TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Njegoš i opasnost od cenzure
Njegoš je svoje delo pisao u periodu velikih političkih napetosti i strogih cenzurnih zakona Austrougarske monarhije. "Gorski vijenac" sadržao je snažne patriotske poruke, koje su se tumačile kao potencijalno opasne za stabilnost monarhije. Zbog toga je bilo jasno da će rukopis teško proći zvaničnu državnu cenzuru, pa su Njegoš i njegovi saradnici morali da pronađu alternativne načine kako bi delo ugledalo svetlost dana.
Tajni put do štamparije u Beču
Možda vas zanima:
Dokaz da je Njegoš spavao sa ženom stoji u ovim rečima: Mantija nije bila prepreka za dame, a celibat mu je teško padao
Tekst ove, za mnoge, najlepše ljubavne pesme, prvi put je objavljen u Bosanskoj vili 15. januara 1913. godine. Objavio je Pavle Popović pod nazivom "Jedna nepoznata Njegoševa pesma"
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Možda vas zanima:
Dokaz da je Njegoš spavao sa ženom stoji u ovim rečima: Mantija nije bila prepreka za dame, a celibat mu je teško padao
Tekst ove, za mnoge, najlepše ljubavne pesme, prvi put je objavljen u Bosanskoj vili 15. januara 1913. godine. Objavio je Pavle Popović pod nazivom "Jedna nepoznata Njegoševa pesma"
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Možda vas zanima:
Dokaz da je Njegoš spavao sa ženom stoji u ovim rečima: Mantija nije bila prepreka za dame, a celibat mu je teško padao
Tekst ove, za mnoge, najlepše ljubavne pesme, prvi put je objavljen u Bosanskoj vili 15. januara 1913. godine. Objavio je Pavle Popović pod nazivom "Jedna nepoznata Njegoševa pesma"
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Rukopis "Gorskog vijenca" prvo je tajno prebačen preko granice iz Crne Gore u Austriju. Njegoš je imao pouzdane saradnike i prijatelje koji su pomagali u prenošenju i čuvanju rukopisa. Jedan od njih bio je i Dimitrije Milaković, Njegošev sekretar, koji je rukopis lično preneo do Beča skrivajući ga u kožnoj torbi, pod drugim dokumentima.
U Beču je Milaković imao težak zadatak – pronaći štampariju spremnu da štampa delo bez zvanične dozvole. Nakon dužeg traženja, odabrana je manja privatna štamparija Jermenskog manastira, poznata po tome što je povremeno pristajala na tajna štampanja "problematičnih" dela.
Skrivanje rukopisa i štampanje noću
Sam proces štampanja bio je obavijen najvećom mogućom tajnošću. Radilo se isključivo noću, u najstrožoj diskreciji, dok je danju rukopis bio sakriven u posebno napravljenom sanduku, zakopanom u podrumu manastira. Štampari su imali posebne naredbe da o svom poslu ne govore nikome, čak ni članovima porodice.
Takođe, iz bezbednosnih razloga, štampan je ograničen broj primeraka – svega nekoliko stotina, od kojih je većina odmah nakon štampe bila sklonjena na sigurna mesta.
Distribucija pod velom tajne
Distribucija prvih primeraka bila je jednako izazovna. Knjige su tajno prevožene nazad u Crnu Goru i Srbiju, skrivene među robom i ličnim predmetima putnika. Tako su prvi primerci "Gorskog vijenca" stigli do Cetinja, Beograda i drugih gradova Balkana bez saznanja austrougarskih vlasti.
Posebno je zanimljiv slučaj jednog od prvih primeraka koji je sakriven među tkaninama trgovaca koji su putovali do manastira Morača. Tamo je knjiga sačuvana do dolaska Njegoša, koji je sa velikim zadovoljstvom i olakšanjem primio vest da je njegova knjiga uspešno prošla granicu i stigla do naroda.
Uticaj prvog izdanja na književnost i istoriju
Uspešno štampanje i distribucija "Gorskog vijenca" predstavljali su veliku pobedu protiv cenzure i dali snažan podsticaj nacionalnoj svesti među Srbima i Crnogorcima. Ovaj događaj pokazao je koliku snagu ima književnost u borbi protiv represije i postao je simboličan čin otpora prema tuđinskoj dominaciji.
Prvo izdanje "Gorskog vijenca" danas ima neprocenjivu kulturnu vrednost i čuva se kao dragocenost u nacionalnim bibliotekama Srbije i Crne Gore, svedočeći o hrabrosti i odlučnosti jednog vremena.
Sećanje na dramatične okolnosti štampe danas
Danas je ova priča o prvom štampanju "Gorskog vijenca" poznata samo retkim ljubiteljima istorije i književnosti. Ipak, ona nam jasno govori koliko je važno očuvati slobodu stvaralaštva i koliko veliki značaj može imati jedan hrabar čin u očuvanju nacionalnog identiteta i kulturnog nasleđa.
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Komentari(0)