U NJENU NESTVARNU LEPOTU ZALJUBIO SE KNEZ MIHAILO, A SMRT JE STIGLA PRERANO: Tragična priča srpske princeze!
Svi koji su ikada posetili porodičnu grobnicu dinastije Karađorđević ispod crkve Svetog Đorđa na Oplencu, verovatno su bili iznenađeni kada su, među imenima Aleksandar, Petar, Đorđe, Jelisaveta, Zorka ili Jelena, videli i jedno prilično neobično - Kleopatra. Ko je bila ova srpska princeza originalnog imena i kakva je bila njena sudbina?
Knez Aleksandar Karađorđević, Karađorđev sin, i kneginja Persida imali su desetoro dece, od kojih je četvoro umrlo u detinjstvu i ranoj mladosti. Ipak, ni deca koja su preživela nisu imala lak život. Naročito je tragična bila sudbina druge Aleksandrove ćerke, princeze neobičnog imena - Kleopatra Karađorđević.
Kleopatra Karađorđević bila je drugo dete (i druga ćerka) kneza Aleksandra Karađorđevića i kneginje Perside, sestra kralja Petra I.
Rođena je 1835. godine u Vlaškoj, gde je porodica živela u to vreme. U Srbiju su došli oktobra 1839. kada je njen otac, Karađorđev sin, postao ađutant kneza Mihaila Obrenovića.
Možda vas zanima:
Srpska Kleopatra - tragična princeza dinastije Karađorđević
Ona se udala za drugoga, a ubrzo je usledila prerana smrt.
Tragična srpska princeza neobičnog imena: Ko je bila Kleopatra Karađorđević?
Jedna od najučenijih žena tog doba u Srbiji, za koju su savremenici pričali da je bila veoma lepa, ali tiha i povučena, preminula je sa samo 20 godina, a čak se polemiše i da je ona mogla da pomiri porodice Karađorđević i Obrenović, zbog simpatija koje su postojale između nje i kneza Mihaila
Možda vas zanima:
Srpska Kleopatra - tragična princeza dinastije Karađorđević
Ona se udala za drugoga, a ubrzo je usledila prerana smrt.
Tragična srpska princeza neobičnog imena: Ko je bila Kleopatra Karađorđević?
Jedna od najučenijih žena tog doba u Srbiji, za koju su savremenici pričali da je bila veoma lepa, ali tiha i povučena, preminula je sa samo 20 godina, a čak se polemiše i da je ona mogla da pomiri porodice Karađorđević i Obrenović, zbog simpatija koje su postojale između nje i kneza Mihaila
Možda vas zanima:
Srpska Kleopatra - tragična princeza dinastije Karađorđević
Ona se udala za drugoga, a ubrzo je usledila prerana smrt.
Tragična srpska princeza neobičnog imena: Ko je bila Kleopatra Karađorđević?
Jedna od najučenijih žena tog doba u Srbiji, za koju su savremenici pričali da je bila veoma lepa, ali tiha i povučena, preminula je sa samo 20 godina, a čak se polemiše i da je ona mogla da pomiri porodice Karađorđević i Obrenović, zbog simpatija koje su postojale između nje i kneza Mihaila
Obrazovana princeza
Aleksandra Karađorđevića su ustavobranitelji izabrali za kneza Srbije 1842. godine, a dve godine kasnije porodica se preselila u dvor (današnji Stari dvor, tj. Skupštinu grada Beograda), piše Istorijski zabavnik.
I tako se sedmogodišnja princeza Kleopatra obrela na dvoru, okružena sjajem i glamurom, ali i u epicentru političkih dešavanja u tadašnjoj Srbiji.
Kleopatra je odrastala sa dve godine starijom sestrom Poleksijom, za koju je bila veoma vezana. Kada su devojčice napunile 10 i 12 godina, postavilo se pitanje njihovog obrazovanja.
Iako u ono vreme nije bilo neobično da se ženska deca uče samo kućnim poslovima i osnovima lepog ponašanja, knez Aleksandar je za svoje ćerke želeo nešto više.
Na preporuku Ilije Garašanina i Jovana Hadžića, Kleopatri i Poleksiji je za privatnog učitelja izabrao Matiju Bana, jednog od najučenijih dubrovačkih Srba, koji je zbog toga specijalno iz Carigrada doputovao u Srbiju.
Kleopatra je bila ljubav kneza Mihaila?
I tako je princeza Kleopatra postala jedna od najučenijih žena tog doba u Srbiji. Savremenici su pričali da je bila veoma lepa, ali tiha i povučena.
Češki kompozitor i pijanista Alojz Kalauz koji je tih godina boravio u Beogradu, za Kleopatrin 15. rođendan je komponovao pesmu "Što se bore misli moje" na reči koje je napisao knez Mihailo Obrenović.
Sredinom pedesetih godina 19. veka numeru je ponovo komponovao Kornelije Stanković i ta pesma je za vreme druge vlade kneza Mihaila redovno izvođena na balovima u Beogradu.
O tome da li su između kneza Mihaila i princeze Kleopatre postojale neke simpatije ili čak i ljubav koja bi mogla da zauvek pomiri dinastije Karađorđevića i Obrenovića i danas se raspravlja. Kako bilo, Kleopatra se 1855. godine udala za Milana Petronijevića, sina uglednog srpskog političara i bivšeg predsednika vlade Avrama Petronijevića.
Ipak, bračna sreća nije bila dugog veka. Već bolesna (iako danas sa sigurnošću ne znamo od čega, najverovatnije je u pitanju bila tuberkuloza), Kleopatra je ubrzo pala u postelju i umrla pet meseci kasnije u banji Glajhenberg u Štajerskoj, gde je bila na lečenju. Bio je 1. jul 1855. godine.
Sahranjena je u porodičnoj grobnici u Topoli, kasnije u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Imala je samo 20 godina.
(b92)
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Komentari(0)