KAKO JE NASTAO IZRAZ "NEĆE GROM U KOPRIVE": Pogledajte šta se krije iza stare narodne izreke
U većini slučajeva, prvo je osetimo pa je tek onda vidimo. Kopriva, u narodu poznata i kao žara, zaista opravdava svoje ime
Skoro svako ko je imao susret sa ovom biljkom, osetio je na svojoj koži peckanje i crveni osip nakon kontakta sa koprivom i njenim listovima prekrivenim peckavim dlačicama.
Ovo je koprivu učinilo nezvanim gostom i svi je iskorenjuju iz bašte. Međutim, nisu svi oduvek bežali od nje.
Neće grom u koprive. Gotovo svako od nas je bar jednom upotrebio ili čuo ovu izreku ali retko ko zna njeno pravo poreklo i značenje.
Možda vas zanima:
KAD ZAGRMI SVETI ILIJA: Zašto su se nekada u Srbiji tokom oluje gasile vatre u kućama?
Staro verovanje da munje u letnjim nevremenima usmerava upravo Sveti Ilija dovelo je do običaja koji su Srbijom vladali vekovima – gašenja vatre u ognjištu čim se začuje prva grmljavina. Danas se gotovo niko ne seća zbog čega se ovaj običaj uporno praktikovao.
Drveće koje ne prima grom: Da li su sveta stabla bila božiji stubovi
U srpskoj narodnoj mitologiji, postoje stabla koja grom ne dira. Hrast, jasen i lipa smatrani su svetim, jer se verovalo da su „stubovi neba“ – mesta gde se zemlja dodiruje s božanskim. Veselin Čajkanović ovu simboliku povezuje sa starim indoevropskim kosmološkim predstavama.
Možda vas zanima:
KAD ZAGRMI SVETI ILIJA: Zašto su se nekada u Srbiji tokom oluje gasile vatre u kućama?
Staro verovanje da munje u letnjim nevremenima usmerava upravo Sveti Ilija dovelo je do običaja koji su Srbijom vladali vekovima – gašenja vatre u ognjištu čim se začuje prva grmljavina. Danas se gotovo niko ne seća zbog čega se ovaj običaj uporno praktikovao.
Drveće koje ne prima grom: Da li su sveta stabla bila božiji stubovi
U srpskoj narodnoj mitologiji, postoje stabla koja grom ne dira. Hrast, jasen i lipa smatrani su svetim, jer se verovalo da su „stubovi neba“ – mesta gde se zemlja dodiruje s božanskim. Veselin Čajkanović ovu simboliku povezuje sa starim indoevropskim kosmološkim predstavama.
Možda vas zanima:
KAD ZAGRMI SVETI ILIJA: Zašto su se nekada u Srbiji tokom oluje gasile vatre u kućama?
Staro verovanje da munje u letnjim nevremenima usmerava upravo Sveti Ilija dovelo je do običaja koji su Srbijom vladali vekovima – gašenja vatre u ognjištu čim se začuje prva grmljavina. Danas se gotovo niko ne seća zbog čega se ovaj običaj uporno praktikovao.
Drveće koje ne prima grom: Da li su sveta stabla bila božiji stubovi
U srpskoj narodnoj mitologiji, postoje stabla koja grom ne dira. Hrast, jasen i lipa smatrani su svetim, jer se verovalo da su „stubovi neba“ – mesta gde se zemlja dodiruje s božanskim. Veselin Čajkanović ovu simboliku povezuje sa starim indoevropskim kosmološkim predstavama.
Kako prenosi stakakozasto.com, jedno objašnjanje je da su koprive niske biljke, te da će grom pre udariti u neko visoko drvo u blizini nego u koprivu, što je verovatno čini sigurnim mestom za sakrivanje tokom grmljavine.
Drugo objašnjenje je da su grom i kopriva veoma slični jer mogu da “pecnu i ožare”, te se smatra da grom neće udariti u koprivu po sistemu “neće svoj na svoga”.
Treće, najzanimljivije i najverovatnije objašnjenje seže daleko u prošlost. Naime, u nordijskoj ili skandinavskoj mitologiji, kopriva je bila sveta za Tora, boga gromova i munja. Za vreme grmljavine, ljudi bi bacali koprivu u ognjište kako bi umirili boga Tora i zaštitili svoj dom od udara groma.
Rimski osvajači su navodno sadili koprive duž puteva koje su pravili, zatim se mlatili koprivama po telu da zagreju krv u pokušaju da se obrane od britanskih kiša.
U srednjem veku, ljudi su nosili koprivu sa sobom da bi odvratili čarobnjake i zle duhove, i da bi se odbranili od kletvi koje su bačene na njih. Osim toga, verovali su da će nošenjem koprive izbeći i udar groma. Takođe bi bacali koprive preko krovova svojih domova i nadali se da će koprive pokazati munjama put do zemaljskih duhova i tako sačuvati od groma sve koji se nalaze u prostoriji.
Treba imati na umu da je munja, odnosno grom, nasumični čin prirode koji može da udari u bilo koje doba godine, najčešće tokom letnjih meseci. Nijedno mesto napolju na otvorenom nije bezbedno tokom grmljavine pa tako engleska izreka kaže “When thunder roars, go indoors” ili u prevodu “Kad grom zagrmi, idi unutra”.
Da li bi žene trebalo da nose maramu kada idu u crkvu?
Dao je odgovor na pitanje koje mnoge muči.
PORODIČNO ZNAMENJE: Kako su nastala srpska prezimena?
Procenjuje se da se nekih dve trećine srpskih prezimena završava na -ić. Razlike u prezimenima između Srba iz Srbije i Srba iz drugih krajeva, nastala su uglavnom pod uticajem različitih istorijskih iskustava, u skladu sa narodnom tradicijom, dok su druge formirale strane vlasti.
LJUBAV KOJA JE POTRESLA SRBIJU Rodoskrvni odnos Mihaila Obrenovića i 25 godina mlađe Katarine, venčanje veka koje nikad nije održano
Kako je knez Mihailo želeo da oženi svoju rođaku Katarinu
Tajna blagajna Miloša Obrenovića: Gde je nestalo bogatstvo srpskog kneza
Miloš Obrenović, osnivač dinastije Obrenović i vođa Drugog srpskog ustanka, upamćen je kao neumorni diplomata, mudar vladar, ali i čovek koji je umeo da gomila bogatstvo. Toliko da su ga savremenici nazivali „najbogatijim Srbinom svog vremena“. Međutim, ono što najviše intrigira jesu priče o njegovim tajnim blagajnama i skrivenom zlatu.
Od prvog grozda do čaše vina: Jesenji vinogradarski običaji
Septembar i oktobar u Srbiji oduvek su bili vreme kada vinogradi ožive. Berba grožđa nije bila samo poljoprivredni posao, već i praznik zajedništva, pesme i običaja koji su se čuvali kroz generacije.
Komentari(0)