ŽIVOTNA PRIČA SRĐANA TODOROVIĆA: Velika ljubav na prvi pogled i tragedija koja mu je srušila život
Na Fakultetu dramskih umetnosti završio je sa potpuno drugačijom namerom
Naš poznati glumac Srđan Žika Todorović, čije ime najviše vezujemo za filmove Mi nismo anđeli, Tri palme za dve bitange i ribicu, Sivi kamion crvene boje, i seriju Vratiće se rode, rođen je 28. marta 1965. godine u Beogradu, piše Biografija.org.
Potiče iz umetničke porodice, od oca Bore Todorovića, takođe proslavljenog glumca i majke Snežane Matić. Sa očeve strane ima dve polusestre: Taru i Danu koja je takođe glumica. Srđanova tetka po ocu je čuvena srpska glumica Mira Stupica. Tokom srednje škole, Žika je počeo da se bavi muzikom. Svirao je bubnjeve u bendovima Ekatarina Velika i Disciplina Kičme, dok je prva muzička iskustva sticao u bendu Radnička kontrola, a zatim je svirao u grupi Bezobrazno zeleno.
Kada je završio četvrti razred, otišao je u vojsku. Iako nije planirao da studira glumu, polagao je prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti. Recitovao je tekst Filipa Rota Portnojeva boljka koji govori o čoveku koji je opsednut masturbacijom i upisao ga je iz prvog puta. Zanimljivo je da je razlog zbog kojeg se odlučio za fakultet taj što mu je studiranje omogućilo sedam dana odsustva iz vojske.
Možda vas zanima:
Ona je bila najlepša glumica Jugoslavije, on je osvojio sva naša srca, a njega su obožavale ćerke predsednika: Ove naše poznate ličnosti su se zamonašile
Nekada su im godila svetla reflektora i sva medijska pompa koja se stvara oko njih, a onda su odjednom osetili neverovatan mir u našim pravoslavnim zdanjima.
Glumac poznat kao Vukašin iz "Srećnih ljudi" se oženio sa 19 godina: Tast ga progonio kroz iglene uši, a evo kakav je on bio prema svom zetu, kolegi iz serije
Kad je umro, posmrtni ostaci Deismira Stanojevića su kremirani i sahranjeni
Možda vas zanima:
Ona je bila najlepša glumica Jugoslavije, on je osvojio sva naša srca, a njega su obožavale ćerke predsednika: Ove naše poznate ličnosti su se zamonašile
Nekada su im godila svetla reflektora i sva medijska pompa koja se stvara oko njih, a onda su odjednom osetili neverovatan mir u našim pravoslavnim zdanjima.
Glumac poznat kao Vukašin iz "Srećnih ljudi" se oženio sa 19 godina: Tast ga progonio kroz iglene uši, a evo kakav je on bio prema svom zetu, kolegi iz serije
Kad je umro, posmrtni ostaci Deismira Stanojevića su kremirani i sahranjeni
Možda vas zanima:
Ona je bila najlepša glumica Jugoslavije, on je osvojio sva naša srca, a njega su obožavale ćerke predsednika: Ove naše poznate ličnosti su se zamonašile
Nekada su im godila svetla reflektora i sva medijska pompa koja se stvara oko njih, a onda su odjednom osetili neverovatan mir u našim pravoslavnim zdanjima.
Glumac poznat kao Vukašin iz "Srećnih ljudi" se oženio sa 19 godina: Tast ga progonio kroz iglene uši, a evo kakav je on bio prema svom zetu, kolegi iz serije
Kad je umro, posmrtni ostaci Deismira Stanojevića su kremirani i sahranjeni
Pošto je mnogo voleo filmove, na prvoj godini studija je shvatio da želi da postane filmski glumac. Bio je u klasi profesora Vladimira Jevtovića, a sa njim su studirali: Vesna Trivalić, Mirjana Joković, Dragan Bjelogrlić, Milorad Mandić Manda, Dragan Petrović Pele, itd. Pošto su svi ostvarili veoma uspešne karijere, njihovu klasu zovu 12 veličanstvenih.
1998. godine Žika je na Adi Bojani upoznao studentkinju Filološkog fakulteta Anu Jovićević koja je poreklom sa Cetinja. Ubrzo su počeli da se zabavljaju, a glumac je od samog početka bio siguran da je pronašao ženu svog života. 2004. godine su se venčali u njenoj porodičnoj kući na Cetinju. Svako leto su provodili u kući njegovog oca u ribarskom naselju Bigovo, a ovu tradiciju su nastavili i kada su dobili dete.
Par se dvanaest godina borio za potomstvo i 1. maja 2014. godine rođen je njihov sin Dejan. Glumac je izjavio da mu je očinstvo promenilo život za 180 stepeni i da je prestao da izlazi.
U julu 2014. godine Srđan doživljava veliku tragediju - njegov otac, veliki glumac Bora Todorović, je preminuo. Tri godine kasnije, njegov život srušen je iz temelja - supruga i sin su išli kod lekara jer je on bio prehlađen. Kada su se vratili, legao je da spava. Dva sata kasnije, Ana je videla da su dečaku usta plava i pokušala je da ga probudi.
Pozvali su Hitnu pomoć, ali lekari nisu ništa mogli da učine. Na odbukciji je utvrđeno da je srce prestalo da mu kuca i da je reč o sindromu iznenadne smrti deteta. 23. decembra dečak je kremiran na Novom groblju u Beogradu.
Neutešnim roditeljima podršku su pružili članovi porodice, prijatelji i Srđanove kolege. Početkom 2018. godine Dejanova urna je položena pored urne njegovog dede Bore Todorovića u Aleji velikana.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)