BISER PODRINJA Banja Koviljača, lečilište u kom su boravili kraljevi ali i Vuk Karadžić i Dositej Obradović (FOTO)
Ušuškana u Podrinju i u podnožju planinskih masiva Gučeva, Banja Koviljača nadomak Loznice važi za jednu od najlepših, ali i najlekovitijih banja u regionu.
Još od davnina poznata je kao mesto u koje su mnogi ljudi dolazili po svoj spas, a i pronalazili ga. U njoj su se nekada davno lečili čak i Rimljani, ali i veliki broj viđenijih ljudi na Balkanu.
- U lepotama Banje Koviljače, između ostalih, uživali su i Dositej Obradović i Vuk Karadžić, a svoje rane u banji vidao je i srpski Vožd Karađorđe. Na raskošne balove dolazio je i Kralj Aleksandar Karađorđević. Banja Koviljača postaje banjsko lečilište u vreme Kralja Petra I Karađorđevića koji, 1908.god., uz svoju rezidenciju, podiže savremeno sumporno kupatilo, kažu za RINU u lokalnoj turističkoj organizaciji.
Godina koja se uzima kao zvanična za nastanak lečilišta jeste 1858., a pod zaštitu države Banja Koviljača stavljena je 1867. godine. Tokom prve polovine dvadesetog veka podignuti su luksuzni hoteli i vile, a lepo je uređen i park koji povezuje banjske objekte.
- Ovaj jedinstveni simbol Banje Koviljače, čuveni banjski park koji je stvaran po ugledu na zapadnoevropske i koji se prostire na površini od 40 ha, predstavlja po veličini drugi park u Srbiji. Smešten u podnožju šume graba, cera i bukve, banjski park još od početka XX veka mami svoji izgledom i lepotom, a sam centar ovog muzeja prirode na otvorenom čini grandiozna fontana, koja je u novijoj istoriji zamenila prvobitno nešto manji vodoskok, dodaju naši sagovornici.
Lekovita voda, ali i lekovito blato po kojem je Banja Koviljača poznata pravi su spas za mnoge bolesti, stoga i danas mnogi putnici namernici dolaze na zapad Srbije u potrazi za zdravljem. Poseban kuriozitet i svojevrsna atrakcija Banje Koviljače jeste sumporno Kupatilo kralja Petra Karađorđevića koje je pretvoreno u moderni wellnes centar.
Temelji novog kupatila postavljeni su u maju 1904. godine, a porcelanske kade, blatne kupke, masaže, elektromasaže, bile su na raspologanju gostima tri godine kasnije. Ovo kupatilo nije samo podiglo standarde lečenja na mnogo viši nivo, nego je sa centralnom kupolom iznad glavnog ulaza postalo i pravi ukras banje.
- Blagotvornim tretmanima prepustio se i sam kralj, već 1908. godine i od tada je redovno posećivao banju i u njoj boravio nekad i više od mesec dana godišnje. Nije skrivao da su čak i pojedini državnički poslovi morali čekati, jer se često neplanirano dešavalo da produži boravak u svom omiljenom odmorištu. Zgrada je do danas zadržala originalan izgled, a u samom kupatilu, čiji je jedan deo preuređen u moderan velnes centar, nalazi se i kraljeva kada koju po želji mogu koristiti banjski gosti, ističu u turističkoj organizaciji.
Za 6.000 dinara možete iz "čeke" da posmatrate medveda na Tari, ako se ne pojavi - pola para dobijate nazad
Srpska planina je dom ovih divljih zveri
Pećina Samar kod Svrljiga: Jedina pećina u Srbiji kroz koju prolazi put
Na padinama Svrljiških planina nalazi se prirodni fenomen koji iznenađuje sve posetioce – pećina Samar, jedina u Srbiji kroz koju prolazi asfaltni put. Ovaj jedinstveni prizor pokazuje kako se priroda i čovek ponekad susretnu na nesvakidašnji način.
HUNI, TURCI, KELTI... Ovo srpsko selo je NEZAOBILAZAN deo ISTORIJE BALKANA
Svi koji poznaju modernu srpsku istoriju znaju za značaj Orašca
JEZERO KOЈE KLJUČA: Zašto se na Kopaoniku voda nikada ne ledi i misterija lekovitog blata
Kopaonik, naša najpopularnija planina, krije tajnu moć u svom podnožju. Otkrivamo kako termalni izvori Jošaničke Banje, sa temperaturom vode od skoro 80 stepeni, utiču na okolinu i zašto se mineralno blato sa Kopaonika koristi u ekskluzivnim spa centrima za lečenje reume i neuroloških oboljenja.
KAMENA NEVESTA: Legenda o Magliču – planini koja je dobila ime po ženskom prokletstvu i zašto se vrh uvek krije u magli
Maglić, najviši vrh Srbije i Crne Gore, nije samo planina; to je mesto gde se Nebo spaja sa Zemljom, a gde se vekovima krije legenda o ženskom prokletstvu. Otkrivamo kako je tvrđava Maglič dobila ime po večitoj magli i mit o 'Kamenoj nevesti' koja ne dozvoljava da joj se vidi lice.
Komentari(0)