizali crkve i manastire.
Timočka Krajina je oslobođena od Turaka 1833. godine i sultanovim hatišerifom prisajedinjena Srbiji. Mnogo povoljnije političke i ekonomske prilike, omogućile su da manastir Bukovo bude ponovo obnovljen 1837. godine. Tom prilikom knez Miloš je poklonio manastiru zvono, a specijalna komisija, koja je po nalogu kneza Miloša, pregledala manastir pronašla je zapis iznad vrata na zidu priprate koji danas više ne postoji, ali je sačuvan u prepisu.
Period posle Drugog svetskog rata bio je jedan od najtežih u istoriji manastira. Tada je potpuno opljačkan od strane nemačkih okupatora, a nova, komunistička, vlast oduzima 366 hektara manastirskog imanja i gotovo sve što je vredelo. Ostavljeno je desetak hektara neplodne zemlje, te je usled teških uslova za duhovni život i nedostatka monaštva, manastir počeo da propada. U periodu od 1972. do 1994. godine, manastir Bukovo po prvi put u svojoj istoriji postaje obitavalište monahinja na čelu sa igumanijom Serafimom.
Manastir Bukovo na mapi:
OVAJ MANASTIR ČUVA POSLEDNJEG NEMANJIĆA: Svetinji na SRPSKOJ SVETOJ GORI dive se i oni koji nisu hrišćani a evo ko je tu SAHRANJEN
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.
Bole je zaista kapetan na Belu lađu a nije Šojić, krstari prelepim predelima kroz klisuru: Trasa dugačka 14 kilometara ostavlja bez daha - turisti obožavaju pogled na manastire
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.
Ovo je omiljeno mesto i najdraža uspomena za hiljade srpskih mališana: Odmaralište Mitrovac na Tari ovog leta imalo odličnu sezonu, sada sledi i rekonstrukcija
Najlepša uspomena iz detinjstva mnogih mališana iz Srbije svakako su letovanja na Mitrovcu na Taru. Decenijama ovo dečje letovalište jedno je od najlepših i najposećenijih.
ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
Kako izgleda jutro na salašu: U ritmu ravnice i mirisa domaće pogače
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.
Komentari(0)