Važan dan u Crkvenom kalendaru i za pravoslavne vernike
Pravoslavni vernici danas proslavljaju svetog sveštenomučenika Vasilija prezvitera ankirskog. Živeo je u vreme cara Konstancija, i trpeo mnogo od Arijevaca. Pročuo se kao veliki revnitelj pravoslavlja.
Kada je na presto stupio Julijan Odstupnik, počelo je veliko gonjenje hrišćana. Ovaj svetac javno je govorio o ovoj nečasnoj akciji, i još više utvrđivao svoje ljude u veri.
Zbog toga je završio u tamnici. Kada je novi car Julijan došao u Ankuru, Vasilija su izveli pred cara. On je pokušao da nagovori svetitelja da ostavi Hristovu veru, obećavajući mu veliko bogatstvo i razne počasti.
Možda vas zanima:
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
SLAVIMO SVETICE KOJE SU ŽIVELE RASKALAŠNIM I BLUDNIM ŽIVOTOM: Danas svi mogu dobiti OPROST, samo uradite ovo!
Prepodobna Pelagija bila je hrišćanska mučenica i svetiteljka iz 5. veka izuzetne lepote
Možda vas zanima:
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
SLAVIMO SVETICE KOJE SU ŽIVELE RASKALAŠNIM I BLUDNIM ŽIVOTOM: Danas svi mogu dobiti OPROST, samo uradite ovo!
Prepodobna Pelagija bila je hrišćanska mučenica i svetiteljka iz 5. veka izuzetne lepote
Možda vas zanima:
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
SLAVIMO SVETICE KOJE SU ŽIVELE RASKALAŠNIM I BLUDNIM ŽIVOTOM: Danas svi mogu dobiti OPROST, samo uradite ovo!
Prepodobna Pelagija bila je hrišćanska mučenica i svetiteljka iz 5. veka izuzetne lepote
Sveti Vasilije mu je odgovorio da on veruje u Boga koji je caru dao svo blago i bogatstvo koje poseduje, i da će mu to biti uskoro oduzeto, jer će umreti u ljutim mukama.
Car Julijan se tada opako naljutio na ovog svetitelja i naredio da mu svakoga dana , u sedmici, deru kožu sa leđa. I tako su mu mučitelji radili nekoliko dana.
Kada su ga sedmog dana ponovo izveli pred cara, on je sam odrao deo svoje kože i bacio pred cara, uz reči "Uzmi Julijane jedi, ako ti je takvo jelo slatko, a meni je Hristos život".
Taj događaj se razglasio u narodu i Julijan se od stida sklonio tajno iz Ankire u Antiohiju.
Mučenika Vasilija su nastavili da muče usijanim gvožđem, dok nije predao dušu gospodu.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)