NIJE PISALA POEZIJU, ONA JE ŽIVELA POEZIJU Ko je zapravo bila Desanka Maksimović, jedna od najvećih srpskih pesnikinja
Desanka Maksimović, jedna od najvećih pesnikinja koju je Srbija ikada imala, ostavila je neizbrisiv trag u svetu poezije, svojim delima koja odražavaju duboku emotivnost, ljubav prema životu, prirodi, rodnoj zemlji, i neugasivu borbu za humanost. Rođena 1898. godine u Rabrovici, kroz svoje stihove, ona je tkala tapiseriju srpske kulturne baštine, istovremeno bivajući glas svoje generacije i večiti simbol poetskog izraza.
Školovanje je započela u Valjevu, a nastavila i završila u Beogradu, gde je diplomirala na Filozofskom fakultetu, studirajući srpski jezik i književnost. Njena pedagoška karijera, tokom koje je inspirisala generacije mladih umova, bila je samo jedan deo njenog životnog poziva, dok je drugi, mnogo važniji, bio posvećen poeziji.
Desanka Maksimović nije samo pisala poeziju – ona je živela poeziju. Njena dela, od "Prve ljubavi" do "Tražim pomilovanje", od "Zelenog venca" do "Bajke o labudu", odražavaju njenu duboku povezanost sa prirodom, emotivnu introspekciju, ali i angažovanost u vremenu punom izazova. Njene pesme su postale sinonim za ljubav, patriotizam, humanizam, ali i za bunt protiv nepravde, nasilja i ratova.
Printscreen/Youtube
Njena poezija, iako ukorenjena u tradiciji, bila je univerzalna u svom dometu, obraćajući se čitaocima svih generacija i kultura. Desanka je uspela da svojim pesničkim glasom premosti jazove između različitih svetova, spajajući univerzalne teme ljubavi, patnje, radosti i tuge sa specifičnim lokalnim i nacionalnim temama.
Možda vas zanima:
Družila se sa Crnjanskim i Andrićem, volela samo jednog muškarca... Životna priča velike Desanke naježiće Srbe
32 godine od smrti čuvene srpske poetese
Kad je Desanka Maksimović čuvala ovce na Bukulji: Pesnikinja koja je volela tišinu šuma
Tiha planina, tiha žena, glasna poezija
Možda vas zanima:
Družila se sa Crnjanskim i Andrićem, volela samo jednog muškarca... Životna priča velike Desanke naježiće Srbe
32 godine od smrti čuvene srpske poetese
Kad je Desanka Maksimović čuvala ovce na Bukulji: Pesnikinja koja je volela tišinu šuma
Tiha planina, tiha žena, glasna poezija
Možda vas zanima:
Družila se sa Crnjanskim i Andrićem, volela samo jednog muškarca... Životna priča velike Desanke naježiće Srbe
32 godine od smrti čuvene srpske poetese
Kad je Desanka Maksimović čuvala ovce na Bukulji: Pesnikinja koja je volela tišinu šuma
Tiha planina, tiha žena, glasna poezija
Pored poezije, Desanka Maksimović je bila i svedok svog vremena, angažovana intelektualka čiji su stavovi, često izraženi kroz njenu poeziju, odražavali njen otpor prema svakom obliku ugnjetavanja i njen zagovor za mir, slobodu i pravdu. Kao priznati član Srpske akademije nauka i umetnosti, njeno delo i životni stavovi ostali su trajna inspiracija za borbu protiv nepravde i za humanost.
Desanka Maksimović nije samo istorijska figura; ona je večiti simbol srpske poezije, čiji stihovi nastavljaju da odjekuju, inspirišući ljude da žive ispunjenije, da cene lepotu sveta oko sebe, i da se ne boje da svoj glas koriste u borbi za bolji svet. Njena dela su, i ostaju, svetionik koji osvetljava put ka lepšoj i pravednijoj budućnosti.
"Kako može to da znači?!" Ruskinja Aljona šokirana ovim srpskim rečima, jedna joj je posebno nepojmljiva (VIDEO)
Ruskinja Aljona već neko vreme živi u Srbiji, a dok „usvaja“ srpski jezik neke reči je iznenađuju
Zimski dani u manastiru: Tišina, oganj i molitva dok napolju veje
Kad sneg prekrije zidine i svet utihne, srpski manastiri postaju mesta u kojima vreme stane. Unutra – tiha vatra, tiša molitva, i duša koja se vraća sebi.
„Tiha nedelja“: Dan kada se ni dete ne budi pre vremena
U srpskoj tradiciji, nedelja nije bila samo dan odmora, već dan tišine. Dan za sabranost, mir u kući i poštovanje ritma duše – a ne za planove, poslove i galamu.
Sveti Arhangel Mihailo: Ko je zapravo Božji vojvoda koga Srbi slave na Aranđelovdan
Aranđelovdan, koji se obeležava 21. novembra, spada među najvažnije slave u srpskom narodu. Sveti Mihailo ne dolazi tiho – on dolazi s mačem, da preseče zlo i zaštiti pravdu.
Zašto se u kući ne peva posle zalaska sunca: Tiha pravila srpskog domaćinstva
Stari su govorili – „Ne pevaj uveče, da ne zaplačeš ujutru.“ U toj rečenici nije bilo pretnje, već mudrosti o poštovanju noći, doma i duhovnog mira.
Komentari(0)