NIJE PISALA POEZIJU, ONA JE ŽIVELA POEZIJU Ko je zapravo bila Desanka Maksimović, jedna od najvećih srpskih pesnikinja
Desanka Maksimović, jedna od najvećih pesnikinja koju je Srbija ikada imala, ostavila je neizbrisiv trag u svetu poezije, svojim delima koja odražavaju duboku emotivnost, ljubav prema životu, prirodi, rodnoj zemlji, i neugasivu borbu za humanost. Rođena 1898. godine u Rabrovici, kroz svoje stihove, ona je tkala tapiseriju srpske kulturne baštine, istovremeno bivajući glas svoje generacije i večiti simbol poetskog izraza.
Školovanje je započela u Valjevu, a nastavila i završila u Beogradu, gde je diplomirala na Filozofskom fakultetu, studirajući srpski jezik i književnost. Njena pedagoška karijera, tokom koje je inspirisala generacije mladih umova, bila je samo jedan deo njenog životnog poziva, dok je drugi, mnogo važniji, bio posvećen poeziji.
Desanka Maksimović nije samo pisala poeziju – ona je živela poeziju. Njena dela, od "Prve ljubavi" do "Tražim pomilovanje", od "Zelenog venca" do "Bajke o labudu", odražavaju njenu duboku povezanost sa prirodom, emotivnu introspekciju, ali i angažovanost u vremenu punom izazova. Njene pesme su postale sinonim za ljubav, patriotizam, humanizam, ali i za bunt protiv nepravde, nasilja i ratova.
Printscreen/Youtube
Njena poezija, iako ukorenjena u tradiciji, bila je univerzalna u svom dometu, obraćajući se čitaocima svih generacija i kultura. Desanka je uspela da svojim pesničkim glasom premosti jazove između različitih svetova, spajajući univerzalne teme ljubavi, patnje, radosti i tuge sa specifičnim lokalnim i nacionalnim temama.
Možda vas zanima:
Srbi znaju za Desanku Maksimović, ali ne i za njenu ljubavnu priču: Evo ko je bio čovek koji je osvojio njeno srce
Slavna pesnikinja se prvi put poljubila sa 35 godina.
PRVI PUT SE POLJUBILA S 35: Za nju je sreća lepa samo dok se čeka, volela je jednog Sergeja, sahranili su ih zajedno
Kada kažemo "Desanka Maksimović", pomislimo na najvoljeniju Srpkinju. S razlogom!
Možda vas zanima:
Srbi znaju za Desanku Maksimović, ali ne i za njenu ljubavnu priču: Evo ko je bio čovek koji je osvojio njeno srce
Slavna pesnikinja se prvi put poljubila sa 35 godina.
PRVI PUT SE POLJUBILA S 35: Za nju je sreća lepa samo dok se čeka, volela je jednog Sergeja, sahranili su ih zajedno
Kada kažemo "Desanka Maksimović", pomislimo na najvoljeniju Srpkinju. S razlogom!
Možda vas zanima:
Srbi znaju za Desanku Maksimović, ali ne i za njenu ljubavnu priču: Evo ko je bio čovek koji je osvojio njeno srce
Slavna pesnikinja se prvi put poljubila sa 35 godina.
PRVI PUT SE POLJUBILA S 35: Za nju je sreća lepa samo dok se čeka, volela je jednog Sergeja, sahranili su ih zajedno
Kada kažemo "Desanka Maksimović", pomislimo na najvoljeniju Srpkinju. S razlogom!
Pored poezije, Desanka Maksimović je bila i svedok svog vremena, angažovana intelektualka čiji su stavovi, često izraženi kroz njenu poeziju, odražavali njen otpor prema svakom obliku ugnjetavanja i njen zagovor za mir, slobodu i pravdu. Kao priznati član Srpske akademije nauka i umetnosti, njeno delo i životni stavovi ostali su trajna inspiracija za borbu protiv nepravde i za humanost.
Desanka Maksimović nije samo istorijska figura; ona je večiti simbol srpske poezije, čiji stihovi nastavljaju da odjekuju, inspirišući ljude da žive ispunjenije, da cene lepotu sveta oko sebe, i da se ne boje da svoj glas koriste u borbi za bolji svet. Njena dela su, i ostaju, svetionik koji osvetljava put ka lepšoj i pravednijoj budućnosti.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Komentari(0)