NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?

Kiza R

11:00

Kultura 0

Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.

venac
Shutterstock

Simbolika ivanjdanskih venčića

Venčići za Ivanjdan su se tradicionalno pravili od raznovrsnih biljaka poput ivanjske trave, kantariona, majčine dušice, lavande i ruzmarina. Svaka od ovih biljaka imala je specifično simbolično značenje – zdravlje, zaštitu od zlih sila, ljubav, mladost ili dugovečnost. Venčić je predstavljao ne samo ukras već i ritualni predmet, pažljivo ispleten uz posebne molitve i pesme.

Devojke su se posebno trudile oko pravljenja venčića, verujući da će lepota i bogatstvo bilja odrediti njihovu sudbinu u narednoj godini. Svaki venčić bio je jedinstven, baš kao i želja koju bi devojka poželela pre nego što bi ga pustila niz reku.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Zašto baš reka?

U srpskoj tradiciji reka je uvek imala posebnu, gotovo mističnu ulogu. Tekuća voda simbolizovala je prolaznost života, ali i obnovu, čišćenje od lošeg i privlačenje dobre sudbine. Kada bi devojka pustila venčić niz reku, pažljivo bi pratila kako on plovi: da li ide pravolinijski, što je značilo srećnu godinu i lakoću u ljubavi, ili ga reka vrtloži, što bi moglo ukazivati na prepreke i probleme u budućnosti.

Ako bi venčić brzo potonuo, verovalo se da devojku čeka nesrećna godina ili prekid ljubavne veze. Međutim, ako bi se venčić otisnuo dalje niz reku, to je značilo uspešan brak ili novu ljubav.

Proricanje ljubavi preko reke

U nekim krajevima Srbije običaj je bio složeniji: devojke bi upalile male sveće i postavile ih na venčiće pre nego što bi ih pustile niz vodu. Tada bi čitavo selo, naročito mladići, pratili put venčića. Mladić čiji bi venčić doplivao do venčića određene devojke smatrao se „odabranim“ i par bi se često posle ovoga venčavao.

Postojali su slučajevi da reka spoji dva venčića toliko čvrsto da ih je bilo teško razdvojiti, što se smatralo izuzetno srećnim znakom i gotovo sigurnim dokazom da je par suđen jedno drugom.

Običaj kroz istoriju

Ivanjdanski venčići spominju se još u zapisima iz 19. veka, a neki istraživači tvrde da običaj vuče korene još iz paganskih vremena. Stari Sloveni smatrali su vodu svetom, te je ritual bacanja venčića u reku mogao biti ostatak drevnog obreda kojim se prizivala dobra sudbina i plodnost.

Ovaj običaj ostao je veoma popularan do sredine 20. veka, naročito u centralnoj i istočnoj Srbiji, da bi zatim polako počeo da gubi na značaju, naročito u urbanim sredinama.

Oživljavanje običaja danas

Danas ivanjdanski običaji ponovo dobijaju na popularnosti, posebno u ruralnim sredinama gde se manifestacije ovog tipa organizuju kao deo turističke ponude. Oživljavanje običaja predstavlja način da se mladi povežu sa tradicijom i da se lepote starog verovanja približe novim generacijama.

Ponovno puštanje venčića niz reku ne predstavlja samo nastavak lepe tradicije, već i podsećanje na mudrost naših predaka, koji su u prirodi i ritualima nalazili odgovore na pitanja života, ljubavi i budućnosti.

 

POVEZANE VESTI
Tagovi:
ivanjdan cveće

Komentari(0)

Loading