DANAS SU CVETI, JEDAN OD NAJRADOSNIJIH PRAZNIKA Ovog jutra uradite JEDNU JEDNOSTAVNU STVAR i verujte! Ovo su običaji
Cveti spadaju u grupu pokretnih praznika, odnosno praznik kojem se svake godine menja datum.
Ove godine on pada 28. aprila, a obeležava seu spomen na svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim.
Cveti su radostan praznik, dan kada se slavi, širi sreća i ljubav, a u raznim zemljama postoje različiti običaji na Cveti. Jedan od glavnih jeste rano ustajanje i branje cveća, posebno sa decom.
Cveće se potom stavlja u činiju zajedno sa vodom, da bi se porodica potom umila tom vodom u kojoj je potopljeno cveće.
Možda vas zanima:
U nedelju slavimo CVETI i ulazak Isusa Hrista u JERUSALIM: Veče pre treba URADITI JEDNU STVAR za BOLJITAK U KUĆI i veliku sreću - ovaj običaj naročito se odnosi na DEVOJKE I MOMKE
Uoči Cveti odlazi se u polje da se bere cveće. Za svaku vrstu cveća koje uberete vezuje se određene simbolika
PREKOSUTRA POČINJE CVETNA NEDELJA VASKRŠNJEG POSTA Slavimo dva velika praznika, a ovo nikako NE TREBA RADITI!
Cvetna nedelja je posvećena, jačanju vere, nadi i optimizmu. Ova nedelja označava početak kraja posta i pripremu za Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik. Simbolika biljaka i cveća u ovoj nedelji odražava cvetanje i bujanje prirode
Možda vas zanima:
U nedelju slavimo CVETI i ulazak Isusa Hrista u JERUSALIM: Veče pre treba URADITI JEDNU STVAR za BOLJITAK U KUĆI i veliku sreću - ovaj običaj naročito se odnosi na DEVOJKE I MOMKE
Uoči Cveti odlazi se u polje da se bere cveće. Za svaku vrstu cveća koje uberete vezuje se određene simbolika
PREKOSUTRA POČINJE CVETNA NEDELJA VASKRŠNJEG POSTA Slavimo dva velika praznika, a ovo nikako NE TREBA RADITI!
Cvetna nedelja je posvećena, jačanju vere, nadi i optimizmu. Ova nedelja označava početak kraja posta i pripremu za Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik. Simbolika biljaka i cveća u ovoj nedelji odražava cvetanje i bujanje prirode
Možda vas zanima:
U nedelju slavimo CVETI i ulazak Isusa Hrista u JERUSALIM: Veče pre treba URADITI JEDNU STVAR za BOLJITAK U KUĆI i veliku sreću - ovaj običaj naročito se odnosi na DEVOJKE I MOMKE
Uoči Cveti odlazi se u polje da se bere cveće. Za svaku vrstu cveća koje uberete vezuje se određene simbolika
PREKOSUTRA POČINJE CVETNA NEDELJA VASKRŠNJEG POSTA Slavimo dva velika praznika, a ovo nikako NE TREBA RADITI!
Cvetna nedelja je posvećena, jačanju vere, nadi i optimizmu. Ova nedelja označava početak kraja posta i pripremu za Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik. Simbolika biljaka i cveća u ovoj nedelji odražava cvetanje i bujanje prirode
Cilj je da budete lepi kao cveće cele godine koja je pred vama.
Gospoda Isusa Hrista su na ulazu u Jerusalim sačekali ljudi koji su prema svetim knjigama klicali "Osana, blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje" i bacali su palmine grane i cveće pred njega. Kod nas se palmine hrane prema običaju zamenjuju grančicama vrbe. Cveti se slave nakon Lazareve subote, odnosne Vrbice.
Od svih običaja, najbitnije je posvetiti se duhovnom razvoju, kroz molitvu, ljubav prema bližnjem, slavu prazniku novog života, Vaskrsu, koji dolazi, sa mirom u srcu.
Verovalo se da na Cveti treba započeti neke poslove, doneti odluke. Ljudi unose cveće u dom, kite kapije, ulazna vrata, drže cveće u vazi i poklanjaju ga dragim osobama.
Na ovaj praznik odvojite vreme za sebe i dobro razmislite o svojim sledećim koracima - jer je rad na sebi najisplatljiviji posao!
9 najčudnijih srpskih običaja: Veruje se da se jedan ni za živu glavu ne sme prekršiti, inače...
Izdvajamo 9 najčudnijih srpskih običaja koja su duboko ukorenjena.
Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
Kult lobanje u staroj srpskoj religiji: Zašto se verovalo da duša ostaje u glavi, a ne u srcu
U narodnom predanju Srba, glava nije bila samo telesni deo, već svetinja. Verovalo se da duša ne silazi u grudi, već ostaje iza čela – i zato se lobanja poštovala, čuvala, a ponekad i zakopavala odvojeno.
Zaboravljena božanstva Srba: Kako su Dan, Noć i Mesec nekada bili sile kojima se pevalo, molilo i strahovalo
Pre nego što je hrišćanstvo zauzelo centralno mesto u duhovnom životu Srba, naši preci su verovali da vreme ima svoje lice, dušu i moć. Dan je bio otac svetlosti, Noć majka snova, a Mesec – brat koji ćuti i pamti.
Zaboravljene svete biljke kod Srba: Koji cvet “čuje molitvu” i zašto se dren nije sadio u zlo doba
U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.
Komentari(0)