Kosovo i Metohija veoma su značajan deo srpske istorije i tradicije, ali retki su oni koji znaju kako je tako važno podneblje našeg postanka i identiteta dobilo ime. Obe reči u nazivu naše južne pokrajine imaju različito poreklo i veliku simboliku.
Reč "Kosovo" potiče od slavenske reči kos - što je ime za vrstu crne ptice. Kada bismo prevodili naziv "Kosovo", značilo bi "zemlja/oblast ptice kos". Postoje indicije da je postojalo mesto sa istim imenom, po kojem je i čitava regija dobila ime. Inače, za pticu kos Albanci nemaju adekvatnu reč.
Kakva je ptica kos?
Kos je ptica pevačica iz porodice drozdova. Izvorno stanište mu je Evroazija i severna Afrika, a ljudi su ga preneli u Australiju i Novi Zeland. Živi u šumama i baštama u blizini čoveka. Viđa se uglavnom na tlu, gde provodi veći deo vremena, tražeći hranu.
Dužina kosa iznosi 23-29 cm, a težina 80-125 g. Ima dugačak rep. Mužjaci su crni sa narandžastim kljunom i žutim prstenom oko očiju, dok su ženke smeđe boje, nejasno pegave sa donje strane i tamnijeg kljuna. Mladunci su slični ženkama, ali sa jasnim mrkim pegama po telu.
Možda vas zanima:
TRADICIONALNI KOSOVSKI ZELJANIK Specijalitet sa juga Srbije važi za kraljicu među pitama
Ako je po nečemu poznata naša Srbija, onda bismo slobodno mogli da kažemo po vrhunskim pitama. Prave se svuda i na najrazličitije načine, pa zato i recepata ima bezbroj. Neko ih suče, neko razvlači, neko gužva, neko punim slanim, a neko slatkim filom, ali kada su tople i kada zbog njih zamiriše cela kuća, nema toga ko može da im odoli.
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Možda vas zanima:
TRADICIONALNI KOSOVSKI ZELJANIK Specijalitet sa juga Srbije važi za kraljicu među pitama
Ako je po nečemu poznata naša Srbija, onda bismo slobodno mogli da kažemo po vrhunskim pitama. Prave se svuda i na najrazličitije načine, pa zato i recepata ima bezbroj. Neko ih suče, neko razvlači, neko gužva, neko punim slanim, a neko slatkim filom, ali kada su tople i kada zbog njih zamiriše cela kuća, nema toga ko može da im odoli.
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Možda vas zanima:
TRADICIONALNI KOSOVSKI ZELJANIK Specijalitet sa juga Srbije važi za kraljicu među pitama
Ako je po nečemu poznata naša Srbija, onda bismo slobodno mogli da kažemo po vrhunskim pitama. Prave se svuda i na najrazličitije načine, pa zato i recepata ima bezbroj. Neko ih suče, neko razvlači, neko gužva, neko punim slanim, a neko slatkim filom, ali kada su tople i kada zbog njih zamiriše cela kuća, nema toga ko može da im odoli.
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Peva najčešće u zoru i predveče, dok se tokom dana retko čuje.
Lepote Srbije/J.J.
Metohija potiče od jedne grčke reči
Metohija, sa druge strane, potiče od jedne grčke reči, odnosno izraza koji označava zemlju u vlasništvu manastira.
Ovaj naziv koriste isključivo Srbi.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
Komentari(0)