KAD ZAGRMI SVETI ILIJA: Zašto su se nekada u Srbiji tokom oluje gasile vatre u kućama?
Staro verovanje da munje u letnjim nevremenima usmerava upravo Sveti Ilija dovelo je do običaja koji su Srbijom vladali vekovima – gašenja vatre u ognjištu čim se začuje prva grmljavina. Danas se gotovo niko ne seća zbog čega se ovaj običaj uporno praktikovao.
U Srbiji, tokom najžešćih letnjih meseci, jedan svetac posebno se izdvajao kao gospodar neba i zaštitnik od vremenskih nepogoda – Sveti Ilija. Narod ga je zamišljao kao moćnog gnevnika koji, vozeći se u vatrenim kolima po oblacima, šalje munje na zemlju da bi kaznio grešnike. Iz tog razloga, čim bi grmljavina odjeknula nebom, ljudi su hitno gasili vatru u kućama i sklanjali metalne predmete, verujući da Sveti Ilija udara tamo gde svetlost ili metal sjaji.
Sveti Ilija – gnevnik srpskog neba
Prema starom narodnom predanju, Sveti Ilija vozi kočiju kojom upravljaju gromovi, a munje baca na zle duhove koji se skrivaju po zemlji. Zato su ljudi verovali da je opasno držati bilo kakav plamen tokom oluje, kako ne bi izazvali njegov bes. Mnogi seljaci su, iz straha od sveca, gasili čak i lampe i kandila, ostavljajući kuće u potpunom mraku.
Šta kaže nauka?
Možda vas zanima:
Zašto se Sveti Ilija plaši groma? Stari bog Perun još uvek živi u srpskoj tradiciji
Gromovnik koji vozi vatrena kola – kako je pagansko božanstvo preživelo kao hrišćanski svetac
Kićenje krava za Svetog Iliju u Negotinskoj Krajini: Običaj koji je donosio mleko, zdravlje i blagostanje
U zaboravljenim selima istočne Srbije, žene su na dan Svetog Ilije ukrašavale krave cvećem, peškirima i tkanicama – jer se verovalo da samo tako krava neće “presušiti”.
Možda vas zanima:
Zašto se Sveti Ilija plaši groma? Stari bog Perun još uvek živi u srpskoj tradiciji
Gromovnik koji vozi vatrena kola – kako je pagansko božanstvo preživelo kao hrišćanski svetac
Kićenje krava za Svetog Iliju u Negotinskoj Krajini: Običaj koji je donosio mleko, zdravlje i blagostanje
U zaboravljenim selima istočne Srbije, žene su na dan Svetog Ilije ukrašavale krave cvećem, peškirima i tkanicama – jer se verovalo da samo tako krava neće “presušiti”.
Možda vas zanima:
Zašto se Sveti Ilija plaši groma? Stari bog Perun još uvek živi u srpskoj tradiciji
Gromovnik koji vozi vatrena kola – kako je pagansko božanstvo preživelo kao hrišćanski svetac
Kićenje krava za Svetog Iliju u Negotinskoj Krajini: Običaj koji je donosio mleko, zdravlje i blagostanje
U zaboravljenim selima istočne Srbije, žene su na dan Svetog Ilije ukrašavale krave cvećem, peškirima i tkanicama – jer se verovalo da samo tako krava neće “presušiti”.
"ĐURĐEVDANSKI URANAK": Zašto se baš pre zore izlazilo u prirodu na ovaj veliki praznik?
Danas "Đurđevdanski uranak" mnogi povezuju sa roštiljem, muzikom i druženjem, ali izvorni običaj imao je sasvim drugačiju, mnogo dublju simboliku – buđenje prirode, prizivanje zdravlja i plodnosti zemlje.
VODICA IZ DUBOKE ŠUME: Lekovita svojstva zaboravljenih izvora na Staroj planini
Izvori na Staroj planini, danas većinom obrasli šumom, nekada su bili mesta hodočašća. Njihova voda smatrana je lekovitom, ali su mnogi izvori danas potpuno zaboravljeni.
RUKOPIS KOJI JE PROMENIO SRPSKU KNJIŽEVNOST: Kako je roman "Seobe" Miloša Crnjanskog spasao čuveni književnik Ivo Andrić?
Slavni roman Miloša Crnjanskog, "Seobe", možda nikada ne bi ugledao svetlo dana da ga od uništenja nije spasao upravo Ivo Andrić, tadašnji mladi činovnik Ministarstva spoljnih poslova.
CVET KANTARIONA I NOĆ SVETOG JOVANA: Tajna biljke koja je "najlekovitija ako se bere po mraku"
Iako se kantarion danas može kupiti u svakoj apoteci, stare bake iz srpskih sela tvrde da je najmoćniji baš onda kada se bere u noći pred Ivanjdan.
CRVENA NIT OKO RUKE: Kako je običaj sa vunenim koncem postao srpski lek protiv prolećnih bolesti?
Ponekad se naizgled najobičniji detalji kriju iza ozbiljnih narodnih rituala. Jedan od takvih običaja, skoro zaboravljen u gradovima, bio je vezivanje crvene vunene niti oko ruke deci svakog proleća da bi ih štitila od bolesti.
Komentari(0)