Rukavice od kozje kože iz sela pod Stolicom: Jedini zanat koji su pratile molitve pre svakog šivenja
U selima oko Krupnja, žene su ručno šile rukavice od kozje kože – ali ne za prodaju. Pravljene su za dečake koji prvi put zimuju na planini, uz tihe molitve da im ruke ostanu jake, čiste i vredne.
U zabačenim selima zapadne Srbije, pod planinom Stolica, rukavice nisu bile samo topla zaštita – već porodični zavet. Šile su ih majke, bake i tetke, u tišini, od kozje kože pažljivo sušene i obrađivane. Nisu ih prodavale na pijaci. Nisu se poklanjale svakome. Davale su se samo dečacima koji prvi put ostaju zimi na planini – da čuvaju ovce, da cepaju drva, da sami prepoznaju mraz. Pre nego što bi igla dotakla kožu, izgovarala se molitva – tiha, ali snažna.
Zanat koji ne piše na papiru – već u pamćenju
Rukavice od kozje kože su se pravile:
- od bele ili smeđe kože, najčešće domaće koze,
- ručno, bez kroja, „po meri duše, ne samo ruke“,
- uveče, kada kuća ućuti, uz svetlo petrolejke.
Pravila ih je uvek žena koja ima bar jednog odraslog sina, jer se smatralo da zna kako da šije s brigom, a ne samo s veštinom.
Pre šivenja – molitva
Pre nego što bi uzela iglu, žena bi tiho rekla:
“Nek čuvaju, nek greju, nek ne popuste kad zlo dune.”
ili
“Nek budu tvoje kad ruka zadrhti, nek se sete ko te šio kad si bio mali.”
Molitva nije bila propisana – dolazila je iz srca. Nekada se govorila šapatom, nekada samo pomisli.
Simbolika rukavica
Rukavice nisu bile samo odeća. One su:
- “poklopac za snagu”, da ne iscuri,
- “druga koža”, da ruka ne ogrezne u hladnoću,
- mesto gde se drži ono što ne možeš da kažeš.
U nekim porodicama, unutrašnja strana rukavica se premazivala medom i osušivala, „da mu ruke budu slatke u poslu“.
Ko je dobijao rukavice?
Dečaci koji prvi put idu sa stadom preko zime,
mladići koji napuštaju dom radi posla,
ili deca koja ostaju sama na imanju dok roditelji odu u bolnicu, u grad ili „na svet“.
Rukavice su se davale bez reči, uz parče pite, gutljaj kiselog mleka i pogled.
U nekim selima, dečak nije smeo da ih obuče sam – najstarija žena iz kuće mu je prvi put oblačila rukavice, “da ga prime”.
Gde se običaj još pamti
U selima kao što su Bela Crkva, Kržava, Donje Brezovice i Stolice, još uvek žive žene koje znaju da naprave ovu rukavicu. Neki modeli čuvaju se u sanducima, neki su „ostali sa sinovima u Austriji“, a poneki su i danas na rukama unuka, koji ne znaju kako su nastali – ali ih ne skidaju zimi.
Rukavica koja nije predmet – već poruka
U vremenu kada kupujemo rukavice na kilograme, možda ne zvuči važno.
Ali rukavica šivena uz molitvu nije modni dodatak. To je drugi dlan majke, koja te ne može držati, ali može da ti stavi štit.
I zato, kad sledeći put obučeš nešto da te greje, zapitaj se: ima li u tome ičije srce?
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)