PREKOSUTRA POČINJE CVETNA NEDELJA VASKRŠNJEG POSTA Slavimo dva velika praznika, a ovo nikako NE TREBA RADITI!

Lepote Srbije

17:00

Aktuelno 0

Cvetna nedelja je posvećena, jačanju vere, nadi i optimizmu. Ova nedelja označava početak kraja posta i pripremu za Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik. Simbolika biljaka i cveća u ovoj nedelji odražava cvetanje i bujanje prirode

Cveti
Shutterstock

Cvetna nedelja označava svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim.

U pravoslavnim crkvama, vrbove grane ostaju u hramu od Lazareve subote do nedeljne liturgije na Cveti, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe.
Vrbove grane simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim.

Prema tradiciji, u Cvetnoj nedelji se ne sadi ništa, jer se smatra da je zemlja tada “umorna” i da treba da se odmori pred Vaskrs. Ovo je više običaj nego religijski propis, ali mnogi ljudi ga i danas poštuju.

Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, je praznik koji se u pravoslavnoj tradiciji slavi tačno osam dana pre Vaskrsa, uoči praznika Cveti. Evo nekoliko običaja i verovanja vezanih za ovaj praznik:

Unos vrbovih grana u crkve: Na Lazarevu subotu, u pravoslavne hramove unose se vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije na Cveti. Ove grane simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim.

Nosenje vrbovih grana: Vernici obično nose grančice vrbe na ovaj dan, što simbolično predstavlja svečani Isusov ulazak u Jerusalim, kada su ga dočekali poštovaoci i sledbenici.

Značenje pobede života nad smrću: Lazareva subota obeležava pobedu života nad smrću, svetlosti nad tamom. Na bogosluženjima tog dana pominju se voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika.

Običaj unošenja cveća u kuću: Prema narodnim običajima, u kuću se valja uneti grančice vrbe i koprive. Veruje se da one donose zdravlje i napredak u dom.

Povezanost sa osmehom i srećom dece: Lazareva subota je praznik dečje radosti, jer je, prema Jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko”

Cveti je praznik koji se u pravoslavnoj tradiciji proslavlja na samom kraju šeste nedelje Velikog Vaskršnjeg posta. Ovaj pokretni praznik svake godine menja datum, a ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka. Cveti označava svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim i poslednju nedelju njegovog života.

Evo nekoliko običaja i verovanja vezanih za praznik Cveti:

Na Cveti, po narodnom običajnom kalendaru, počinje se umivanjem vodom u kojoj su prethodnog dana, na Vrbicu, potopeljni cvetovi. Ovo se radi kako bi ukućani bili rumeni i zdravi.

Na Cveti se obično bere cveće i mladi se međusobno daruju cvećem.

Buketi i značenje cvetova: Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje.

Na primer:

Margarete: Da budete lepi.
Dren: Da budete jaki i zdravi.
Ljubičice: Da budete mirišljavi i privlačni.
Vrbove grančice: Da svi budu napredni i uspešni.
Ruža: Da budete rumeni i sveži1.

Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.

Na Cveti se verovalo da treba započeti neke poslove i doneti odluke. Ljudi unose cveće u dom, kite kapije, ulazna vrata i poklanjaju ga dragim osobama.

Na ovaj dan je, drugi put od početka Velikog posta, dozvoljeno jesti ribu. Vernici nakon Cveti ulaze u poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta, nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja sina božjeg.

Na praznik Cveti, odvojite vreme za sebe i razmislite o svojim sledećim koracima, jer je rad na sebi najisplatljiviji posao.

Neka ova nedelja bude ispunjena radošću i duhovnim razmišljanjem kako bismo dostojno dočekali Vaskrs.

Povratak na selo

NAJBOLJA ODLUKA ZA STEFANA Kupio kuću u Kukićima za 10.000 evra, pa pokrenuo sopstveni biznis sa strugarom!

Aktuelno

17:00

21 maj, 2024

Čačak - Sve je više mladih koji se odlučuju da ostanu ili da se vrate da žive na selu, naročito u onima koji imaju dobru infrastrukturnu povezanost sa obližnjim gradovima. Bračni par Jovanović, Stefan i njegova supruga jedni su od onih koji su svetla velikog grada menjali za život u mirnim Kukćima nadomak Čačka. Preko javnog konkursa Ministarstva za brigu o selu dobili su 10.000 evra bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

Komentari(0)

Loading