Na proplancima planine Rudnik raste biljka koju su nekada nosile bake u maramama, a danas je traže fitoterapeuti iz inostranstva
Troskot – sitna, neugledna biljka koja se širi tik uz zemlju, poznata i kao poljska čvorka ili ptičji dvornik, vekovima je bila deo narodne medicine u Šumadiji. U okolini Gornjeg Milanovca, naročito na livadama i proplancima planine Rudnik, troskot raste samoniklo, u velikim kolonijama, a i danas ga ručno beru starije žene iz sela Teočin, Gojna Gora i Koštunići.
Biljka koja čisti krv i jača bubrege
Troskot ima tanku, puzajuću stabljiku, male listiće i sitne cvetiće, a koren mu je izuzetno jak i lekovit. U narodnoj medicini koristi se za:
Možda vas zanima:
BILJKE KOJE SRBI OBOŽAVAJU I UPORNO SADE: A nisu ni svesni da tako ruše zdravlje i donose negativnu energiju u kuću
O tome koje biljke se mogu držati u kući, a koje se ne smeju držati, otkrijte dalje u tekstu.
Verbena – zaboravljena biljka svetlosti: Kako se nekada čuvala pod uzglavljem kao zaštita od tamnih misli
U srpskoj narodnoj tradiciji, verbena nije bila samo mirisna biljka. Njeni listovi čuvali su se u jastuku, nosili u džepu ili zašivali u rub košulje – kao tiha zaštita od tuge, nesanice i unutrašnjeg nemira.
Možda vas zanima:
BILJKE KOJE SRBI OBOŽAVAJU I UPORNO SADE: A nisu ni svesni da tako ruše zdravlje i donose negativnu energiju u kuću
O tome koje biljke se mogu držati u kući, a koje se ne smeju držati, otkrijte dalje u tekstu.
Verbena – zaboravljena biljka svetlosti: Kako se nekada čuvala pod uzglavljem kao zaštita od tamnih misli
U srpskoj narodnoj tradiciji, verbena nije bila samo mirisna biljka. Njeni listovi čuvali su se u jastuku, nosili u džepu ili zašivali u rub košulje – kao tiha zaštita od tuge, nesanice i unutrašnjeg nemira.
Možda vas zanima:
BILJKE KOJE SRBI OBOŽAVAJU I UPORNO SADE: A nisu ni svesni da tako ruše zdravlje i donose negativnu energiju u kuću
O tome koje biljke se mogu držati u kući, a koje se ne smeju držati, otkrijte dalje u tekstu.
Verbena – zaboravljena biljka svetlosti: Kako se nekada čuvala pod uzglavljem kao zaštita od tamnih misli
U srpskoj narodnoj tradiciji, verbena nije bila samo mirisna biljka. Njeni listovi čuvali su se u jastuku, nosili u džepu ili zašivali u rub košulje – kao tiha zaštita od tuge, nesanice i unutrašnjeg nemira.
- jačanje bubrega i mokraćnih puteva
- „čišćenje krvi“ i smanjenje upala
- ublažavanje problema sa varenjem i hemoroidima
- spolja, kao obloga za rane i čireve
Možda vas zanima:
BILJKE KOJE SRBI OBOŽAVAJU I UPORNO SADE: A nisu ni svesni da tako ruše zdravlje i donose negativnu energiju u kuću
O tome koje biljke se mogu držati u kući, a koje se ne smeju držati, otkrijte dalje u tekstu.
Verbena – zaboravljena biljka svetlosti: Kako se nekada čuvala pod uzglavljem kao zaštita od tamnih misli
U srpskoj narodnoj tradiciji, verbena nije bila samo mirisna biljka. Njeni listovi čuvali su se u jastuku, nosili u džepu ili zašivali u rub košulje – kao tiha zaštita od tuge, nesanice i unutrašnjeg nemira.
Možda vas zanima:
BILJKE KOJE SRBI OBOŽAVAJU I UPORNO SADE: A nisu ni svesni da tako ruše zdravlje i donose negativnu energiju u kuću
O tome koje biljke se mogu držati u kući, a koje se ne smeju držati, otkrijte dalje u tekstu.
Verbena – zaboravljena biljka svetlosti: Kako se nekada čuvala pod uzglavljem kao zaštita od tamnih misli
U srpskoj narodnoj tradiciji, verbena nije bila samo mirisna biljka. Njeni listovi čuvali su se u jastuku, nosili u džepu ili zašivali u rub košulje – kao tiha zaštita od tuge, nesanice i unutrašnjeg nemira.
Možda vas zanima:
BILJKE KOJE SRBI OBOŽAVAJU I UPORNO SADE: A nisu ni svesni da tako ruše zdravlje i donose negativnu energiju u kuću
O tome koje biljke se mogu držati u kući, a koje se ne smeju držati, otkrijte dalje u tekstu.
Verbena – zaboravljena biljka svetlosti: Kako se nekada čuvala pod uzglavljem kao zaštita od tamnih misli
U srpskoj narodnoj tradiciji, verbena nije bila samo mirisna biljka. Njeni listovi čuvali su se u jastuku, nosili u džepu ili zašivali u rub košulje – kao tiha zaštita od tuge, nesanice i unutrašnjeg nemira.
Možda vas zanima:
BILJKE KOJE SRBI OBOŽAVAJU I UPORNO SADE: A nisu ni svesni da tako ruše zdravlje i donose negativnu energiju u kuću
O tome koje biljke se mogu držati u kući, a koje se ne smeju držati, otkrijte dalje u tekstu.
