Jedan od najlepših manastira nalazi se na srpskoj Svetoj Gori: Ovde se čuva ikona Majke Božije Brzopomoćnice
Na oko 150 kilometara od Beograda, između planinskih masiva Ovčara i Kablara, nalazi se Ovčarsko-kablarska klisura, po mnogima najlepša klisura u Srbiji.
Na srpskoj Svetoj gori, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri na levoj obali Morave ušuškala se velika svetinja, manastir Jovanje. Ne zna se ko je sa sigurnošću podigao ovaj manastir, ali se veruje da postojao i pre Boja na Kosovu 1389. godine.
Stara crkva posvećena Svetom Jovanu Krstitelju potopljena je prilikom izgradnje hidrocentrale i jezera Međuvršje, 1954. godine, a današnji manastir Jovanje je podignut 1957. godine posle izgradnje jezera Međuvršje, za vreme Episkopa Germana. Po stilu Jovanjska crkva je jedna od najlepših u srpskoj Svetoj Gori. Ono po čemu je ovaj manastir poseban jeste i čudotvrna ikona Majke Božje Brzopomoćnice, koju je doneo arhimandrit Serafim Rus 1939. godine.
"Za tu ikonu pretpostavlja se da je kopija čuvene ikone iz manastira Dohijara sa Svete Gore, zna se da ju je Serafim Rus doneo u Srbiju 1923. godine, kada je i sam došao i da se od nje nije odvajao. Kada je stari manastir potopljen, sve stvari i ikone su odnete u Nikolje. Kada je igumanije Katarina se vraćala u novo Jovanje, sa sobom je ponela samo tu ikonu, kravu i šivaću mašinu. Monahinje ništa drugo nisu imale, ali je Majka Božija pomogla izgradnju manastira i štitila ih od svega", kaže za RINU starosedelac Ovčar Banje koji je od svojih predaka slušao priče o manastiru Jovanje.
Možda vas zanima:
Manastir Jovanje – zaboravljeno svetilište na vodi u dolini srpskih svetinja
Najtiši manastir Ovčarsko-kablarske klisure: Jovanje – svetinja kojoj se pristupa čamcem i molitvom
Ovo je jedan od najlepših manastira u Srbiji, ali i velika svetinja: Čudotvorna ikona Majke Božije Brzopomoćnice nalazi se u Jovanju
Na srpskoj Svetoj gori, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri na levoj obali Morave ušuškala se velika svetinja, manastir Jovanje. Ne zna se ko je sa sigurnošću podigao ovaj manastir, ali se veruje da postojao i pre Boja na Kosovu 1389. godine.
Možda vas zanima:
Manastir Jovanje – zaboravljeno svetilište na vodi u dolini srpskih svetinja
Najtiši manastir Ovčarsko-kablarske klisure: Jovanje – svetinja kojoj se pristupa čamcem i molitvom
Ovo je jedan od najlepših manastira u Srbiji, ali i velika svetinja: Čudotvorna ikona Majke Božije Brzopomoćnice nalazi se u Jovanju
Na srpskoj Svetoj gori, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri na levoj obali Morave ušuškala se velika svetinja, manastir Jovanje. Ne zna se ko je sa sigurnošću podigao ovaj manastir, ali se veruje da postojao i pre Boja na Kosovu 1389. godine.
Možda vas zanima:
Manastir Jovanje – zaboravljeno svetilište na vodi u dolini srpskih svetinja
Najtiši manastir Ovčarsko-kablarske klisure: Jovanje – svetinja kojoj se pristupa čamcem i molitvom
Ovo je jedan od najlepših manastira u Srbiji, ali i velika svetinja: Čudotvorna ikona Majke Božije Brzopomoćnice nalazi se u Jovanju
Na srpskoj Svetoj gori, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri na levoj obali Morave ušuškala se velika svetinja, manastir Jovanje. Ne zna se ko je sa sigurnošću podigao ovaj manastir, ali se veruje da postojao i pre Boja na Kosovu 1389. godine.
