Kosovo i Metohija veoma su značajan deo srpske istorije i tradicije, ali retki su oni koji znaju kako je tako važno podneblje našeg postanka i identiteta dobilo ime. Obe reči u nazivu naše južne pokrajine imaju različito poreklo i veliku simboliku.
Reč "Kosovo" potiče od slavenske reči kos - što je ime za vrstu crne ptice. Kada bismo prevodili naziv "Kosovo", značilo bi "zemlja/oblast ptice kos". Postoje indicije da je postojalo mesto sa istim imenom, po kojem je i čitava regija dobila ime. Inače, za pticu kos Albanci nemaju adekvatnu reč.
Kakva je ptica kos?
Kos je ptica pevačica iz porodice drozdova. Izvorno stanište mu je Evroazija i severna Afrika, a ljudi su ga preneli u Australiju i Novi Zeland. Živi u šumama i baštama u blizini čoveka. Viđa se uglavnom na tlu, gde provodi veći deo vremena, tražeći hranu.
Dužina kosa iznosi 23-29 cm, a težina 80-125 g. Ima dugačak rep. Mužjaci su crni sa narandžastim kljunom i žutim prstenom oko očiju, dok su ženke smeđe boje, nejasno pegave sa donje strane i tamnijeg kljuna. Mladunci su slični ženkama, ali sa jasnim mrkim pegama po telu.
Možda vas zanima:
TRADICIONALNI KOSOVSKI ZELJANIK Specijalitet sa juga Srbije važi za kraljicu među pitama
Ako je po nečemu poznata naša Srbija, onda bismo slobodno mogli da kažemo po vrhunskim pitama. Prave se svuda i na najrazličitije načine, pa zato i recepata ima bezbroj. Neko ih suče, neko razvlači, neko gužva, neko punim slanim, a neko slatkim filom, ali kada su tople i kada zbog njih zamiriše cela kuća, nema toga ko može da im odoli.
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Možda vas zanima:
TRADICIONALNI KOSOVSKI ZELJANIK Specijalitet sa juga Srbije važi za kraljicu među pitama
Ako je po nečemu poznata naša Srbija, onda bismo slobodno mogli da kažemo po vrhunskim pitama. Prave se svuda i na najrazličitije načine, pa zato i recepata ima bezbroj. Neko ih suče, neko razvlači, neko gužva, neko punim slanim, a neko slatkim filom, ali kada su tople i kada zbog njih zamiriše cela kuća, nema toga ko može da im odoli.
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Možda vas zanima:
TRADICIONALNI KOSOVSKI ZELJANIK Specijalitet sa juga Srbije važi za kraljicu među pitama
Ako je po nečemu poznata naša Srbija, onda bismo slobodno mogli da kažemo po vrhunskim pitama. Prave se svuda i na najrazličitije načine, pa zato i recepata ima bezbroj. Neko ih suče, neko razvlači, neko gužva, neko punim slanim, a neko slatkim filom, ali kada su tople i kada zbog njih zamiriše cela kuća, nema toga ko može da im odoli.
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Peva najčešće u zoru i predveče, dok se tokom dana retko čuje.
Lepote Srbije/J.J.
Metohija potiče od jedne grčke reči
Metohija, sa druge strane, potiče od jedne grčke reči, odnosno izraza koji označava zemlju u vlasništvu manastira.
Ovaj naziv koriste isključivo Srbi.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)