Verbena – zaboravljena biljka svetlosti: Kako se nekada čuvala pod uzglavljem kao zaštita od tamnih misli
U srpskoj narodnoj tradiciji, verbena nije bila samo mirisna biljka. Njeni listovi čuvali su se u jastuku, nosili u džepu ili zašivali u rub košulje – kao tiha zaštita od tuge, nesanice i unutrašnjeg nemira.
Možda vas zanima:
BILJKE KOJE SRBI OBOŽAVAJU I UPORNO SADE: A nisu ni svesni da tako ruše zdravlje i donose negativnu energiju u kuću
O tome koje biljke se mogu držati u kući, a koje se ne smeju držati, otkrijte dalje u tekstu.
Verbena – zaboravljena biljka svetlosti: Kako se nekada čuvala pod uzglavljem kao zaštita od tamnih misli
U srpskoj narodnoj tradiciji, verbena nije bila samo mirisna biljka. Njeni listovi čuvali su se u jastuku, nosili u džepu ili zašivali u rub košulje – kao tiha zaštita od tuge, nesanice i unutrašnjeg nemira.
Možda vas zanima:
BILJKE KOJE SRBI OBOŽAVAJU I UPORNO SADE: A nisu ni svesni da tako ruše zdravlje i donose negativnu energiju u kuću
O tome koje biljke se mogu držati u kući, a koje se ne smeju držati, otkrijte dalje u tekstu.
Verbena – zaboravljena biljka svetlosti: Kako se nekada čuvala pod uzglavljem kao zaštita od tamnih misli
U srpskoj narodnoj tradiciji, verbena nije bila samo mirisna biljka. Njeni listovi čuvali su se u jastuku, nosili u džepu ili zašivali u rub košulje – kao tiha zaštita od tuge, nesanice i unutrašnjeg nemira.
Možda vas zanima:
BILJKE KOJE SRBI OBOŽAVAJU I UPORNO SADE: A nisu ni svesni da tako ruše zdravlje i donose negativnu energiju u kuću
O tome koje biljke se mogu držati u kući, a koje se ne smeju držati, otkrijte dalje u tekstu.
Verbena – zaboravljena biljka svetlosti: Kako se nekada čuvala pod uzglavljem kao zaštita od tamnih misli
U srpskoj narodnoj tradiciji, verbena nije bila samo mirisna biljka. Njeni listovi čuvali su se u jastuku, nosili u džepu ili zašivali u rub košulje – kao tiha zaštita od tuge, nesanice i unutrašnjeg nemira.
– Moja majka ga je sušila pod strehom i pravila čaj svako jutro. Kaže: 'Troskot ti čuva dušu i bešiku', priseća se baka Milena iz sela Gojna Gora.
Biljka koja voli zaboravljene livade
Troskot uspeva samo na neobrađenim, netaknutim livadama, gde se zemlja ne truje pesticidima i ne ore traktorima. Upravo zato, planinske strane Rudnika postale su poslednja sigurna zona za ovu biljku.
Svake godine u junu i julu, žene iz okolnih sela izlaze ujutru s makazama i starim torbama, beru troskot, suše ga i pakuju u papirne kese. Neki ga prodaju na pijacama u Gornjem Milanovcu, a deo završava i u radnjama zdrave hrane u Beogradu – tiho, bez etikete.
Zaboravljeno znanje koje vredi oživeti
Mladi se sve ređe interesuju za biljke poput troskota, ali entuzijasti iz lokalnog planinarskog društva i etnolozi pokreću male edukacije i šetnje kroz prirodu, kako bi se znanje o samoniklom bilju sačuvalo. Jer troskot nije samo korov – on je tihi lek iz prošlosti, koji raste svuda, a vidi ga samo onaj ko zna gde da gleda.
ZABORAVLJENA VEROVANJA O SLEPOM MIŠU: Zašto je ova životinja imala dvostruku simboliku u Srbiji?
Slepi miš je u srpskoj narodnoj tradiciji imao neobičnu i složenu simboliku, često bivajući predmetom kontradiktornih verovanja i priča. Dok su ga neki smatrali nosiocem sreće i zaštitnikom doma, drugi su ga povezivali sa mračnim silama i opasnostima.
STARE SRPSKE PESME ZA USPAVLJIVANJE DECE: Koja su bila skrivena značenja narodnih uspavanki?
Srpske uspavanke nisu bile samo način da se dete umiri i uspava, već su često nosile duboku simboliku, skrivene poruke i značajne životne lekcije utkane u svoje nežne melodije i reči.
NEOBIČNI SRPSKI OBIČAJI UZ OGNJIŠTE: Kako je centralno mesto doma postalo sveto?
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, ognjište je bilo mnogo više od mesta za pripremu hrane i grejanje domaćinstva. Ono je predstavljalo srce kuće, mesto okupljanja porodice, ali i centar brojnih običaja, rituala i verovanja koja su od njega činila gotovo sveto mesto.
ZAŠTO SE STARI SRBI PLAŠILI PONOĆI: Verovanja o magijskim moćima sredine noći
Ponoć je u srpskoj narodnoj tradiciji oduvek imala specifično mesto, obavijena tajanstvenošću i mističnim verovanjima. Naši preci smatrali su da je upravo ponoć trenutak kada je granica između svetova najtanja, a natprirodne sile najaktivnije.
TAJNE STARE VODENICE: Kako su srpski mlinari čuvali mistične običaje i verovanja?
Stare vodenice zauzimale su važno mesto u srpskom narodnom životu, ali nisu bile samo mesta gde se mlelo žito. One su često bile povezane sa brojnim mističnim verovanjima, ritualima i legendama koje su prenošene generacijama mlinara, čineći ih misterioznim i važnim delom narodne tradicije.
Komentari(0)