Na visoravnima Tare i u zabačenim selima zapadne Srbije, mladi su nekada noć uoči Đurđevdana provodili budni, na vetrovitim vrhovima, kako bi prizvali zdravlje i plodnu godinu.
Dok priroda buja, a proleće se uspinje ka svom vrhuncu, Đurđevdan donosi ne samo svežinu već i vekovne običaje duboko ukorenjene u narodnu svest. Među njima se posebno izdvaja "čuvanje vetra", retko pominjan, ali izuzetno simboličan običaj koji se vekovima praktikovao u zabačenim selima planine Tare i okoline Bajine Bašte.
Vetrovita noć pred praznik svetlosti
Običaj "čuvanja vetra" vezan je isključivo za noć između 5. i 6. maja – uoči Đurđevdana, jednog od najvažnijih praznika u srpskoj tradiciji. Ova noć je smatrana magičnom – trenutkom kada se priroda potpuno budi, kada biljke dobijaju snagu, a vetar donosi zdravlje.
Možda vas zanima:
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
Možda vas zanima:
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
Možda vas zanima:
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
Upravo zato, mladi – najčešće pastiri i pastirice, okupljali su se na visovima i proplancima, noseći sa sobom frule, čuturice i poneku pećinsku lampu, i provodili čitavu noć na otvorenom, verujući da se snaga prolećnog vetra prenosi na njih i stoku koju čuvaju.
Ritual sa značenjem
"Čuvanje vetra" nije bila obična zabava. Postojala su pravila: noć se morala provesti budan, bez ogovaranja, bez psovki, u veselju i sa poštovanjem prema prirodi. Vetar koji duva te noći nazivao se "Đurđevski vetar" i verovalo se da ga treba "zapisati", odnosno zazvati i "čuvati" da bi tokom godine donosio dobro zdravlje, a ne bolest.
U pojedinim selima, čobani su rano ujutru simbolično "puštali vetar niz livadu" tako što bi bacili list breze ili trave i gledali kako ga nosi – tumačeći pravac i snagu vetra kao znak buduće sreće.
Đurđevdanske trave i magijski dodiri
Dok je vetar bio u centru običaja, značajnu ulogu imale su i biljke. Tokom noći, brane su đurđevdanske trave: đurđevak, zdravac, mlada kopriva i hajdučka trava. Njima su ujutru kitili stoku, pragove kuća i vrata štala, verujući da ih štite od uroka i bolesti.
Ujutru, deca bi se umivala vodom u kojoj su preko noći bile potopljene te trave – uz obaveznu rečenicu: "Zdrav bio kao đurđevdan!"
Danas – tragovi u sećanju
Nažalost, običaj "čuvanja vetra" gotovo da više niko ne praktikuje. Ostao je u sećanju najstarijih stanovnika sela Sekulić, Mitrovac i Rastište. Povremeno, u okviru etno-manifestacija, simbolično se obeležava ovaj ritual, ali retko u svom izvornom, noćnom obliku.
Jedna baka iz sela Đurići kod Tare ispričala je:
"Mi bismo se peli na Brdu vetrova, svirali frule i čekali zoru. Niko nije smeo da zaspi. Ako zaspiš, nisi sačuvao vetar i godina će biti baksuzna."
Običaj za novo vreme
U vremenu kada se svet sve više okreće prirodi, zdravlju i tradiciji, običaj kao što je "čuvanje vetra" zaslužuje da se ponovo otkrije. Ne kao turistička atrakcija, već kao veza sa precima, sa prirodnim ritmom i starim, tihim znanjima koja su oblikovala naš identitet.
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada su Srbi i Sibinjanin Janko odbranili Beograd: zašto i danas zvone zvona u podne
U julu 1456. godine, Beograd je postao poprište jedne od najpresudnijih bitaka srednjovekovne Evrope. Osmanlijski sultan Mehmed II Osvajač, već poznat po osvajanju Carigrada, krenuo je ka srcu Ugarske. Na braniku Beograda našli su se vojskovođa Janoš Hunjadi, franjevac Jovan Kapistran i brojne srpske čete koje su zajedno odbranile grad i zaustavile osmanski prodor ka srednjoj Evropi.
Kada je Drakula ratovao sa Zmajem Ognjenim Vukom : trag srpskog viteza u borbi protiv Osmanlija
Vuk Grgurević Branković, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk, bio je srpski despot u progonstvu, ratnik i saveznik ugarskog kralja Matije Korvina. Njegov životni put vodio ga je od osmanske vlasti do slavnih pobeda na Savi i u Transilvaniji, a u narodnom predanju ostao je upamćen kao mitski junak koji je rame uz rame sa Vladom Cepešem stajao protiv Osmanskog carstva.
Imala je najneobičnije ime u Srbiji koje se danas ni ne pominje: Nije dočekala ni 20. rođendan, sudbina je...
Voda je do Kleopatrine spomen-česme dovedena sa izvora Orovac, udaljenog oko kilometar. Kažu da je čudotvorna i lekovita
Komentari(0)