Kosovo i Metohija veoma su značajan deo srpske istorije i tradicije, ali retki su oni koji znaju kako je tako važno podneblje našeg postanka i identiteta dobilo ime. Obe reči u nazivu naše južne pokrajine imaju različito poreklo i veliku simboliku.
Reč "Kosovo" potiče od slavenske reči kos - što je ime za vrstu crne ptice. Kada bismo prevodili naziv "Kosovo", značilo bi "zemlja/oblast ptice kos". Postoje indicije da je postojalo mesto sa istim imenom, po kojem je i čitava regija dobila ime. Inače, za pticu kos Albanci nemaju adekvatnu reč.
Kakva je ptica kos?
Kos je ptica pevačica iz porodice drozdova. Izvorno stanište mu je Evroazija i severna Afrika, a ljudi su ga preneli u Australiju i Novi Zeland. Živi u šumama i baštama u blizini čoveka. Viđa se uglavnom na tlu, gde provodi veći deo vremena, tražeći hranu.
Dužina kosa iznosi 23-29 cm, a težina 80-125 g. Ima dugačak rep. Mužjaci su crni sa narandžastim kljunom i žutim prstenom oko očiju, dok su ženke smeđe boje, nejasno pegave sa donje strane i tamnijeg kljuna. Mladunci su slični ženkama, ali sa jasnim mrkim pegama po telu.
Možda vas zanima:
PUTOVANJA Kosovo, zemlja nitima vezana za nebo i svaku srpsku dušu!
Šta je Kosovo za Srbina znamo tek kada nogom kročimo u ovu Svetu zemlju. Raskošna srednjovekovna umetnost koju smo podarili Evropi, crkve i manastiri nestvarne lepote. Svaki Srbin sa Kosova odlazi sa ponosom u duši i saznanjem koliko smo zapravo veliki narod.
TRADICIONALNI KOSOVSKI ZELJANIK Specijalitet sa juga Srbije važi za kraljicu među pitama
Ako je po nečemu poznata naša Srbija, onda bismo slobodno mogli da kažemo po vrhunskim pitama. Prave se svuda i na najrazličitije načine, pa zato i recepata ima bezbroj. Neko ih suče, neko razvlači, neko gužva, neko punim slanim, a neko slatkim filom, ali kada su tople i kada zbog njih zamiriše cela kuća, nema toga ko može da im odoli.
Možda vas zanima:
PUTOVANJA Kosovo, zemlja nitima vezana za nebo i svaku srpsku dušu!
Šta je Kosovo za Srbina znamo tek kada nogom kročimo u ovu Svetu zemlju. Raskošna srednjovekovna umetnost koju smo podarili Evropi, crkve i manastiri nestvarne lepote. Svaki Srbin sa Kosova odlazi sa ponosom u duši i saznanjem koliko smo zapravo veliki narod.
TRADICIONALNI KOSOVSKI ZELJANIK Specijalitet sa juga Srbije važi za kraljicu među pitama
Ako je po nečemu poznata naša Srbija, onda bismo slobodno mogli da kažemo po vrhunskim pitama. Prave se svuda i na najrazličitije načine, pa zato i recepata ima bezbroj. Neko ih suče, neko razvlači, neko gužva, neko punim slanim, a neko slatkim filom, ali kada su tople i kada zbog njih zamiriše cela kuća, nema toga ko može da im odoli.
Možda vas zanima:
PUTOVANJA Kosovo, zemlja nitima vezana za nebo i svaku srpsku dušu!
Šta je Kosovo za Srbina znamo tek kada nogom kročimo u ovu Svetu zemlju. Raskošna srednjovekovna umetnost koju smo podarili Evropi, crkve i manastiri nestvarne lepote. Svaki Srbin sa Kosova odlazi sa ponosom u duši i saznanjem koliko smo zapravo veliki narod.
TRADICIONALNI KOSOVSKI ZELJANIK Specijalitet sa juga Srbije važi za kraljicu među pitama
Ako je po nečemu poznata naša Srbija, onda bismo slobodno mogli da kažemo po vrhunskim pitama. Prave se svuda i na najrazličitije načine, pa zato i recepata ima bezbroj. Neko ih suče, neko razvlači, neko gužva, neko punim slanim, a neko slatkim filom, ali kada su tople i kada zbog njih zamiriše cela kuća, nema toga ko može da im odoli.
Peva najčešće u zoru i predveče, dok se tokom dana retko čuje.
Lepote Srbije/J.J.
Metohija potiče od jedne grčke reči
Metohija, sa druge strane, potiče od jedne grčke reči, odnosno izraza koji označava zemlju u vlasništvu manastira.
Ovaj naziv koriste isključivo Srbi.
Knez Lazar i krstasti šlem: Istina i mit o simbolu Kosovskog boja
Priča o najprepoznatljivijem ratnom znaku srednjovekovne Srbije
Kako je Mira Stupica osvojila beogradsku publiku prvom rečenicom na sceni
Debi legendarne glumice koji je obeležio jedno pozorišno doba
Miloš Crnjanski i beogradske šetnje: Grad koji je ušao u njegove stihove
Kako su beogradske ulice, obale i kafane postale inspiracija jednom od najvećih srpskih pisaca
Berba šljive u Šumadiji: Od voćnjaka do kazana za rakiju
Kako kraj avgusta i početak septembra pretvaraju sela Šumadije u mirisne radionice za najpoznatiji srpski napitak
Despot Stefan Lazarević: Vladar i pesnik koji je doneo viteške turnire u Srbiju
Kako je srpski despot spojio vojnu snagu, umetnost i evropsku vitešku tradiciju
Komentari(0)