Za 6.000 dinara možete iz "čeke" da posmatrate medveda na Tari, ako se ne pojavi - pola para dobijate nazad
Srpska planina je dom ovih divljih zveri
Mrki medved, zajedno sa Pančićevom omorikom, predstavlja simbol Nacionalnog parka Tara, gde se nalazi najbrojnija populacija ove strogo zaštićene vrste u Srbiji. Prema podacima Službe lova i ribolova, na teritoriji parka obitava više od 70 jedinki, a njihov broj poslednjih godina pokazuje tendenciju rasta.
Ipak, precizno tačan broj jako je teško potvrdi jer su mrki medvedi životinje koje se jako puno kreću i prelaze granicu, stoga na Taru neretko dolaze jedinke sa susednih planina, ali i iz susednih država.
– Populacija mrkog medveda na Tari izuzetno je značajna za opstanak ove vrste na našim prostorima. Lov u Srbiji strogo je zabranjen 2002. godine i on je zaštićena vrsta. Medvedi se najčešće kreću kroz šumske komplekse, izbegavaju naselja i uglavnom ostaju u granicama zaštićenog područja, iako povremeno prelaze i u Republiku Srpsku, gde je lov na njih i dalje dozvoljen, rekla je za RINU Milica Stanišić, PR Nacionalnog parka Tara.
Možda vas zanima:
MEDVEDI NE SPAVAJU OVE ZIME Svoje brloge napuštaju samo iz dva razloga
Životinje koje mogu da prepešače desetine kilometara dnevno, ni reka Drina im nije prepreka
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Možda vas zanima:
MEDVEDI NE SPAVAJU OVE ZIME Svoje brloge napuštaju samo iz dva razloga
Životinje koje mogu da prepešače desetine kilometara dnevno, ni reka Drina im nije prepreka
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Možda vas zanima:
MEDVEDI NE SPAVAJU OVE ZIME Svoje brloge napuštaju samo iz dva razloga
Životinje koje mogu da prepešače desetine kilometara dnevno, ni reka Drina im nije prepreka
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Od 2006. godine, u saradnji sa Biološkim fakultetom u Beogradu i organizacijom WWF, sprovodi se monitoring mrkih medveda putem GPS ogrlica. Do sada je na ovaj način praćeno više od 20 jedinki, a prikupljeni podaci pomažu u boljoj zaštiti i očuvanju staništa.
Rina/ustupljena fotografija
– Medved se uspava, stavlja se u posebne zamke, naravno sve to bezbedno i stavi mu se ogrlica. Nakon što mu se stavi ogrlica mi pratimo njegovo kretanje, stanište i navike, a sve u cilju što adekvtanije zaštite. Markirane jedinke su uvek imale neka svoja imena poput Jelisaveta, Aleksandar, Ranko, Milica.. Osim GPS ogrlicama medvedi na Tari se prate i uz pomoć foto-zamki koje naši timovi postavljaju u blizini hranilišta i DNK analizom geneteskog materijala, dodala je Stanišić.
Ono što je za ovih nepunih 20 godina pokazalo praćenje mrkih medveda na tari, jeste da se ove životinje plaše ljudi i sklanjaju od njih. Kreću se u većini slučajeva duboko u šumi i prvi zbegevaju susret sa čovekom. Ono što je za ovu vrstu jako značajno jeste to što na Tari postoje četiri uređena hranilišta na kojima se tokom godine ostavlja hrana za medvede, kako bi se sprečilo njihovo približavanje naseljenim mestima.
Rina/ustupljena fotografija
– Na ta hranilišta se tokom godine baci na desetine kilograma hrane. Ono što je do sada pokazala praka je da tako pomažemo i lokalnom stanovništvu, jer kada ima dovoljno hrane u prirodi i na hranilištima, medvedi ne silaze u sela jer se prehranjuje u šumi, objasnila je Stanišić.
Iako se smatra najvećom evropskom zveri, susret sa medvedom na Tari izuzetno je redak. Iz parka apeluju da se posetioci kreću isključivo obeleženim stazama i u grupama, da pse drže na povocu i da u slučaju susreta ostanu mirni, bez naglih pokreta i da se udaljite uz pokušaj da mu ne okrećete leđa.
Zanimljiva atrakcija koju sve više posetilaca bira jeste tura posmatranja mrkog medveda, koju organizuje Nacionalni park Tara od maja do oktobra. Interesovanje turista je veliko, posebno stranih posetilaca iz Rusije, Britanije, Ukrajine i Kine.
Rina/ustupljena fotografija
– Posmatranje se vrši sa bezbedne udaljenosti, iz čeke u blizini hranilišta u pratnji čuvara zaštićenog područja. Cena ture je 6.000 dinara po osobi, a ako posetilac ne vidi medveda, vraća mu se 50 odsto iznosa. Šansa da vidite medveda je velika, uglavnom se ture izvode u popodnevnim satima kada se oni najčešće i nalaze na hranilištu, kaže Stanišić.
Lov na mrke medvede u Srbiji je zabranjen od 2002. godine, a svako ugrožavanje ove vrste podložno je kaznenim merama koje sprovode nadležne institucije. Nacionalni park Tara tako ostaje jedno od najvažnijih utočišta ove retke vrste i primer uspešne zaštite biodiverziteta.
Ovaj medijski sadržaj deo je projekta "Devastacija Nacionalnog parka Tara: Kako se izboriti sa izazovima koje nameće priroda, ali i sa bahatim pojedincima?" koji realizuje Regionalna informativna agencija RINA, a sufinansira opština Bajina Bašta.
Za 6.000 dinara možete iz "čeke" da posmatrate medveda na Tari, ako se ne pojavi - pola para dobijate nazad
Srpska planina je dom ovih divljih zveri
Pećina Samar kod Svrljiga: Jedina pećina u Srbiji kroz koju prolazi put
Na padinama Svrljiških planina nalazi se prirodni fenomen koji iznenađuje sve posetioce – pećina Samar, jedina u Srbiji kroz koju prolazi asfaltni put. Ovaj jedinstveni prizor pokazuje kako se priroda i čovek ponekad susretnu na nesvakidašnji način.
HUNI, TURCI, KELTI... Ovo srpsko selo je NEZAOBILAZAN deo ISTORIJE BALKANA
Svi koji poznaju modernu srpsku istoriju znaju za značaj Orašca
JEZERO KOЈE KLJUČA: Zašto se na Kopaoniku voda nikada ne ledi i misterija lekovitog blata
Kopaonik, naša najpopularnija planina, krije tajnu moć u svom podnožju. Otkrivamo kako termalni izvori Jošaničke Banje, sa temperaturom vode od skoro 80 stepeni, utiču na okolinu i zašto se mineralno blato sa Kopaonika koristi u ekskluzivnim spa centrima za lečenje reume i neuroloških oboljenja.
Iz ove banje u Srbiji se svako vratio zdrav! Jedno od lepših lečilišta, a noćenje u njoj bagatela!
Sijarinska Banja predstavlja jedno od lepših lečilišta u Srbiji
Komentari(0)