SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog Nikolu, najčešću slavu kod Srba.
U Srbiji se kaže da za Svetog Nikolu pola domaćinstava slavi slavu, a druga polovina ide na slavu. To je zato jer se Nikoljdan smatra jednim od najčešćih slava kod nas.
Običaj nalaže da se Nikoljdan strogo posti, jer pada u vreme Božićnog posta, a praktikuje se i praznovanje tog dana, što znači da su isključeni teži poslovi.
Ko je bio Sveti Nikola?
Rođen u maloazijskom gradu Patara, luci na mediteranskoj obali današnje Turske, Sveti Nikola je živeo u 4. veku, mnogo pre raskola između pravoslavne i katoličke crkve iz 1054. godine. NJegovi roditelji, bogati Grci Teofan i Nona, dobili su ga u vreme vladavine rimskog cara Valerijana (253. - 260. godine), pohlepnog čoveka koji je zbog strasti za zlatom organizovao vojni pohod na Persijsko carstvo.
Možda vas zanima:
Tri molitve SVETOM NIKOLI ZA ZDRAVLJE I SREĆU: Danas mu se OVAKO obratite i veruje se da ćete imati njegovu zaštitu cele godine
Pravoslavna crkva i njeni vernici 19. decembra obeležavaju najveću slavu i veliki hrišćanski praznik - Svetog Nikolu.
Danas je Sveti Nikola: Ko je bio svetac zbog kog pola Srbije slavi slavu, a pola ide u goste?
Ne kaže se bez razloga da Svetog Nikolu slavi pola Srbije, a pola ide na slavu. Ovaj svetac poštuje se u celom hrišćanskom svetu, a samo u Srbiji posvećeno mu je više od 600 crkava. Za ovu slavu vezuje se i niz običaj koji se, kako je to inače u Srbiji, razlikuju od regiona do regiona, pa čak i od sela do sela.
Možda vas zanima:
Tri molitve SVETOM NIKOLI ZA ZDRAVLJE I SREĆU: Danas mu se OVAKO obratite i veruje se da ćete imati njegovu zaštitu cele godine
Pravoslavna crkva i njeni vernici 19. decembra obeležavaju najveću slavu i veliki hrišćanski praznik - Svetog Nikolu.
Danas je Sveti Nikola: Ko je bio svetac zbog kog pola Srbije slavi slavu, a pola ide u goste?
Ne kaže se bez razloga da Svetog Nikolu slavi pola Srbije, a pola ide na slavu. Ovaj svetac poštuje se u celom hrišćanskom svetu, a samo u Srbiji posvećeno mu je više od 600 crkava. Za ovu slavu vezuje se i niz običaj koji se, kako je to inače u Srbiji, razlikuju od regiona do regiona, pa čak i od sela do sela.
Možda vas zanima:
Tri molitve SVETOM NIKOLI ZA ZDRAVLJE I SREĆU: Danas mu se OVAKO obratite i veruje se da ćete imati njegovu zaštitu cele godine
Pravoslavna crkva i njeni vernici 19. decembra obeležavaju najveću slavu i veliki hrišćanski praznik - Svetog Nikolu.
Danas je Sveti Nikola: Ko je bio svetac zbog kog pola Srbije slavi slavu, a pola ide u goste?
Ne kaže se bez razloga da Svetog Nikolu slavi pola Srbije, a pola ide na slavu. Ovaj svetac poštuje se u celom hrišćanskom svetu, a samo u Srbiji posvećeno mu je više od 600 crkava. Za ovu slavu vezuje se i niz običaj koji se, kako je to inače u Srbiji, razlikuju od regiona do regiona, pa čak i od sela do sela.
Pri krštenju je dobio ime Nikolaj, što u prevodu znači pobeditelj naroda. Duhovnom životu poučavao ga je stric Nikolaj, episkop patarski, sa kojim se kasnije i zamonašio u manastiru Novi Sion. Nakon smrti svojih roditelja, Nikola je prodao imanje i novac razdelio sirotinji. Neko vreme je bio sveštenik u svom rodnom gradu. Odlikovalo ga je milosrđe i mnogi su smatrali da će naslediti svog strica kao episkop. Ipak, budući da je bio skroman, povukao se u samoću spreman da tako sačeka smrt. Hrišćani veruju da mu se tada javio glas Gospodnji i rekao mu: "Nikolaje, pođi u narod na podvig ako želiš biti od mene uvenčan". Tada je napustio samački život i otišao u narod. Izabran je za arhiepiskopa grada Mira u Likiji (tadašnje Rimsko carstvo, danas oblast današnje Turske).
Tokom vladavine careva Dioklecijana i Maksimijana u vreme gonjenja i mučenja hrišćana bio je zatvoren u tamnicu, ali ni tu nije prestajao da propoveda i širi hrišćanstvo. Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, ali zbog toga što je udario aleksandrijskog sveštenika Arija, optuženog za jeres, udaljen je sa sabora i zabranjeno mu je dalje prisustvo. U hrišćanskoj tradiciji se spominje da su mu odobrili ponovno prisustvo na saboru tek kada se im u snu preko izabranih arhijereja javio glas Isusa Hrista i Bogorodice, da je učinjena velika nepravda prema Svetom Nikoli, koji je branio pravu veru.
Ljudi su ga još za vreme njegovog života smatrali za svetitelja. Prizivali su ga u pomoć kada je vladala bolest, u nesreći ili nemoći. Hrišćani veruju da se on svima odazivao i da je svima pomagao, a da je iz njegovog lica sijala svetlost. U starosti se razboleo i preminuo 6. decembra 343. godine. Sveti Nikola se i obeležava toga dana, što je 19. decembar po novom kalendaru.
Sahranjen je u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir svetog Jovana Preteče. Osim što se spomen na dan smrti svetog Nikole obeležava 19, odnosno 6. decembra, datum koji se takođe obeležava u čast Svetog Nikole je 22, odnosno 9. maj, u znak sećanja na prenošenje njegovih moštiju u Bari.
Na pravoslavnim ikonama prikazan kao visok čovek u prepoznatljivom crvenom plaštu, sa episkopskom mitrom na glavi i štapom u ruci, kako daruje decu poklonima iz džaka.
Svojim čudesnim moćima sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji.
Uz pomoć njegove molitve, slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha. Prema predanju iz naših krajeva, upravo je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
KAD SE RODA NASTANI NA KROVU: Zašto su Srbi nekada verovali da ova ptica štiti kuću od požara?
Prisustvo rode na krovu srpske kuće bilo je mnogo više od lepog prizora – narod je čvrsto verovao da ova ptica donosi sreću, zdravlje i štiti dom od požara i drugih nesreća. Kako se ovaj običaj razvijao kroz vekove i zašto je opstao sve do danas?
BILA JE PRVA ŽENA NA ČELU SRBIJE IKADA: Nudili joj mir u drugoj zemlji, ona sve iznenadila jednim potezom
Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena Milica Hrebeljanović!
KAD ZASVETLUCA PAPRAT: Srpsko verovanje o cvetu paprati koji donosi sreću i bogatstvo
U srpskom folkloru paprat se smatrala biljkom koja jednom godišnje, u letnjoj noći, daje poseban sjajni cvet. Ko uspe da ga pronađe, verovalo se, stiče bogatstvo i sreću za čitav život.
Komentari(0)