NIJE PISALA POEZIJU, ONA JE ŽIVELA POEZIJU Ko je zapravo bila Desanka Maksimović, jedna od najvećih srpskih pesnikinja
Desanka Maksimović, jedna od najvećih pesnikinja koju je Srbija ikada imala, ostavila je neizbrisiv trag u svetu poezije, svojim delima koja odražavaju duboku emotivnost, ljubav prema životu, prirodi, rodnoj zemlji, i neugasivu borbu za humanost. Rođena 1898. godine u Rabrovici, kroz svoje stihove, ona je tkala tapiseriju srpske kulturne baštine, istovremeno bivajući glas svoje generacije i večiti simbol poetskog izraza.
Školovanje je započela u Valjevu, a nastavila i završila u Beogradu, gde je diplomirala na Filozofskom fakultetu, studirajući srpski jezik i književnost. Njena pedagoška karijera, tokom koje je inspirisala generacije mladih umova, bila je samo jedan deo njenog životnog poziva, dok je drugi, mnogo važniji, bio posvećen poeziji.
Desanka Maksimović nije samo pisala poeziju – ona je živela poeziju. Njena dela, od "Prve ljubavi" do "Tražim pomilovanje", od "Zelenog venca" do "Bajke o labudu", odražavaju njenu duboku povezanost sa prirodom, emotivnu introspekciju, ali i angažovanost u vremenu punom izazova. Njene pesme su postale sinonim za ljubav, patriotizam, humanizam, ali i za bunt protiv nepravde, nasilja i ratova.
Printscreen/Youtube
Njena poezija, iako ukorenjena u tradiciji, bila je univerzalna u svom dometu, obraćajući se čitaocima svih generacija i kultura. Desanka je uspela da svojim pesničkim glasom premosti jazove između različitih svetova, spajajući univerzalne teme ljubavi, patnje, radosti i tuge sa specifičnim lokalnim i nacionalnim temama.
Možda vas zanima:
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Srbi znaju za Desanku Maksimović, ali ne i za njenu ljubavnu priču: Evo ko je bio čovek koji je osvojio njeno srce
Slavna pesnikinja se prvi put poljubila sa 35 godina.
Možda vas zanima:
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Srbi znaju za Desanku Maksimović, ali ne i za njenu ljubavnu priču: Evo ko je bio čovek koji je osvojio njeno srce
Slavna pesnikinja se prvi put poljubila sa 35 godina.
Možda vas zanima:
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Srbi znaju za Desanku Maksimović, ali ne i za njenu ljubavnu priču: Evo ko je bio čovek koji je osvojio njeno srce
Slavna pesnikinja se prvi put poljubila sa 35 godina.
Pored poezije, Desanka Maksimović je bila i svedok svog vremena, angažovana intelektualka čiji su stavovi, često izraženi kroz njenu poeziju, odražavali njen otpor prema svakom obliku ugnjetavanja i njen zagovor za mir, slobodu i pravdu. Kao priznati član Srpske akademije nauka i umetnosti, njeno delo i životni stavovi ostali su trajna inspiracija za borbu protiv nepravde i za humanost.
Desanka Maksimović nije samo istorijska figura; ona je večiti simbol srpske poezije, čiji stihovi nastavljaju da odjekuju, inspirišući ljude da žive ispunjenije, da cene lepotu sveta oko sebe, i da se ne boje da svoj glas koriste u borbi za bolji svet. Njena dela su, i ostaju, svetionik koji osvetljava put ka lepšoj i pravednijoj budućnosti.
"Lile za Miholjske zadušnice": Jesenji običaj paljenja vatre za duše predaka
Zaboravljen ritual iz sela zapadne Srbije koji je vekovima čuvan od zaborava
Misterija Crne boginje iz Vratarnice: Legenda koja i danas plaši Staru planinu
Zaboravljena priča iz srca Timočke Krajine: Da li je Crna boginja samo mit – ili nešto mnogo više?
OVO IME JE STARO I IMA PREJAKO ZNAČENJE: Nosila ga je najveća srpska HEROINA
Veruje se da je ovo ime nastalo od imena Milica, a muški oblik ovog imena je Milunko
Ovo je kameni beleg donet sa Kajmakčalana na Suvobor: Mala crkva velikog imena čuva srpsku istoriju i sećanje na velike junake (FOTO)
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
Biljana i Miloš tri meseca spremali svadbu, a jedna stvar im najteže pala: Sezona velikih srpskih veselja u punom jeku - dok ne kažu "da" mladenci imaju pune ruke posla
Duboko smo zakoračili u sezonu jesenjih svadbi, a kako kažu brojni mladenci, danas je organizacija venčanja znatno zahtevnija nego ranije. Upravo venčani Biljana i Miloš Radovanović iz Ljubića kažu da je sama organizacija složena, jer je potrebno uskladiti tradicionalno i moderno.
Komentari(0)