U vreme Jugoslavije ljudi su završavali na Golom otoku samo zbog vica, a ispovest zatvorenice ostavlja bez teksta
O Golom otoku, poznatom zatvoru za političke zatvorenike iz perioda SFRJ se dosta priča ali i dalje se ne zna dovoljno. Mnogi su na ovom „pustom ostrvu“ završili jer su ispričali šalu, vic, otpevali pesmu ili našli se na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.
Jedna od najpoznatijih pesama ispevanih o Josipu Brozu „Druže Tito ljubičice bijela“ koštala je mladu novinarku Ženi Lebl dve i po godine robije na Golom otoku, gde je završila kada joj je bilo samo 22.
U to vreme o Ženi, Beograđanki jevrejskog porekla, nije se puno znalo, ali nije ni smelo mnogo da se piše o periodu koji je provela na Golom otoku. Jedan od tekstova o njoj 2013. godine objavila je Politika, list u kojem je radila dok je nisu uhapsili zbog vica o Josipu Brozu Titu koji je jednog jutra prepričala u redakciji, piše Politika.
Možda vas zanima:
Evo zašto Tito nije želeo petokraku na svom grobu: 20 godina pre smrti, došao kod njega u kuću i ostao zatečen prizorom
Prošlo je 45 godina od smrti Josipa Broza Tita, vrhovnog komandanta Narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije i doživotnog predsednika SFR Jugoslavije.
I Tito ga se plašio koliko su ga ljudi obožavali, izgradio pola Beograda: Živeo u očevoj kućici, a pomagao u svako doba
Branko Pešić, za mnoge najvoljeniji gradonačelnik Beograda, na čelu prestonice bio je punih devet godina i za to vreme uradio je velike stvari za naš glavni grad!
Možda vas zanima:
Evo zašto Tito nije želeo petokraku na svom grobu: 20 godina pre smrti, došao kod njega u kuću i ostao zatečen prizorom
Prošlo je 45 godina od smrti Josipa Broza Tita, vrhovnog komandanta Narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije i doživotnog predsednika SFR Jugoslavije.
I Tito ga se plašio koliko su ga ljudi obožavali, izgradio pola Beograda: Živeo u očevoj kućici, a pomagao u svako doba
Branko Pešić, za mnoge najvoljeniji gradonačelnik Beograda, na čelu prestonice bio je punih devet godina i za to vreme uradio je velike stvari za naš glavni grad!
Možda vas zanima:
Evo zašto Tito nije želeo petokraku na svom grobu: 20 godina pre smrti, došao kod njega u kuću i ostao zatečen prizorom
Prošlo je 45 godina od smrti Josipa Broza Tita, vrhovnog komandanta Narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije i doživotnog predsednika SFR Jugoslavije.
I Tito ga se plašio koliko su ga ljudi obožavali, izgradio pola Beograda: Živeo u očevoj kućici, a pomagao u svako doba
Branko Pešić, za mnoge najvoljeniji gradonačelnik Beograda, na čelu prestonice bio je punih devet godina i za to vreme uradio je velike stvari za naš glavni grad!
„Kolega joj je jednom ispričao šalu kako je Jugoslavija pobedila na međunarodnom takmičenju u cveću jer je uzgajala ljubičicu od 100 kilograma, aludirajući na pesmu „Druže Tito, ljubičice bijela, tebe voli omladina cijela“. Pošto je prepričala vic u redakciji, po Ženi Lebl dolaze dva udbaša jer je, rekoše, govorila protiv Tita i nije prijavila narodnog neprijatelja od kojeg je čula sporni vic.
Odvode je u zatvor UDB Glavnjača, potom u logor Ramski rit, pa u Zabelu, Grgur na krjau na Goli Otok. U pet zatvora, gde je od aprila 1949. do oktobra 1951, od nje su tražili da promeni mišljenje i prizna krivicu. Ispisana je potom i iz „Udruženja novinara”.
Kada je bila puštena na slobodu, njen brat Saša, kada ju je video, rekao je da izgleda kao povratnici iz Aušvica. U Beogradu niko nije imao razumevanja za povratnicu sa Golog otoka. Ima ga samo u uskom krugu svoje porodice. Jedini izlaz bio je iseljenje u Izrael. Uz mnogo komplikacija dobila je pasoš. U Haifu je stigla preko Italije.
U proleće 1986. srela se sa Danilom Kišom u Jerusalimu. Tokom njihovog razgovora pojavila se Eva Nahir Panić, bivša zatočenica Golog otoka. Evino pripovedanje o Golom otoku Kiš sluša potresen činjenicama i tek tada saznaje da je i Ženi bila na tom strašnom mestu. Pisac do tad nije znao da je ne samo na Sv. Grguru već i na Golom bio ženski logor, i smatra da to mora biti dokumentarno filmsko svedočanstvo. Serijal „Goli život“, u režiji Aleksandra Mandića, koji je od 12. do 15. februara 1990, u četiri epizode, videla cela Jugoslavija, obelodanio je tu činjenicu.
Kiš, koji je podsticao Ženi da od sinopsisa napravi knjigu, nije doživeo da vidi ni serijal ni plod svoje inicijative. Knjiga „LJubičica bela“ u Izraelu je dobila epitet bestselera, a u Srbiji se, te iste 1990, objavljuju i plodovi njenih studija. U njoj je opisala jeziva iskustva iz logora, a mnogi do tada nisu ni znali da je tamo bilo i žena“, navodi Politika.
“Samo žedni znaju ceniti vodu. Bile smo okružene morem, a žedne do ludila”, jedan je od citata njene knjige koja svedoči o bolu, mukama ali i poniženju Ženi Lebl koja je rođena 1927. u Aleksincu, a od 1933. porodica Lebl živela je u Beogradu. Istraživačkim radom Ženi Lebl bavila se do posljednjeg trenutka svog života.
(Kurir)
"JA BEZ NJE NE MOGU": Žena koju je Tito najviše voleo - doživela tragičnu sudbinu, a maršal je sahranio u dvorištu Belog dvora
Govorila je nekoliko jezika, studirala francuski, nosila moderne haljine i imala uticaj koji je bio zapažen i na partijskim sastancima
MILICA JE BILA NAJVOLJENIJA SRPSKA CARICA: Ono što je ona uradila za Srbiji, ni jedna majka nikad ne bi mogla!
Kneginja Milica, rođena 1335. godine, u vreme vladavine cara Dušana, bila je poreklom iz vladarske porodice Nemanjića. Njen otac bio je knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan, praunuk slavnog Stefana Nemanje.
Oči koje se zatvaraju pred istinom: Zašto se ne gleda u plamen dok se izgovara ime pokojnika
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.
Upletanje sudbine: Verovanje da žena „uzima svetlost“ kada plete pre zore
U srpskoj narodnoj tradiciji, žene koje ustaju pre svitanja i pletu, šiju ili tkaju, ne rade samo ručni rad. Verovalo se da one tada „hvataju prvu svetlost dana“ i mogu, kroz nit, da upletu mir, zdravlje ili odgovor na pitanje koje još nije izgovoreno.
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Komentari(2)
Vera
24.05.2024 07:49
Pera
26.05.2024 09:18
Dali je neko ikada objavio imena tih udbaša i dali su primerno kažnjeni ?????
Od onih javnih sloboda da ne smes ni da se bezazleno nasalis na racun onih na vlasti do ovih, kad smes da im psujes i oca i majku i sina i cerku, da im pretis silivanjem i ubistvom i jos da se zalis na nedovoljne javne slobode i slobode medija...Hm.