ŠTA SE KRIJE IZA ĐURĐEVDANSKOG OBIČAJA GURANJA DEVOJAKA U REKU Surovi ritual "sveta svadba"
Iz šale u žrtvu: Kako je paganski običaj opstao vekovima na Balkanu
Na Đurđevdan, uz pesmu i smeh, devojke se tradicionalno “šale” tako što ih drugarice gurnu u reku. Iako danas deluje kao zabavna igra, ovaj običaj ima korene u arhaičnom kultu vodene žrtve. Srpski mitolog Veselin Čajkanović smatra da se iza ove radnje krije ritualna supstitucija ljudske žrtve – obred kojim se božanstvu reke simbolično prinosi nevesta, kako bi donela plodnost poljima.
Običaj koji je zadržao formu, ali ne i značenje
Guranje devojke u vodu uz obavezno “spašavanje” može da izgleda kao nestašluk, ali u staroj religiji Srba to je bio trenutak u kojem se ženska osoba prinosila mitskom biću iz reke. Ova „sveta svadba“ između božanstva i ljudske žrtve trebalo je da osigura plodnost, kao što se u Egiptu reci Nilu svake godine darivala devojka.
Magija analogije i snaga rituala
Po pravilima analogne magije, veza između vode (kao simbola života) i mlade žene (kao simbola plodnosti) bila je ključna. Voda je uzimala mladu, da bi zemlja dala plod. Danas ostaje samo eho tog verovanja, dok pravi smisao ostaje zakopan u mitološkoj prošlosti.
Tragovi mita u savremenim običajima
Iako danas niko ne doživljava guranje u reku kao religiozni čin, činjenica da je običaj opstao do današnjih dana govori o njegovoj ukorenjenosti u kolektivnoj svesti. Time Đurđevdan ostaje primer kako rituali menjaju formu, ali zadržavaju dublje značenje.
Kakva sudbinu čeka osobe rođene na Vaskrs? Prema starom verovanju Bog im je dao važan zadatak, ako bi krenuli lošim putem, na sebe bi navlačili gnev Gospoda
Naši stari su verovali da osobe koje su rođene na Vaskrs imaju velike šanse da u budućnosti postanu poznate i uticajne ličnosti koje će pratiti dobar glas!
Čistina bez gljiva: Znak svetog mesta u šumi?
Zašto narod veruje da postoje mesta u šumi gde ni pečurka ne sme da nikne – i zašto tamo niko ne seče drvo
Legenda koju zna samo jedno selo: Vila iz jasenove šupljine i zakleti konopac
U selu Trnavci na padinama Zlatara, i danas se šapuće priča o vili koja traži obećanje – i čuva ga koncem vezanim za drvo
Prvo crveno jaje se ne jede: Čuvarkuća kao amajlija doma u srpskoj tradiciji
Zašto se prvo jaje farba u tišini, čuva cele godine i stavlja u temelje kuće
Duhovnik otkrio ko ne sme nikad da se pričesti, jer mu to ne ide na spasenje, već na osudu: Patrijar Pavle smatrao da nesrećni ljudi ovako mogu naći pravi put
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi. Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina", rekao je čuveni patrijarh Pavle.
Komentari(0)