OVO SELO JE PRESTONICA SRPSKE PRŠUTE Porodica sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
Čuvajuću tradiciju veliki broj meštana odlučio se za preradu mesa, pa tako odavde u svet odlaze najkalitenija svinjska i goveđa pršuta, ali i slanina i kobasice. Ono što doprinosi njihovoj posebnosti jeste spoj mediteranske i kontitinenatlane klime, kao i specifična ruža vetrova. Porodica Filipović decenijama živi samo od poljoprivrede i još su jedan dokaz da ko može i želi da radi uspeh je neizostavan.
„Kod nas se tradicija sušenja prušute prenosi sa kolena na kolena, to je prvo što se nauči u našem domaćinstvu. Ono što je najvažnije jeste da se nalože bukova drva, a sam proces traja 20 dana i vreme se mora ispraviti tačno u minut. Tu se ništa ne menja, već se prate stari recepti. Jedino što smo menjali jesu samo objekti, koje smo obnovili zahvaljujući državnim subvencijama“, kaže Miladin Filipović.
Možda vas zanima:
DEDA MILOJKO SA ZLATIBORA JE MEDICINSKI FENOMEN Srce mu sa leve prešlo na desnu stranu, doktori mu davali tri meseca života, a on gazi 10. deceniju (FOTO)
"Nikada nisam kukao, samo taj jedan put u užičkoj bolnici kada nisu hteli da me operišu, a ja sam umirao od bolova. Кažu mi, ne možemo da te operišemo jer ne znamo da li ćeš preživeti, ja sam rekao operišite na moju odgovornost. I evo me i danas među živima".
NESVAKIDAŠNJI PODVIG SAMOUKOG DRVODELJE Trebalo mu je dva meseca i kubik i po građe od lipovog drveta za ovu skulpturu (FOTO)
Samouki drvodelja iz zlatiborskog sela Šljivivica jedan je od onih koji je svoju ljubav i hebo pretočio u posao.
Možda vas zanima:
DEDA MILOJKO SA ZLATIBORA JE MEDICINSKI FENOMEN Srce mu sa leve prešlo na desnu stranu, doktori mu davali tri meseca života, a on gazi 10. deceniju (FOTO)
"Nikada nisam kukao, samo taj jedan put u užičkoj bolnici kada nisu hteli da me operišu, a ja sam umirao od bolova. Кažu mi, ne možemo da te operišemo jer ne znamo da li ćeš preživeti, ja sam rekao operišite na moju odgovornost. I evo me i danas među živima".
NESVAKIDAŠNJI PODVIG SAMOUKOG DRVODELJE Trebalo mu je dva meseca i kubik i po građe od lipovog drveta za ovu skulpturu (FOTO)
Samouki drvodelja iz zlatiborskog sela Šljivivica jedan je od onih koji je svoju ljubav i hebo pretočio u posao.
Možda vas zanima:
DEDA MILOJKO SA ZLATIBORA JE MEDICINSKI FENOMEN Srce mu sa leve prešlo na desnu stranu, doktori mu davali tri meseca života, a on gazi 10. deceniju (FOTO)
"Nikada nisam kukao, samo taj jedan put u užičkoj bolnici kada nisu hteli da me operišu, a ja sam umirao od bolova. Кažu mi, ne možemo da te operišemo jer ne znamo da li ćeš preživeti, ja sam rekao operišite na moju odgovornost. I evo me i danas među živima".
NESVAKIDAŠNJI PODVIG SAMOUKOG DRVODELJE Trebalo mu je dva meseca i kubik i po građe od lipovog drveta za ovu skulpturu (FOTO)
Samouki drvodelja iz zlatiborskog sela Šljivivica jedan je od onih koji je svoju ljubav i hebo pretočio u posao.
Možda vas zanima:
DEDA MILOJKO SA ZLATIBORA JE MEDICINSKI FENOMEN Srce mu sa leve prešlo na desnu stranu, doktori mu davali tri meseca života, a on gazi 10. deceniju (FOTO)
"Nikada nisam kukao, samo taj jedan put u užičkoj bolnici kada nisu hteli da me operišu, a ja sam umirao od bolova. Кažu mi, ne možemo da te operišemo jer ne znamo da li ćeš preživeti, ja sam rekao operišite na moju odgovornost. I evo me i danas među živima".
NESVAKIDAŠNJI PODVIG SAMOUKOG DRVODELJE Trebalo mu je dva meseca i kubik i po građe od lipovog drveta za ovu skulpturu (FOTO)
Samouki drvodelja iz zlatiborskog sela Šljivivica jedan je od onih koji je svoju ljubav i hebo pretočio u posao.
