NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Simbolika ivanjdanskih venčića
Venčići za Ivanjdan su se tradicionalno pravili od raznovrsnih biljaka poput ivanjske trave, kantariona, majčine dušice, lavande i ruzmarina. Svaka od ovih biljaka imala je specifično simbolično značenje – zdravlje, zaštitu od zlih sila, ljubav, mladost ili dugovečnost. Venčić je predstavljao ne samo ukras već i ritualni predmet, pažljivo ispleten uz posebne molitve i pesme.
Devojke su se posebno trudile oko pravljenja venčića, verujući da će lepota i bogatstvo bilja odrediti njihovu sudbinu u narednoj godini. Svaki venčić bio je jedinstven, baš kao i želja koju bi devojka poželela pre nego što bi ga pustila niz reku.
Možda vas zanima:
5 VRSTA NAJOTPORNIJEG BALKONSKOG CVEĆA: Cveta do proleća do jeseni, ne smeta mu vrućina!
Ima li šta lepše do balkona punog raznobojnog cveća? Ako i vi želite da napravite bajku na balkonu, naš savet su ove vrste cveća
Jod je spas za voće i povrće, ali i cveće: Samo 1 kap je u stanju da spreči trulenje, pepelnicu i gljivične infekcije biljke
Baštovani znaju da je jod nezaobilazan u baštovanskoj sezoni koja tek nastupa - od proleća do kasne jeseni. Evo kako se koristi za određene biljke
Možda vas zanima:
5 VRSTA NAJOTPORNIJEG BALKONSKOG CVEĆA: Cveta do proleća do jeseni, ne smeta mu vrućina!
Ima li šta lepše do balkona punog raznobojnog cveća? Ako i vi želite da napravite bajku na balkonu, naš savet su ove vrste cveća
Jod je spas za voće i povrće, ali i cveće: Samo 1 kap je u stanju da spreči trulenje, pepelnicu i gljivične infekcije biljke
Baštovani znaju da je jod nezaobilazan u baštovanskoj sezoni koja tek nastupa - od proleća do kasne jeseni. Evo kako se koristi za određene biljke
Možda vas zanima:
5 VRSTA NAJOTPORNIJEG BALKONSKOG CVEĆA: Cveta do proleća do jeseni, ne smeta mu vrućina!
Ima li šta lepše do balkona punog raznobojnog cveća? Ako i vi želite da napravite bajku na balkonu, naš savet su ove vrste cveća
Jod je spas za voće i povrće, ali i cveće: Samo 1 kap je u stanju da spreči trulenje, pepelnicu i gljivične infekcije biljke
Baštovani znaju da je jod nezaobilazan u baštovanskoj sezoni koja tek nastupa - od proleća do kasne jeseni. Evo kako se koristi za određene biljke
Zašto baš reka?
U srpskoj tradiciji reka je uvek imala posebnu, gotovo mističnu ulogu. Tekuća voda simbolizovala je prolaznost života, ali i obnovu, čišćenje od lošeg i privlačenje dobre sudbine. Kada bi devojka pustila venčić niz reku, pažljivo bi pratila kako on plovi: da li ide pravolinijski, što je značilo srećnu godinu i lakoću u ljubavi, ili ga reka vrtloži, što bi moglo ukazivati na prepreke i probleme u budućnosti.
Ako bi venčić brzo potonuo, verovalo se da devojku čeka nesrećna godina ili prekid ljubavne veze. Međutim, ako bi se venčić otisnuo dalje niz reku, to je značilo uspešan brak ili novu ljubav.
Proricanje ljubavi preko reke
U nekim krajevima Srbije običaj je bio složeniji: devojke bi upalile male sveće i postavile ih na venčiće pre nego što bi ih pustile niz vodu. Tada bi čitavo selo, naročito mladići, pratili put venčića. Mladić čiji bi venčić doplivao do venčića određene devojke smatrao se „odabranim“ i par bi se često posle ovoga venčavao.
Postojali su slučajevi da reka spoji dva venčića toliko čvrsto da ih je bilo teško razdvojiti, što se smatralo izuzetno srećnim znakom i gotovo sigurnim dokazom da je par suđen jedno drugom.
Običaj kroz istoriju
Ivanjdanski venčići spominju se još u zapisima iz 19. veka, a neki istraživači tvrde da običaj vuče korene još iz paganskih vremena. Stari Sloveni smatrali su vodu svetom, te je ritual bacanja venčića u reku mogao biti ostatak drevnog obreda kojim se prizivala dobra sudbina i plodnost.
Ovaj običaj ostao je veoma popularan do sredine 20. veka, naročito u centralnoj i istočnoj Srbiji, da bi zatim polako počeo da gubi na značaju, naročito u urbanim sredinama.
Oživljavanje običaja danas
Danas ivanjdanski običaji ponovo dobijaju na popularnosti, posebno u ruralnim sredinama gde se manifestacije ovog tipa organizuju kao deo turističke ponude. Oživljavanje običaja predstavlja način da se mladi povežu sa tradicijom i da se lepote starog verovanja približe novim generacijama.
Ponovno puštanje venčića niz reku ne predstavlja samo nastavak lepe tradicije, već i podsećanje na mudrost naših predaka, koji su u prirodi i ritualima nalazili odgovore na pitanja života, ljubavi i budućnosti.
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Komentari(0)