NIJE PISALA POEZIJU, ONA JE ŽIVELA POEZIJU Ko je zapravo bila Desanka Maksimović, jedna od najvećih srpskih pesnikinja
Desanka Maksimović, jedna od najvećih pesnikinja koju je Srbija ikada imala, ostavila je neizbrisiv trag u svetu poezije, svojim delima koja odražavaju duboku emotivnost, ljubav prema životu, prirodi, rodnoj zemlji, i neugasivu borbu za humanost. Rođena 1898. godine u Rabrovici, kroz svoje stihove, ona je tkala tapiseriju srpske kulturne baštine, istovremeno bivajući glas svoje generacije i večiti simbol poetskog izraza.
Školovanje je započela u Valjevu, a nastavila i završila u Beogradu, gde je diplomirala na Filozofskom fakultetu, studirajući srpski jezik i književnost. Njena pedagoška karijera, tokom koje je inspirisala generacije mladih umova, bila je samo jedan deo njenog životnog poziva, dok je drugi, mnogo važniji, bio posvećen poeziji.
Desanka Maksimović nije samo pisala poeziju – ona je živela poeziju. Njena dela, od "Prve ljubavi" do "Tražim pomilovanje", od "Zelenog venca" do "Bajke o labudu", odražavaju njenu duboku povezanost sa prirodom, emotivnu introspekciju, ali i angažovanost u vremenu punom izazova. Njene pesme su postale sinonim za ljubav, patriotizam, humanizam, ali i za bunt protiv nepravde, nasilja i ratova.
Printscreen/Youtube
Njena poezija, iako ukorenjena u tradiciji, bila je univerzalna u svom dometu, obraćajući se čitaocima svih generacija i kultura. Desanka je uspela da svojim pesničkim glasom premosti jazove između različitih svetova, spajajući univerzalne teme ljubavi, patnje, radosti i tuge sa specifičnim lokalnim i nacionalnim temama.
Možda vas zanima:
DESANKA MAKSIMOVIĆ JE IMALA NAJLEPŠU LJUBAVNU PRIČU IKAD: Bila je svetica među ženama, a Bog ju je surovo kaznio
Desanka Maksimović doživela je duboku starost i umrla u 95oj godini, davne 1993. godine
Patrijarha Pavla opčinila ova žena: Udala za Rusa i 1. put poljubila u 35, nije mu rodila decu, a obožavao je do smrti
Svojim stihovima Desanka Maksimović je uspela da zadivi, čak, i patrijarha Pavla, koji joj je lično uručio orden Svetog Save.
Možda vas zanima:
DESANKA MAKSIMOVIĆ JE IMALA NAJLEPŠU LJUBAVNU PRIČU IKAD: Bila je svetica među ženama, a Bog ju je surovo kaznio
Desanka Maksimović doživela je duboku starost i umrla u 95oj godini, davne 1993. godine
Patrijarha Pavla opčinila ova žena: Udala za Rusa i 1. put poljubila u 35, nije mu rodila decu, a obožavao je do smrti
Svojim stihovima Desanka Maksimović je uspela da zadivi, čak, i patrijarha Pavla, koji joj je lično uručio orden Svetog Save.
Možda vas zanima:
DESANKA MAKSIMOVIĆ JE IMALA NAJLEPŠU LJUBAVNU PRIČU IKAD: Bila je svetica među ženama, a Bog ju je surovo kaznio
Desanka Maksimović doživela je duboku starost i umrla u 95oj godini, davne 1993. godine
Patrijarha Pavla opčinila ova žena: Udala za Rusa i 1. put poljubila u 35, nije mu rodila decu, a obožavao je do smrti
Svojim stihovima Desanka Maksimović je uspela da zadivi, čak, i patrijarha Pavla, koji joj je lično uručio orden Svetog Save.
Pored poezije, Desanka Maksimović je bila i svedok svog vremena, angažovana intelektualka čiji su stavovi, često izraženi kroz njenu poeziju, odražavali njen otpor prema svakom obliku ugnjetavanja i njen zagovor za mir, slobodu i pravdu. Kao priznati član Srpske akademije nauka i umetnosti, njeno delo i životni stavovi ostali su trajna inspiracija za borbu protiv nepravde i za humanost.
Desanka Maksimović nije samo istorijska figura; ona je večiti simbol srpske poezije, čiji stihovi nastavljaju da odjekuju, inspirišući ljude da žive ispunjenije, da cene lepotu sveta oko sebe, i da se ne boje da svoj glas koriste u borbi za bolji svet. Njena dela su, i ostaju, svetionik koji osvetljava put ka lepšoj i pravednijoj budućnosti.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)