Rukavice od kozje kože iz sela pod Stolicom: Jedini zanat koji su pratile molitve pre svakog šivenja
U selima oko Krupnja, žene su ručno šile rukavice od kozje kože – ali ne za prodaju. Pravljene su za dečake koji prvi put zimuju na planini, uz tihe molitve da im ruke ostanu jake, čiste i vredne.
U zabačenim selima zapadne Srbije, pod planinom Stolica, rukavice nisu bile samo topla zaštita – već porodični zavet. Šile su ih majke, bake i tetke, u tišini, od kozje kože pažljivo sušene i obrađivane. Nisu ih prodavale na pijaci. Nisu se poklanjale svakome. Davale su se samo dečacima koji prvi put ostaju zimi na planini – da čuvaju ovce, da cepaju drva, da sami prepoznaju mraz. Pre nego što bi igla dotakla kožu, izgovarala se molitva – tiha, ali snažna.
Zanat koji ne piše na papiru – već u pamćenju
Rukavice od kozje kože su se pravile:
- od bele ili smeđe kože, najčešće domaće koze,
- ručno, bez kroja, „po meri duše, ne samo ruke“,
- uveče, kada kuća ućuti, uz svetlo petrolejke.
Pravila ih je uvek žena koja ima bar jednog odraslog sina, jer se smatralo da zna kako da šije s brigom, a ne samo s veštinom.
Pre šivenja – molitva
Pre nego što bi uzela iglu, žena bi tiho rekla:
“Nek čuvaju, nek greju, nek ne popuste kad zlo dune.”
ili
“Nek budu tvoje kad ruka zadrhti, nek se sete ko te šio kad si bio mali.”
Molitva nije bila propisana – dolazila je iz srca. Nekada se govorila šapatom, nekada samo pomisli.
Simbolika rukavica
Rukavice nisu bile samo odeća. One su:
- “poklopac za snagu”, da ne iscuri,
- “druga koža”, da ruka ne ogrezne u hladnoću,
- mesto gde se drži ono što ne možeš da kažeš.
U nekim porodicama, unutrašnja strana rukavica se premazivala medom i osušivala, „da mu ruke budu slatke u poslu“.
Ko je dobijao rukavice?
Dečaci koji prvi put idu sa stadom preko zime,
mladići koji napuštaju dom radi posla,
ili deca koja ostaju sama na imanju dok roditelji odu u bolnicu, u grad ili „na svet“.
Rukavice su se davale bez reči, uz parče pite, gutljaj kiselog mleka i pogled.
U nekim selima, dečak nije smeo da ih obuče sam – najstarija žena iz kuće mu je prvi put oblačila rukavice, “da ga prime”.
Gde se običaj još pamti
U selima kao što su Bela Crkva, Kržava, Donje Brezovice i Stolice, još uvek žive žene koje znaju da naprave ovu rukavicu. Neki modeli čuvaju se u sanducima, neki su „ostali sa sinovima u Austriji“, a poneki su i danas na rukama unuka, koji ne znaju kako su nastali – ali ih ne skidaju zimi.
Rukavica koja nije predmet – već poruka
U vremenu kada kupujemo rukavice na kilograme, možda ne zvuči važno.
Ali rukavica šivena uz molitvu nije modni dodatak. To je drugi dlan majke, koja te ne može držati, ali može da ti stavi štit.
I zato, kad sledeći put obučeš nešto da te greje, zapitaj se: ima li u tome ičije srce?
Na krovu Svete Gore: Kapela Preobraženja na 2033 metra visine
U zoru kada cela Evropa još spava, prvi sunčev zrak obasja mesto koje se nalazi bliže nebu nego ljudskoj svakodnevici – vrh planine Atos. Na njemu, skromno i tiho, stoji kamena kapela posvećena Preobraženju Gospodnjem.
OVO SU 3 NAJPAMETNIJE SRPSKE POSLOVICE KOJE SVAKOG OD NAS TREBA DA VODE KROZ ŽIVOT: Uz njih ćete UVEK dobro postupiti
Od davnina naš narod je veoma mudrno zborio, prretočivši neprocenjivo iskustvo u poslovice koje se i danas vrlo često koriste u brojnim situacijama.
Greška koja skupo košta! Veroučiteljka Andrea otkrila šta se nikako ne jede tokom posta, a Srbi to rade stalno
Šta je najvažnije da ne jedemo tokom posta?
Kareja: Mesto tišine gde je Sveti Sava ostavio srce
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Kula Prosforion u Uranopolisu – čuvar kapije Svete Gore koja krije legendu o luli cara Dušana
Na obali Egejskog mora, na samom pragu Svete Gore, stoji impozantna kamena kula iz 14. veka – istorijska stražarnica, simbol moći i duhovnosti pravoslavnog sveta.
Komentari(0)