ŽIVOTNA PRIČA SRĐANA TODOROVIĆA: Velika ljubav na prvi pogled i tragedija koja mu je srušila život
Na Fakultetu dramskih umetnosti završio je sa potpuno drugačijom namerom
Naš poznati glumac Srđan Žika Todorović, čije ime najviše vezujemo za filmove Mi nismo anđeli, Tri palme za dve bitange i ribicu, Sivi kamion crvene boje, i seriju Vratiće se rode, rođen je 28. marta 1965. godine u Beogradu, piše Biografija.org.
Potiče iz umetničke porodice, od oca Bore Todorovića, takođe proslavljenog glumca i majke Snežane Matić. Sa očeve strane ima dve polusestre: Taru i Danu koja je takođe glumica. Srđanova tetka po ocu je čuvena srpska glumica Mira Stupica. Tokom srednje škole, Žika je počeo da se bavi muzikom. Svirao je bubnjeve u bendovima Ekatarina Velika i Disciplina Kičme, dok je prva muzička iskustva sticao u bendu Radnička kontrola, a zatim je svirao u grupi Bezobrazno zeleno.
Kada je završio četvrti razred, otišao je u vojsku. Iako nije planirao da studira glumu, polagao je prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti. Recitovao je tekst Filipa Rota Portnojeva boljka koji govori o čoveku koji je opsednut masturbacijom i upisao ga je iz prvog puta. Zanimljivo je da je razlog zbog kojeg se odlučio za fakultet taj što mu je studiranje omogućilo sedam dana odsustva iz vojske.
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Pošto je mnogo voleo filmove, na prvoj godini studija je shvatio da želi da postane filmski glumac. Bio je u klasi profesora Vladimira Jevtovića, a sa njim su studirali: Vesna Trivalić, Mirjana Joković, Dragan Bjelogrlić, Milorad Mandić Manda, Dragan Petrović Pele, itd. Pošto su svi ostvarili veoma uspešne karijere, njihovu klasu zovu 12 veličanstvenih.
1998. godine Žika je na Adi Bojani upoznao studentkinju Filološkog fakulteta Anu Jovićević koja je poreklom sa Cetinja. Ubrzo su počeli da se zabavljaju, a glumac je od samog početka bio siguran da je pronašao ženu svog života. 2004. godine su se venčali u njenoj porodičnoj kući na Cetinju. Svako leto su provodili u kući njegovog oca u ribarskom naselju Bigovo, a ovu tradiciju su nastavili i kada su dobili dete.
Par se dvanaest godina borio za potomstvo i 1. maja 2014. godine rođen je njihov sin Dejan. Glumac je izjavio da mu je očinstvo promenilo život za 180 stepeni i da je prestao da izlazi.
U julu 2014. godine Srđan doživljava veliku tragediju - njegov otac, veliki glumac Bora Todorović, je preminuo. Tri godine kasnije, njegov život srušen je iz temelja - supruga i sin su išli kod lekara jer je on bio prehlađen. Kada su se vratili, legao je da spava. Dva sata kasnije, Ana je videla da su dečaku usta plava i pokušala je da ga probudi.
Pozvali su Hitnu pomoć, ali lekari nisu ništa mogli da učine. Na odbukciji je utvrđeno da je srce prestalo da mu kuca i da je reč o sindromu iznenadne smrti deteta. 23. decembra dečak je kremiran na Novom groblju u Beogradu.
Neutešnim roditeljima podršku su pružili članovi porodice, prijatelji i Srđanove kolege. Početkom 2018. godine Dejanova urna je položena pored urne njegovog dede Bore Todorovića u Aleji velikana.
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Evo kako su nestali srpski Pompeji na Balkanu! Grad koji je ispario u magli vekova, a Srbi i dalje žale za njim
Car Justinijan izgradio je velelepni grad u srcu Balkana, a danas od njega ostaju samo ruševine koje čuvaju duh prošlosti
TAJNA IZGUBLJENOG POKLONA: Zašto je Kraljica Marija prodavala nakit i gde je nestao njen prsten
Kraljica Marija Karađorđević (1900–1961) bila je najvoljenija srpska kraljica, poznata po skromnosti i humanosti. Otkrivamo zašto je u egzilu morala da se odrekne najvrednijeg porodičnog nakita i kako je njen dijamantski broš, poklon od Kralja Aleksandra, prodat da bi se pomoglo srpskim ratnim zarobljenicima.
BEOGRAD NA STUBOVIMA: Tajna Palate Albanija – kako je prvi soliter preživeo bombe uprkos lošem terenu i protestima
Palata Albanija, prva zgrada koja je Beogradu podarila vertikalu, dominira Terаzijama, ali malo ko zna da su Beograđani strahovali da će se urušiti. Otkrivamo zašto je cela čaršija pričala da je teren "proklet" i kako je inženjerski podvig armiranog betona spasio soliter od potpunog uništenja.
Komentari(0)