Za tri dana proslavljamo Ivanjdan u narodu poznat po zanimljivim običajima.
U nedelju slavimo praznik Ivanjdan. U kalendaru Srpske pravoslavne crkve 7.jul ispisan je crvenim slovima kao veliki praznik - rođenje svetog Jovana Preteče, jedno od tri sveta rođenja koje se praznuje pored Hristovog i Bogorodičnog. Poznat je i kao "devojački praznik".
"Devojački praznik" – običaji i rituali posvećeni ženskom rodu
Ivanjdan je u narodu poznat i kao "devojački praznik" zbog brojnih običaja i rituala koji su posvećeni ženskom rodu. Venci od ivanjskog cveća, pesma devojaka, kićenje kuće za zdravlje ukućana, samo su neki od običaja koji prate Ivanjdan.
Možda vas zanima:
Tradicionalni Ivanjdanski kolač koji morate umesiti za veliki praznik: Starinski recept naših baka koji se pamti
Danas je Ivanjdan, praznik za koji se veruje da je toliko velik da tri puta zaustavlja sunce na nebu
DANAS SLAVIMO IVANJDAN Veruje se da ovaj običaj ne valja prekršiti na ovaj "devojački praznik"
Danas, 7. jula, praznuje se veliki praznik - Ivanjdan, dan posvećen rođenju Svetog Jovana Krstitelja. Venci od ivanjskog cveća, pesma devojaka, kićenje kuće za zdravlje ukućana, samo su neki od običaja koji prate Ivanjdan ili ženski praznik kako se još zove u narodu.
Ponegde je običaj i da se kroz vence od upletene jovanove trave na Ivanjdan provlače žene koje nemaju decu, a žele ih.
U nekim delovima Srbije postoji verovanje i da devojke koje nisu udate danas treba da u saksiji posade malo žita koje će pogledati 12. jula, na Petrovdan. Ukoliko su klice kao prstenovi, to znači da će se na jesen sigurno udati.
Takođe, rasprostranjeno je mišljenje da se na današnji dan može videti lik budućeg bračnog partnera – suđenika. Naime, u poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik.
Branje lekovitih trava i pletenje venca
U nizu živopisnih običaja posebno mesto ima branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća, praćeno pesmom devojaka.
U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre (kresovi) oko kojih se igralo i pevalo. Prema običajnom kalendaru, tri dana pre i tri dana posle praznika, ne ulazi se u vinograd.
Kaže se da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Praznik uvek pada u vreme Petropavlovskog posta, pa se ovog dana ne mrsi.
Miloš Crnjanski i melanholija sela: Kako „Lirika Itake“ čuva ono što nismo izgovorili o svom kraju
U jednoj od najtiših knjiga srpske književnosti, „Lirika Itake“, Crnjanski ne opisuje mesto, već osećanje – ne zavičaj, već trag koji ostaje u čoveku kad ode. U tom tekstu, selo nije prostor, već rana, uspomena i neizgovorena reč.
Konac koji se ne vezuje: Običaj da se nit iz razboja ostavi kraj kolena da ponese misao koju ne treba izgovoriti
U narodnoj tkanini, svaki konac ima svoje mesto – osim jednog. U nekim selima centralne Srbije, žene su ostavljale jedan kraj konca nedovezan, pušten da visi sa razboja pored kolena. Verovalo se da ta nit nosi ono što se u tkanju ne izgovara, ali se mora pustiti.
Saksija bez semena: Zašto su žene sadile praznu zemlju kada u kući stoji misao koju niko ne zna da izgovori
U pojedinim selima centralne Srbije, naročito u Levaču i Pomoravlju, postoji zaboravljen običaj sadnje „prazne zemlje“ – saksije bez semena. Verovalo se da zemlja može primiti ono što ljudi ne umeju da kažu naglas, i da će „izrasti onda kad reč bude spremna“.
Ptice koje donose slutnju: Verovanje da „ptica u krilu proleća“ dolazi samo kada nešto treba da se čuje bez reči
U narodnim predanjima istočne Srbije i Potisja, ptice nisu bile samo simbol proleća – već i glasnici iz sveta neizgovorenog. Ako neka od njih sleti blizu čoveka, a ne peva niti beži, verovalo se da to nije slučajno. To je poziv da se zastane, pogleda u sebe – i oslušne ono što se ne izgovara.
Monah Arsenije bio na Ostrogu i video neopisiva čuda: Dolazili razoreni i uništeni, ovako su kršili tajnu polnih odnosa, pa ih Sveti Vasilije ostavio bez teksta
Monah Arsenije, koji je na Ostrogu proveo više od pola decenije, tvrdi da se tamo dešavaju mnogo veća čuda o kojima se vekovima priča i da ih je, zapravo, sve više!
Komentari(0)