PREKOSUTRA POČINJE CVETNA NEDELJA VASKRŠNJEG POSTA Slavimo dva velika praznika, a ovo nikako NE TREBA RADITI!
Cvetna nedelja je posvećena, jačanju vere, nadi i optimizmu. Ova nedelja označava početak kraja posta i pripremu za Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik. Simbolika biljaka i cveća u ovoj nedelji odražava cvetanje i bujanje prirode
Cvetna nedelja označava svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim.
Vrbove grane simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim.
Prema tradiciji, u Cvetnoj nedelji se ne sadi ništa, jer se smatra da je zemlja tada “umorna” i da treba da se odmori pred Vaskrs. Ovo je više običaj nego religijski propis, ali mnogi ljudi ga i danas poštuju.
Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, je praznik koji se u pravoslavnoj tradiciji slavi tačno osam dana pre Vaskrsa, uoči praznika Cveti. Evo nekoliko običaja i verovanja vezanih za ovaj praznik:
Možda vas zanima:
U nedelju slavimo CVETI i ulazak Isusa Hrista u JERUSALIM: Veče pre treba URADITI JEDNU STVAR za BOLJITAK U KUĆI i veliku sreću - ovaj običaj naročito se odnosi na DEVOJKE I MOMKE
Uoči Cveti odlazi se u polje da se bere cveće. Za svaku vrstu cveća koje uberete vezuje se određene simbolika
Počela je 6. nedelja Vaskršnjeg posta: Cvetna nedelja je posebna i svako ko posti treba da ispoštuje važno pravilo
Cvetna nedelja počinje na Blagovesti, a završava se na praznik koji slavi Ulazak Isusa Hrista u Jerusalim - Cveti
Možda vas zanima:
U nedelju slavimo CVETI i ulazak Isusa Hrista u JERUSALIM: Veče pre treba URADITI JEDNU STVAR za BOLJITAK U KUĆI i veliku sreću - ovaj običaj naročito se odnosi na DEVOJKE I MOMKE
Uoči Cveti odlazi se u polje da se bere cveće. Za svaku vrstu cveća koje uberete vezuje se određene simbolika
Počela je 6. nedelja Vaskršnjeg posta: Cvetna nedelja je posebna i svako ko posti treba da ispoštuje važno pravilo
Cvetna nedelja počinje na Blagovesti, a završava se na praznik koji slavi Ulazak Isusa Hrista u Jerusalim - Cveti
Možda vas zanima:
U nedelju slavimo CVETI i ulazak Isusa Hrista u JERUSALIM: Veče pre treba URADITI JEDNU STVAR za BOLJITAK U KUĆI i veliku sreću - ovaj običaj naročito se odnosi na DEVOJKE I MOMKE
Uoči Cveti odlazi se u polje da se bere cveće. Za svaku vrstu cveća koje uberete vezuje se određene simbolika
Počela je 6. nedelja Vaskršnjeg posta: Cvetna nedelja je posebna i svako ko posti treba da ispoštuje važno pravilo
Cvetna nedelja počinje na Blagovesti, a završava se na praznik koji slavi Ulazak Isusa Hrista u Jerusalim - Cveti
Unos vrbovih grana u crkve: Na Lazarevu subotu, u pravoslavne hramove unose se vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije na Cveti. Ove grane simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim.
Nosenje vrbovih grana: Vernici obično nose grančice vrbe na ovaj dan, što simbolično predstavlja svečani Isusov ulazak u Jerusalim, kada su ga dočekali poštovaoci i sledbenici.
Značenje pobede života nad smrću: Lazareva subota obeležava pobedu života nad smrću, svetlosti nad tamom. Na bogosluženjima tog dana pominju se voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika.
Običaj unošenja cveća u kuću: Prema narodnim običajima, u kuću se valja uneti grančice vrbe i koprive. Veruje se da one donose zdravlje i napredak u dom.
Povezanost sa osmehom i srećom dece: Lazareva subota je praznik dečje radosti, jer je, prema Jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko”
Cveti je praznik koji se u pravoslavnoj tradiciji proslavlja na samom kraju šeste nedelje Velikog Vaskršnjeg posta. Ovaj pokretni praznik svake godine menja datum, a ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka. Cveti označava svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim i poslednju nedelju njegovog života.
Evo nekoliko običaja i verovanja vezanih za praznik Cveti:
Na Cveti, po narodnom običajnom kalendaru, počinje se umivanjem vodom u kojoj su prethodnog dana, na Vrbicu, potopeljni cvetovi. Ovo se radi kako bi ukućani bili rumeni i zdravi.
Na Cveti se obično bere cveće i mladi se međusobno daruju cvećem.
Buketi i značenje cvetova: Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje.
Na primer:
Margarete: Da budete lepi.
Dren: Da budete jaki i zdravi.
Ljubičice: Da budete mirišljavi i privlačni.
Vrbove grančice: Da svi budu napredni i uspešni.
Ruža: Da budete rumeni i sveži1.
Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.
Na Cveti se verovalo da treba započeti neke poslove i doneti odluke. Ljudi unose cveće u dom, kite kapije, ulazna vrata i poklanjaju ga dragim osobama.
Na ovaj dan je, drugi put od početka Velikog posta, dozvoljeno jesti ribu. Vernici nakon Cveti ulaze u poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta, nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja sina božjeg.
Na praznik Cveti, odvojite vreme za sebe i razmislite o svojim sledećim koracima, jer je rad na sebi najisplatljiviji posao.
Neka ova nedelja bude ispunjena radošću i duhovnim razmišljanjem kako bismo dostojno dočekali Vaskrs.
Do sada molili Boga da padne kiša, a sada samo klik na daljinski: Vlade iz Čačka na svom imanju več zasadio treću kulturu za ovu sezonu
Da nije sistema za navodnjavanje ništa od toga ne bi bilo
ČUVA SRCE I PLUĆA, KONTROLIŠE NIVO ŠEĆERA U KRVI: Kukuruzna svila ima bezbroj zdravstvenih koristi!
Kukuruzna svila, duga svilenkasta vlakna u obliku niti koja rastu na različitim delovima kukuruza, obično se bacaju kada nam je kukuruz na jelovniku.
Danas se slavi PREPODOBNI ATANASIJE ATONSKI: Smatra se osnivačem monaškog života na Svetoj Gori
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Atanasija Atonskog. Izgradio je manastir Velika Lavra.
Danas slavimo Svetog Andreja Kritskog: Veruje se da njegova molitva čini čuda
Srpska pravoslavna crkva danas slavi i obeležava Svetog Andreja Kritskog.
Prošle godine šest a ove 86 korisnika, ovo je spas u vrelim letnjim danima za poljoprivrednike: Kanal za navodnjavanje Čačak - Parmenac sjajna stvar, očekuje se i proširenje
Kanal za navodnjavanje Čačak - Parmenac koji će biti spas za veliki broj građana je rekonstruisan prošle godine i to prvi put nakon skoro sedam decenija i predat je građanima na korišćenje. Dugačak je 5.5 kilometara i od velike koristi poljoprivrednicima koji imaju svoja imanja od Ljubić keja do Parmenca. Radove na daljoj rekonstrukciji kanala i jedne od crpnih stanica obišli su Goran Puzović, direktor JP Srbijavode i gradonačelnik Čačka Milun Todorović sa saradnicima.
Komentari(0)