KAKO JE NASTAO IZRAZ "NEĆE GROM U KOPRIVE": Pogledajte šta se krije iza stare narodne izreke
U većini slučajeva, prvo je osetimo pa je tek onda vidimo. Kopriva, u narodu poznata i kao žara, zaista opravdava svoje ime
Skoro svako ko je imao susret sa ovom biljkom, osetio je na svojoj koži peckanje i crveni osip nakon kontakta sa koprivom i njenim listovima prekrivenim peckavim dlačicama.
Ovo je koprivu učinilo nezvanim gostom i svi je iskorenjuju iz bašte. Međutim, nisu svi oduvek bežali od nje.
Neće grom u koprive. Gotovo svako od nas je bar jednom upotrebio ili čuo ovu izreku ali retko ko zna njeno pravo poreklo i značenje.
Možda vas zanima:
GDE JE PROLEĆE, TU JE LEKOVITA SUPA OD KOPRIVE: Obavezno je jedite, pucaćete od energije i zdravlja
Kopriva cveta od proleća do jeseni i izvrstan je dodatak testenini i rižotu, ali najpopularnija je ipak u gustoj krepkoj supi.
PATRIJARH JE STALNO JEO: Verovao u njeno blagotvorno dejstvo, uz omiljeni sok od paradajza
Kada se osuši, list se može koristiti i kao čaj, koji je, osim što je ukusan, koristan kod alergijskih oboljenja.
Možda vas zanima:
GDE JE PROLEĆE, TU JE LEKOVITA SUPA OD KOPRIVE: Obavezno je jedite, pucaćete od energije i zdravlja
Kopriva cveta od proleća do jeseni i izvrstan je dodatak testenini i rižotu, ali najpopularnija je ipak u gustoj krepkoj supi.
PATRIJARH JE STALNO JEO: Verovao u njeno blagotvorno dejstvo, uz omiljeni sok od paradajza
Kada se osuši, list se može koristiti i kao čaj, koji je, osim što je ukusan, koristan kod alergijskih oboljenja.
Možda vas zanima:
GDE JE PROLEĆE, TU JE LEKOVITA SUPA OD KOPRIVE: Obavezno je jedite, pucaćete od energije i zdravlja
Kopriva cveta od proleća do jeseni i izvrstan je dodatak testenini i rižotu, ali najpopularnija je ipak u gustoj krepkoj supi.
PATRIJARH JE STALNO JEO: Verovao u njeno blagotvorno dejstvo, uz omiljeni sok od paradajza
Kada se osuši, list se može koristiti i kao čaj, koji je, osim što je ukusan, koristan kod alergijskih oboljenja.
Kako prenosi stakakozasto.com, jedno objašnjanje je da su koprive niske biljke, te da će grom pre udariti u neko visoko drvo u blizini nego u koprivu, što je verovatno čini sigurnim mestom za sakrivanje tokom grmljavine.
Drugo objašnjenje je da su grom i kopriva veoma slični jer mogu da “pecnu i ožare”, te se smatra da grom neće udariti u koprivu po sistemu “neće svoj na svoga”.
Treće, najzanimljivije i najverovatnije objašnjenje seže daleko u prošlost. Naime, u nordijskoj ili skandinavskoj mitologiji, kopriva je bila sveta za Tora, boga gromova i munja. Za vreme grmljavine, ljudi bi bacali koprivu u ognjište kako bi umirili boga Tora i zaštitili svoj dom od udara groma.
Rimski osvajači su navodno sadili koprive duž puteva koje su pravili, zatim se mlatili koprivama po telu da zagreju krv u pokušaju da se obrane od britanskih kiša.
U srednjem veku, ljudi su nosili koprivu sa sobom da bi odvratili čarobnjake i zle duhove, i da bi se odbranili od kletvi koje su bačene na njih. Osim toga, verovali su da će nošenjem koprive izbeći i udar groma. Takođe bi bacali koprive preko krovova svojih domova i nadali se da će koprive pokazati munjama put do zemaljskih duhova i tako sačuvati od groma sve koji se nalaze u prostoriji.
Treba imati na umu da je munja, odnosno grom, nasumični čin prirode koji može da udari u bilo koje doba godine, najčešće tokom letnjih meseci. Nijedno mesto napolju na otvorenom nije bezbedno tokom grmljavine pa tako engleska izreka kaže “When thunder roars, go indoors” ili u prevodu “Kad grom zagrmi, idi unutra”.
Zašto pravoslavci stoje u crkvi, dok ljudi drugih vera kleče
Najraniji hrišćani, oni koji su živeli u apostolskim vremenima, dakle, tokom prvog stoleća nove ere, molili su se stojeći
Oplenac – gde se pod svodovima kraljevske crkve čuva istorija Srbije
Oplenac nije samo crkva – to je kraljevski kompleks, umetničko remek-delo i mesto gde su sahranjeni Karađorđevići, dinastija koja je oblikovala srpsku istoriju.
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
KROZ OVU MRAČNU CRNU ŠUMU BEŽAO JE CRNI ĐORĐE: Ovako je čuveni Danac pisao o Srbiji NEPOZNATA PRIČA O KRALJU BAJKI ANDERSENU
2. oktobra 1805. godine rođen je čuveni danski književnik poznat u svetu najviše po bajkama, Hans Kristijan Andersen.
15 citata Mije Aleksića koji nikad neće biti zaboravljeni: Ove mudre reči čine ga besmrtnim koliko i njegov dar
Na današnji dan, pre 30 godina, napustio nas je jedan od omiljenih jugoslovenskih i srpskih glumaca, koji je svojim talentom zasmejavao milione. Ipak, on je u sebi nosio tuge više nego radosti...
Komentari(0)