Možda vas zanima:
DEDA MILOJKO SA ZLATIBORA JE MEDICINSKI FENOMEN Srce mu sa leve prešlo na desnu stranu, doktori mu davali tri meseca života, a on gazi 10. deceniju (FOTO)
"Nikada nisam kukao, samo taj jedan put u užičkoj bolnici kada nisu hteli da me operišu, a ja sam umirao od bolova. Кažu mi, ne možemo da te operišemo jer ne znamo da li ćeš preživeti, ja sam rekao operišite na moju odgovornost. I evo me i danas među živima".
NESVAKIDAŠNJI PODVIG SAMOUKOG DRVODELJE Trebalo mu je dva meseca i kubik i po građe od lipovog drveta za ovu skulpturu (FOTO)
Samouki drvodelja iz zlatiborskog sela Šljivivica jedan je od onih koji je svoju ljubav i hebo pretočio u posao.
Uspeh proizvodnje ove porodice sa Zlatibora, kako kažu, leži u zajedništvu i u tome što svi finkcionišu kao jedan, jer samo tako, plodovi rada mogu biti vidljivi. Ne izostaje ni interesovanje najmlađih, pa tako devetogodišnji Milan već ima svoje poslove u domaćinstvu.
"Imam obaveze oko sušare i štale, pomažem svima u kući,ovo je porodičan posao i svako od nas ima svoj deo poslova. Nije mi teško, živim na selu i podrazumeva se da ima posla. Sve se stigne, odličan sam đak i već znam sve da radim i to mi puno znači, jer ću kada porastem nastaviti ovu porodičnu tradiciju" , kaže Milan.
Oko 300 kilograma goveđe i svinjske pršute, slanine, stelje i raznih vrsta kobasice mesečno se proizvede u domaćinstvu Filipovića, ali i neizostavni sir ,kajmak i paprika u pavlaci za čiji kvalitet je zadužena Krsta.
"Preradi se oko 90 litara mleka dnevno, a proizvede se oko pet litara kajmaka i isto toliko sira. Nemamo problem sa plasmanom jer smo kvalitetom osigurali plasman. Po struci sam medicinska sestra, ali sam želela da naučim da proizvodim sir i kajmak, i pronašla sam devojku iz kraja koja je zaista majstor svog zanata u proizvodnji belog mrsa i od nje sam dosta naučila. Ja sam primer da nikada nije kasno da se opredeliš i radiš ono što voliš i da od mladih itekako možeš mnogo toga da naučiš", kaže Krsta.
Gastronomski specijaliteti zlatiborskog kraja itekako su učinili Mačkat prepoznatljivim na turističkoj mapi Srbije. Zaslužne su upravo porodice poput Filipovića koje srpskog domaćina predstavljaju u najlepšem svetlu, onakvog kakav on zaiste i jeste, vredan i gostoprimljiv.
Najviše kupaca suvomesnatih proizvoda ima tokom leta, kada je sezona odmora. Tada stranci koji obilaze Zlatibor, ne zaobilaze Mačkat i vrlo rado , sa ovih prostora ponesu neki suvenir poput čuvene goveđe i svinjske pršute.
Nestvarno mesto na zapadu Srbije – tu se gnezde beloglavi supovi i pogled puca na kanjon Drine: Posetioci iz čitavog sveta obilaze vidikovac Lokve kod Ljubovije
Kada je Bog delio prirodna bogatstva, po svoj prilici njaviše se zadržao u Zapadnoj Srbiji jer ne mogu da se izboroje svi fascinantni vidikovci na njenoj teritoriji.
Mitovi i legende planine Rtanj: Magično mesto u srcu Srbije
Planina Rtanj je poznata po svojim mitovima i legendama koje privlače mnoge posetioce.
Noćenje košta 700 dinara, a izvori su stari 80.000 godina: Srbi se masovno leče kupanjem u ovoj našoj banji!
Izvori ove banje su stari oko 80.000 godina, a organizovanje i korišćenje banjske vode za lečenje počinje 1936. godine.
NEVEROVATNA ISTORIJA MANASTIRA RAČA! U njemu se nalaze mošti kralja Dragutina, a čuvao je i najvažniji srpski dokument
Istorija manastira Rača u podnožju Tare.
RAJ ZA ŽIVCE IZ ANTIČKIH VREMENA Banjsko kupatilo u Bogutovcu kao lek za mnoge bolesti
U Bogutovačkoj banji, poznatijoj kao „raj za živce“, lek je nekada nalazilo na hiljade banjskih gostiju iz bivše Jugoslavije, ali i zemalja sa svih kontinenata.
Komentari(0)