KAKO JE NASTAO IZRAZ "NEĆE GROM U KOPRIVE": Pogledajte šta se krije iza stare narodne izreke
U većini slučajeva, prvo je osetimo pa je tek onda vidimo. Kopriva, u narodu poznata i kao žara, zaista opravdava svoje ime
Skoro svako ko je imao susret sa ovom biljkom, osetio je na svojoj koži peckanje i crveni osip nakon kontakta sa koprivom i njenim listovima prekrivenim peckavim dlačicama.
Ovo je koprivu učinilo nezvanim gostom i svi je iskorenjuju iz bašte. Međutim, nisu svi oduvek bežali od nje.
Neće grom u koprive. Gotovo svako od nas je bar jednom upotrebio ili čuo ovu izreku ali retko ko zna njeno pravo poreklo i značenje.
Možda vas zanima:
GDE JE PROLEĆE, TU JE LEKOVITA SUPA OD KOPRIVE: Obavezno je jedite, pucaćete od energije i zdravlja
Kopriva cveta od proleća do jeseni i izvrstan je dodatak testenini i rižotu, ali najpopularnija je ipak u gustoj krepkoj supi.
PATRIJARH JE STALNO JEO: Verovao u njeno blagotvorno dejstvo, uz omiljeni sok od paradajza
Kada se osuši, list se može koristiti i kao čaj, koji je, osim što je ukusan, koristan kod alergijskih oboljenja.
Možda vas zanima:
GDE JE PROLEĆE, TU JE LEKOVITA SUPA OD KOPRIVE: Obavezno je jedite, pucaćete od energije i zdravlja
Kopriva cveta od proleća do jeseni i izvrstan je dodatak testenini i rižotu, ali najpopularnija je ipak u gustoj krepkoj supi.
PATRIJARH JE STALNO JEO: Verovao u njeno blagotvorno dejstvo, uz omiljeni sok od paradajza
Kada se osuši, list se može koristiti i kao čaj, koji je, osim što je ukusan, koristan kod alergijskih oboljenja.
Možda vas zanima:
GDE JE PROLEĆE, TU JE LEKOVITA SUPA OD KOPRIVE: Obavezno je jedite, pucaćete od energije i zdravlja
Kopriva cveta od proleća do jeseni i izvrstan je dodatak testenini i rižotu, ali najpopularnija je ipak u gustoj krepkoj supi.
PATRIJARH JE STALNO JEO: Verovao u njeno blagotvorno dejstvo, uz omiljeni sok od paradajza
Kada se osuši, list se može koristiti i kao čaj, koji je, osim što je ukusan, koristan kod alergijskih oboljenja.
Kako prenosi stakakozasto.com, jedno objašnjanje je da su koprive niske biljke, te da će grom pre udariti u neko visoko drvo u blizini nego u koprivu, što je verovatno čini sigurnim mestom za sakrivanje tokom grmljavine.
Drugo objašnjenje je da su grom i kopriva veoma slični jer mogu da “pecnu i ožare”, te se smatra da grom neće udariti u koprivu po sistemu “neće svoj na svoga”.
Treće, najzanimljivije i najverovatnije objašnjenje seže daleko u prošlost. Naime, u nordijskoj ili skandinavskoj mitologiji, kopriva je bila sveta za Tora, boga gromova i munja. Za vreme grmljavine, ljudi bi bacali koprivu u ognjište kako bi umirili boga Tora i zaštitili svoj dom od udara groma.
Rimski osvajači su navodno sadili koprive duž puteva koje su pravili, zatim se mlatili koprivama po telu da zagreju krv u pokušaju da se obrane od britanskih kiša.
U srednjem veku, ljudi su nosili koprivu sa sobom da bi odvratili čarobnjake i zle duhove, i da bi se odbranili od kletvi koje su bačene na njih. Osim toga, verovali su da će nošenjem koprive izbeći i udar groma. Takođe bi bacali koprive preko krovova svojih domova i nadali se da će koprive pokazati munjama put do zemaljskih duhova i tako sačuvati od groma sve koji se nalaze u prostoriji.
Treba imati na umu da je munja, odnosno grom, nasumični čin prirode koji može da udari u bilo koje doba godine, najčešće tokom letnjih meseci. Nijedno mesto napolju na otvorenom nije bezbedno tokom grmljavine pa tako engleska izreka kaže “When thunder roars, go indoors” ili u prevodu “Kad grom zagrmi, idi unutra”.
Večeras pred spavanje svaka žena obavezno treba da urade 1 stvar: Naše bake taj običaj nikako nisu kršile, jer se veruje da ćete tako predvideti svoju sudbinu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanskoj istoriji, kada je prema verovanju, Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, gde je i umro.
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kad crkveno zvono zazvoni samo: Narodni strah od nevidljivog gosta
U srpskoj tradiciji, neobjašnjivo zvonjenje označava smrt, opomenu ili dolazak duše
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Kada ptica udari u prozor: Upozorenje iz narodnog predanja ili slučajnost?
Zašto su naši preci smatrali da je ptica na prozoru znak smrti, bolesti ili velike promene
Komentari(0)