U nedelju slavimo CVETI i ulazak Isusa Hrista u JERUSALIM: Veče pre treba URADITI JEDNU STVAR za BOLJITAK U KUĆI i veliku sreću - ovaj običaj naročito se odnosi na DEVOJKE I MOMKE
Uoči Cveti odlazi se u polje da se bere cveće. Za svaku vrstu cveća koje uberete vezuje se određene simbolika
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju u nedelju Cveti, praznik kada je Isus Hrist sa svojim učenicima svečano ušao u Jerusalim. Narod ga je dočekao sa palminim grančicama i cvećem, a ovaj događaj se svake godine proslavlja nedelju dana pred Vaskrs. O tom prazniku se u Srbiji odvajkada vodilo mnogo računa.
Cveti se slave u svim hrišćanskim zemljama, ali kod nas naročito veselo i svečano. Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim što znači da se ovaj praznik proslavlja u zavisnosti od toga kada je Vaskrs jer se praznuje nedelju dana ranije pre najvećeg hrišćanskog praznika.
Uoči Cveti odlazi se u polje da se bere cveće. Za svaku vrstu cveća koje uberete vezuje se određene simbolika:
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Šapat vetrova: Da li ste znali šta znači kad Košava duva?
U narodnoj tradiciji Srbije, vetar nije bio samo meteorološka pojava – bio je znak, poruka i povod za običaje. Prvi jaki vetrovi u godini, naročito oni koji duvaju u februaru i martu, smatrani su nagoveštajem promena i nosili su duboku simboliku. Neki su im čak pridavali osobine duhova prirode, bića što donose poruke sa sveta iznad i ispod zemlje.
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Šapat vetrova: Da li ste znali šta znači kad Košava duva?
U narodnoj tradiciji Srbije, vetar nije bio samo meteorološka pojava – bio je znak, poruka i povod za običaje. Prvi jaki vetrovi u godini, naročito oni koji duvaju u februaru i martu, smatrani su nagoveštajem promena i nosili su duboku simboliku. Neki su im čak pridavali osobine duhova prirode, bića što donose poruke sa sveta iznad i ispod zemlje.
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Šapat vetrova: Da li ste znali šta znači kad Košava duva?
U narodnoj tradiciji Srbije, vetar nije bio samo meteorološka pojava – bio je znak, poruka i povod za običaje. Prvi jaki vetrovi u godini, naročito oni koji duvaju u februaru i martu, smatrani su nagoveštajem promena i nosili su duboku simboliku. Neki su im čak pridavali osobine duhova prirode, bića što donose poruke sa sveta iznad i ispod zemlje.
margarete – da budete lepi i krupni
dren – da budete jaki i zdravi
ljubičice – da budete mirišljavi i privlačni
vrbove grančice – da svi budu napredni i uspešni
Taj običaj se najčešće vezuje za devojke. Cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći. Cveće se ponekad potapa u vodu u kojoj treba d bude i zlatno ili srebrno prstenje i onda se tom vodom deca umivaju. Stavlja se i vrbova grančica "za brz boljitak", dren "za zdravlje", a devojke stavljaju i ljubičice.
U znak sećanja na ljude koji su u Jerusalimu Isusa dočekali palminim grančicama i cvećem, kod nas je običaj da devojke i deca ujutru na dan praznika porane i odu da beru cveće. Potrebno je požuriti jer se veruje da onaj ko prvi stigne i uzbere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.
Običaj je ranije bio u Srbiji da ljudi na Cveti šetaju okićeni cvećem. Tu je običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kojem svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Po cvetovima ona razazna njegova osećanja.
U Šumadiji je običaj da se momci i devojke sakupljaju na igralištima i u parkovima da poklanju jedni drugima cveće. Sve prolazi kroz šalu i smeh, ali niko ne igra i ne peva jer traje Vaskršnji post. Izuzetak je Istočna Srbija, kada se na Cveti okupe mladići i devojke na raskršću ili kod crkve, založe vatru i igraju i pevaju dok ne počne liturgija u crkvi.
Izdvaja se i tradicija da povorke devojaka, „lazarica”, izvode ples pevajući pred svakom kućom, pa ih darivaju.
Prema predanju, običaj nagovešta da je devojku stasala za udaju. Treba ići tri puta zaredom u „lazarice” da se izbegne nesreća. Prema običaju, na taj način su devojke bile čuvane od prerane udaje. Pesmom i plesom daruju domaćine željama za boljitak i uspeh.
Cveti su dan za radost, okupljanje i druženje sa bližnjima. Zato, poklonite danas nekoj dragoj osobi cveće!
(Blic)
Evo kako da razmnožite lavandu, ruzmarin i smilje iz reznice: Najpoznatiji srpski baštovan Dejan otkriva trikove
Baštovan Dejan Dragićević otkriva kako upravo sada treba da ožilite i razmnožite lavandu, ruzmarin i smilje iz reznice
Povratak korenima: Priča iz Kušića o čoveku koji je poslušao komšije i uspeo
Nakon Beograda, ekonomista Dragan Civrić odlučio je da sreću potraži u rodnom selu Kušići kod Ivanjice. Umesto hladnjače, poslušao je savet komšija i otvorio pumpu za gorivo – odluka koja je promenila život čitavog kraja.
DANAS SU SVETI MUČENICI FLOR I LAVR: Veruje se da je izgovaranje ovih reči spas i spokoj za dušu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svete mučenike Flora i Lavra – braću po telu, duhu i po zanimanju. Obojica su bili revnosni hrišćani, a po zanatu kamenoresci. Živeli su u Iliriji.
Širi se gasovodna mreža u Čačku: U naredne tri godine biće omogućeno najmanje 300 novih priključaka na teritoriji grada
Na radost velikog broja građana Čačka na teritoriji ovog grada biće proširena gasovodna mreža. Na sednici Gradskog veća usvojen je trogodišnji Program gasifikacije grada, a njegova realizacija podrazumeva projektovanje i izgradnju distributivne gasovodne mreže za period od 2025. do 2028. godine čime se stvaraju uslovi za priključenje individualnih domaćinstava, privrede i javnih potrošača na prirodni gas kao energent na celoj teritoriji grada Čačka.
Dnevno prođe preko 15.000 vozila: Obilaznica oko Zlatibora biće spas za sve - kapitalni projekti realizuju se na najpopularnijoj srpskoj planini
Opština Čajetina ulazi u završnu fazu realizacije nekoliko ključnih infrastrukturnih projekata, koji će, prema rečima predsednika opštine Milana Stamatovića, dugoročno unaprediti kvalitet života meštana i očuvati prirodne resurse Zlatibora.
Komentari(0)