Ona se udala za drugoga, a ubrzo je usledila prerana smrt.
Princeza Kleopatra Karađorđević čije ime stoji urezano među grobnicama slavne dinastije na Oplencu, nosi intrigantnu priču prepunu ljubavi, tuge i misterije, koji se protežu iznad njene kratke, ali bogate sudbine.
Kleopatra je rođena 26. novembra 1835. godine u Vlaškoj, kao jedno od devetoro dece kneza Aleksandra Karađorđevića i kneginje Perside Nenadović.
Kao ćerka slavnog vođe Karađorđevića i unuka vojvode Jevrema Nenadovića, njeno poreklo bilo je impresivno, a samim tim i njen život obeležen očekivanjima i pažnjom.
Možda vas zanima:
U NJENU NESTVARNU LEPOTU ZALJUBIO SE KNEZ MIHAILO, A SMRT JE STIGLA PRERANO: Tragična priča srpske princeze!
Svi koji su ikada posetili porodičnu grobnicu dinastije Karađorđević ispod crkve Svetog Đorđa na Oplencu, verovatno su bili iznenađeni kada su, među imenima Aleksandar, Petar, Đorđe, Jelisaveta, Zorka ili Jelena, videli i jedno prilično neobično - Kleopatra. Ko je bila ova srpska princeza originalnog imena i kakva je bila njena sudbina?
Tragična srpska princeza neobičnog imena: Ko je bila Kleopatra Karađorđević?
Jedna od najučenijih žena tog doba u Srbiji, za koju su savremenici pričali da je bila veoma lepa, ali tiha i povučena, preminula je sa samo 20 godina, a čak se polemiše i da je ona mogla da pomiri porodice Karađorđević i Obrenović, zbog simpatija koje su postojale između nje i kneza Mihaila
Možda vas zanima:
U NJENU NESTVARNU LEPOTU ZALJUBIO SE KNEZ MIHAILO, A SMRT JE STIGLA PRERANO: Tragična priča srpske princeze!
Svi koji su ikada posetili porodičnu grobnicu dinastije Karađorđević ispod crkve Svetog Đorđa na Oplencu, verovatno su bili iznenađeni kada su, među imenima Aleksandar, Petar, Đorđe, Jelisaveta, Zorka ili Jelena, videli i jedno prilično neobično - Kleopatra. Ko je bila ova srpska princeza originalnog imena i kakva je bila njena sudbina?
Tragična srpska princeza neobičnog imena: Ko je bila Kleopatra Karađorđević?
Jedna od najučenijih žena tog doba u Srbiji, za koju su savremenici pričali da je bila veoma lepa, ali tiha i povučena, preminula je sa samo 20 godina, a čak se polemiše i da je ona mogla da pomiri porodice Karađorđević i Obrenović, zbog simpatija koje su postojale između nje i kneza Mihaila
Možda vas zanima:
U NJENU NESTVARNU LEPOTU ZALJUBIO SE KNEZ MIHAILO, A SMRT JE STIGLA PRERANO: Tragična priča srpske princeze!
Svi koji su ikada posetili porodičnu grobnicu dinastije Karađorđević ispod crkve Svetog Đorđa na Oplencu, verovatno su bili iznenađeni kada su, među imenima Aleksandar, Petar, Đorđe, Jelisaveta, Zorka ili Jelena, videli i jedno prilično neobično - Kleopatra. Ko je bila ova srpska princeza originalnog imena i kakva je bila njena sudbina?
Tragična srpska princeza neobičnog imena: Ko je bila Kleopatra Karađorđević?
Jedna od najučenijih žena tog doba u Srbiji, za koju su savremenici pričali da je bila veoma lepa, ali tiha i povučena, preminula je sa samo 20 godina, a čak se polemiše i da je ona mogla da pomiri porodice Karađorđević i Obrenović, zbog simpatija koje su postojale između nje i kneza Mihaila
Rano detinjstvo i obrazovanje
Mlada Kleopatra je, zajedno sa sestrama, obrazovanje započela pod nadzorom Matije Bana, poznatog Dubrovčanina i intelektualca tog doba.
Preporuka za Bana došla je direktno od Ilije Garašanina i Jovana Hadžića, vodećih intelektualaca tog vremena, čime je kneževska porodica želela da obezbedi temeljnu i uglednu naobrazbu za svoje ćerke.
Ova obrazovanost, uz miran i povučen karakter, učinila je da Kleopatra postane oličenje lepote i gracioznosti.
Zabranjena ljubav
Upravo zbog te unutrašnje lepote i uglađenosti, veruje se da je knez Mihailo Obrenović princezi Kleopatri posvetio stihove koje i danas pamtimo.
Pesmu "Što se bore misli moje", knez je napisao za njen 15. rođendan, a čuvena kompozicija Alojza Kalauza dodatno je proslavila ovu pesmu.
Iako je kasnije kompozitor Kornelije Stanković ponovo obradio ovu melodiju, pesma je do današnjih dana ostala simbol nezaboravljene ljubavi, pa se čak i verovalo da ju je knez posvetio svojoj rođaci Katarini Konstantinović.
Tek 2003. godine otkriveno je da je pesma posvećena mladoj princezi Kleopatri, ostavljajući prostor za nagađanja o prirodi njihovog odnosa i spekulacije o mogućnosti pomirenja, te možda i spajanja dve najveće srpske dinastije.
Udala se mlada i tragično skončala
U dvadesetoj godini, princeza Kleopatra se udala za Milana, sina Avrama Petronijevića, bivšeg predsednika vlade i istaknutog srpskog političara.
Venčanje je održano u Sabornoj crkvi u Beogradu i okupilo je najznačajnije ličnosti tog vremena.
Međutim, bračna sreća nije potrajala — svega pet meseci nakon venčanja, Kleopatra je obolela, najverovatnije od tuberkuloze. Preminula je u banji Glajhenberg u Štajerskoj, a vest o njenoj smrti zavila je porodicu u crno.
Kleopatra je sahranjena u porodičnoj grobnici u Topoli, a kasnije je njeno telo preneto u crkvu Svetog Đorđa na Oplencu, gde danas počiva među slavnim Karađorđevićima.
Narodna legenda kaže da je, na putu ka Topoli, njeno telo ostavljeno preko noći u mestu Nemenikuće, gde su devojke iz sela izatkale pokrov za mladu princezu.
Dirnut tim gestom knez Aleksandar podigao je na tom mestu česmu s Kleopatrinim imenom. I danas se veruje da česma poseduje čudotvornu vodu koja donosi zdravlje onima koji je piju, čuvajući uspomenu na prerano preminulu princezu.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)