DANAS SU CVETI, JEDAN OD NAJRADOSNIJIH PRAZNIKA Ovog jutra uradite JEDNU JEDNOSTAVNU STVAR i verujte! Ovo su običaji
Cveti spadaju u grupu pokretnih praznika, odnosno praznik kojem se svake godine menja datum.
Ove godine on pada 28. aprila, a obeležava seu spomen na svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim.
Cveti su radostan praznik, dan kada se slavi, širi sreća i ljubav, a u raznim zemljama postoje različiti običaji na Cveti. Jedan od glavnih jeste rano ustajanje i branje cveća, posebno sa decom.
Cveće se potom stavlja u činiju zajedno sa vodom, da bi se porodica potom umila tom vodom u kojoj je potopljeno cveće.
Možda vas zanima:
U nedelju slavimo CVETI i ulazak Isusa Hrista u JERUSALIM: Veče pre treba URADITI JEDNU STVAR za BOLJITAK U KUĆI i veliku sreću - ovaj običaj naročito se odnosi na DEVOJKE I MOMKE
Uoči Cveti odlazi se u polje da se bere cveće. Za svaku vrstu cveća koje uberete vezuje se određene simbolika
PREKOSUTRA POČINJE CVETNA NEDELJA VASKRŠNJEG POSTA Slavimo dva velika praznika, a ovo nikako NE TREBA RADITI!
Cvetna nedelja je posvećena, jačanju vere, nadi i optimizmu. Ova nedelja označava početak kraja posta i pripremu za Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik. Simbolika biljaka i cveća u ovoj nedelji odražava cvetanje i bujanje prirode
Možda vas zanima:
U nedelju slavimo CVETI i ulazak Isusa Hrista u JERUSALIM: Veče pre treba URADITI JEDNU STVAR za BOLJITAK U KUĆI i veliku sreću - ovaj običaj naročito se odnosi na DEVOJKE I MOMKE
Uoči Cveti odlazi se u polje da se bere cveće. Za svaku vrstu cveća koje uberete vezuje se određene simbolika
PREKOSUTRA POČINJE CVETNA NEDELJA VASKRŠNJEG POSTA Slavimo dva velika praznika, a ovo nikako NE TREBA RADITI!
Cvetna nedelja je posvećena, jačanju vere, nadi i optimizmu. Ova nedelja označava početak kraja posta i pripremu za Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik. Simbolika biljaka i cveća u ovoj nedelji odražava cvetanje i bujanje prirode
Možda vas zanima:
U nedelju slavimo CVETI i ulazak Isusa Hrista u JERUSALIM: Veče pre treba URADITI JEDNU STVAR za BOLJITAK U KUĆI i veliku sreću - ovaj običaj naročito se odnosi na DEVOJKE I MOMKE
Uoči Cveti odlazi se u polje da se bere cveće. Za svaku vrstu cveća koje uberete vezuje se određene simbolika
PREKOSUTRA POČINJE CVETNA NEDELJA VASKRŠNJEG POSTA Slavimo dva velika praznika, a ovo nikako NE TREBA RADITI!
Cvetna nedelja je posvećena, jačanju vere, nadi i optimizmu. Ova nedelja označava početak kraja posta i pripremu za Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik. Simbolika biljaka i cveća u ovoj nedelji odražava cvetanje i bujanje prirode
Cilj je da budete lepi kao cveće cele godine koja je pred vama.
Gospoda Isusa Hrista su na ulazu u Jerusalim sačekali ljudi koji su prema svetim knjigama klicali "Osana, blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje" i bacali su palmine grane i cveće pred njega. Kod nas se palmine hrane prema običaju zamenjuju grančicama vrbe. Cveti se slave nakon Lazareve subote, odnosne Vrbice.
Od svih običaja, najbitnije je posvetiti se duhovnom razvoju, kroz molitvu, ljubav prema bližnjem, slavu prazniku novog života, Vaskrsu, koji dolazi, sa mirom u srcu.
Verovalo se da na Cveti treba započeti neke poslove, doneti odluke. Ljudi unose cveće u dom, kite kapije, ulazna vrata, drže cveće u vazi i poklanjaju ga dragim osobama.
Na ovaj praznik odvojite vreme za sebe i dobro razmislite o svojim sledećim koracima - jer je rad na sebi najisplatljiviji posao!
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Evo kako su nestali srpski Pompeji na Balkanu! Grad koji je ispario u magli vekova, a Srbi i dalje žale za njim
Car Justinijan izgradio je velelepni grad u srcu Balkana, a danas od njega ostaju samo ruševine koje čuvaju duh prošlosti
Komentari(0)