KO JE OVO NA SLICI? Danas je jedan od najpoznatijih Srba, jedno vreme je gotovo "iskakao iz frižidera"
Imao je uloge u gotovo svakom kultnom balkanskom filmu i seriji, iz velike je glumačke porodice te je krenuo stopama svoje tetke i oca, takođe velikana srpskog glumišta.
Jedan od najpopularnijih srpskih glumaca Srđan Žika Todorović, slavu je stekao u vreme velike Jugoslavije.
Imao je uloge u gotovo svakom kultnom balkanskom filmu i seriji, iz velike je glumačke porodice te je krenuo stopama svoje tetke i oca, takođe velikana srpskog glumišta.
Printscreen
Karijeru gradio paralelno na više frontova, pa je bio u sastavu popularnih bendova kao što su “Ekatarina Velika”, “Disciplina kičme” i “Bezobrazno zeleno”.
Možda vas zanima:
Ona je bila najlepša glumica Jugoslavije, on je osvojio sva naša srca, a njega su obožavale ćerke predsednika: Ove naše poznate ličnosti su se zamonašile
Nekada su im godila svetla reflektora i sva medijska pompa koja se stvara oko njih, a onda su odjednom osetili neverovatan mir u našim pravoslavnim zdanjima.
Glumac poznat kao Vukašin iz "Srećnih ljudi" se oženio sa 19 godina: Tast ga progonio kroz iglene uši, a evo kakav je on bio prema svom zetu, kolegi iz serije
Kad je umro, posmrtni ostaci Deismira Stanojevića su kremirani i sahranjeni
Možda vas zanima:
Ona je bila najlepša glumica Jugoslavije, on je osvojio sva naša srca, a njega su obožavale ćerke predsednika: Ove naše poznate ličnosti su se zamonašile
Nekada su im godila svetla reflektora i sva medijska pompa koja se stvara oko njih, a onda su odjednom osetili neverovatan mir u našim pravoslavnim zdanjima.
Glumac poznat kao Vukašin iz "Srećnih ljudi" se oženio sa 19 godina: Tast ga progonio kroz iglene uši, a evo kakav je on bio prema svom zetu, kolegi iz serije
Kad je umro, posmrtni ostaci Deismira Stanojevića su kremirani i sahranjeni
Možda vas zanima:
Ona je bila najlepša glumica Jugoslavije, on je osvojio sva naša srca, a njega su obožavale ćerke predsednika: Ove naše poznate ličnosti su se zamonašile
Nekada su im godila svetla reflektora i sva medijska pompa koja se stvara oko njih, a onda su odjednom osetili neverovatan mir u našim pravoslavnim zdanjima.
Glumac poznat kao Vukašin iz "Srećnih ljudi" se oženio sa 19 godina: Tast ga progonio kroz iglene uši, a evo kakav je on bio prema svom zetu, kolegi iz serije
Kad je umro, posmrtni ostaci Deismira Stanojevića su kremirani i sahranjeni
Glumio je u filmovima “Mi nismo Anđeli”, “Kako je propao rokenrol”, “Crni bombander”, “Tri palme za dve bitange i ribicu”, “Mrtav ladan”, “Toma”, “Nije loše biti čovek” i brojnim drugim.
Alo
Popularni glumac rođen je 1965. godine, završio je glumu na fakultetu drmaskih umetnosti, a karijeru je izgradio na neverovatnom talentu.
Sin je Bore Todorovića, takođe velikana našeg glumišta, a tetka mu je bila čuvena Mira Stupica.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)