Danas je manastir Jovanje ženski manastir, a zahvaljući divnim, požrtvovanim i vrednim monahinjama to je jedna od najlepših svetinja u Srbiji. Odiše mirom, lepotom i duhovnošću, a veliki broj vernika dolazi upravo tu da se pomoli za zdravlje i sreću, ali i za poneku neostvarenu želju.
"Veruje se da Majka Božija pomaže u svakoj neprilici, naročito se veruje da pomaže ženama koje žele, a ne mogu da dobiju decu. Ljudi joj se mole i za nalaženje nestalih stvari, kod emotivnih nedoumica. Dosta ljudi obilazi manastir Jovanje i to je zaosta jedna od najvećih svetinja u našem kraju. Pored ikone koja se nalazi unutar manastira, nalazi se knjiga sa molitvom koju čitaju vernici kad dođu do velike svetiteljke po pomoć", kaže naš sagovornik.
Za datum proslavljenja čudotvorne ikone Brzopomoćnice, određen je 22. novembar po novom, odnosno 9.novembar po starom kalendaru.
OVO JE KUĆA ISPRED KOJE JE SVE POČELO: Neraskidiva veza između sela Gornja Crnuća i dinastije Obrenović
Udaljena dvadesetak kilometara od centra Gornjeg Milanovca, kraj puta za Кragujevac leži selo Gornja Crnuća, u kojoj je od 1815. do 1817. stolovao „prvi srpski knez posle Кosova”, Miloš Obrenović. O njegovom životu u Crnući i neraskdivioj vezi ovog rudničkog sela i srpske dinastije, pre sedam godina u autorskom izadnju, svetlost dana ugledala je knjiga „Кnez Miloš i Crnuća”, autora Jevđa A. Jevđića.
"Dolaze zbog vere u isceljenje, ali i da će naći srodnu dušu": Tajna nepristupačnog manastira na jugu Srbije gde dolaze i pravoslavci i muslimani da pronađu mir
Manastir Crna reka smešten je na tromeđi Kosovske Mitrovice, Rožaja i Novog Pazara, a spas u njemu pronalaze i pravoslavci i muslimani. Veruje se da ima isceliteljske moći, a da su mošti sveca Petra Koriškog čudotvorne.
Najveće zvono na Balkanu nalazi se u ovom SRPSKOM SELU: Rusko carsko zvono teško je čak 13 TONA i zazvoniće na ovaj veliki praznik
Manastir Svetog Luke u Bošnjanu izgrađen je za vreme Turaka, a danas je centar duhovnosti i hodočašća. U manastiru se nalazi jedno od najvećih zvona na Balkanu, teško 13 tona, koje je dar od porodica iz Rusije.
MISTERIOZNI TUNEL U SRPSKOM SELU O KOJEM NI MEŠTANI NIŠTA NE ZNAJU: Unutra se krije PRAVO ČUDO PRIRODE! (FOTO)
Prema priči starijih meštana, kopanje tog misterioznog tunela započeli su Francuzi koji su prolazili ovim krajem
Čak 17 rezervata prirode nalazi se na Tari i pod prvim stepenom su zaštite: Pojedine lokacije ipak u velikoj opasnosti - evo šta čini Nacionalni park da ih spasi
Na planini Tari posebno mesto zauzimaju rezervati prirode, a prvi su zahvaljujući svom velikom značaju proglašeni još pedesetih godina prošlog veka. Tada je ustanovljeno oko osam rezervata prirode, a zajednička tačka svih njih jeste Pančićeva omorika. Kasnije jedan od tih rezervata je proglašen za regionalni park prirode, to je Zvezda, a zatim se 1981. godine osniva Nacionalni park Tara i svi ti rezervati prirode postaju deo nacionalnog parka.
Komentari(0)