Nasuprot prikazu Deda Mraza, Sveti Nikola nije bio debeo niti nasmejan..
Većina ljudi misli da je Deda Mraz izmišljen lik koji hipotetički živi na Severnom polu. Uvek je predstavljen kao veseli, rumeni dekica sa bradom i brkovima, u crvenom odelu sa kapicom.
Ipak, većina ljudi ne zna da je moderni Deda Mraz ustvari mnogo „stariji“, i da je on zapravo Sveti Nikola iz vremena Rimskog carstva.
Sveti Nikola rođen je u grčkoj koloniji Patara oko 270. godine. Od ranog detinjstva bio je veoma religiozan, pa je, u skladu sa tim, i ceo život posvetio hrišćanstvu.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO SVETOG NIKOLU Običaji za Nikoljdan: šta se donosi deci, a šta odnosi sa slave i koji kolač napraviti
Kom srpskom kralju je Nikola vratio vid i odakle od Svetog Nikole do Božić Bate?
KAKO JE SVETI NIKOLA POSTAO DEDA MRAZ Odakle običaj vezan za čarape za darivanje i zašto crveno odelo?
Priča se vezuje za pravo darivanje poklona.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO SVETOG NIKOLU Običaji za Nikoljdan: šta se donosi deci, a šta odnosi sa slave i koji kolač napraviti
Kom srpskom kralju je Nikola vratio vid i odakle od Svetog Nikole do Božić Bate?
KAKO JE SVETI NIKOLA POSTAO DEDA MRAZ Odakle običaj vezan za čarape za darivanje i zašto crveno odelo?
Priča se vezuje za pravo darivanje poklona.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO SVETOG NIKOLU Običaji za Nikoljdan: šta se donosi deci, a šta odnosi sa slave i koji kolač napraviti
Kom srpskom kralju je Nikola vratio vid i odakle od Svetog Nikole do Božić Bate?
KAKO JE SVETI NIKOLA POSTAO DEDA MRAZ Odakle običaj vezan za čarape za darivanje i zašto crveno odelo?
Priča se vezuje za pravo darivanje poklona.
Dolazio je iz imućne porodice, ali je u epidemiji izgubio roditelje, a nasleđeno bogatstvo iskoristio je kako bi pomogao siromašnima, bolesnima i nemoćnima.
Širom zemlje Nikola je bio poznat po svojoj velikodušnosti prema onima kojima je potrebna, ali i ljubavi prema deci.
Nasuprot prikazu Deda Mraza, Sveti Nikola nije bio debeo niti nasmejan, već je imao i reputaciju zagriženog branioca crkvene doktrine, zbog čega je u vreme Dioklecijana završio u zatočeništvu.
Posle Svetog Nikole, domaća verzija debelog deke koji donosi poklone deci je Božić Bata.
Prvobitno je bio približen sovjetskoj verziji Deda Mraza, ali ga je ipak kasnije globalizacija amerikanizovala.
Interesantno je da je jedan od glavnih faktora za globalnu popularizaciju amerikanizovanog lika Deda Mraza zapravo Coca-Cola.
Od 1931. godine oko novogodišnjih praznika Coca-Cola u svojim reklamama stavlja fokus na debelog dekicu u crvenom odelu koji pije ovo piće.
Ipak, bez obzira na „pretakanje“ u modernog Deda Mraza, slava Svetog Nikole još uvek živi, a u našoj zemlji najveći broj hrišćana slavi ga kao krsnu slavu.
Klement Klark Mur, Deda Mraz i njegovi irvasi
Možda ste primetili da u američkim božićnim filmovima roditelji deci pred praznik čitaju neku priču. Reč je o božićnoj pesmi koju je Klement Klark Mur napisao za svoje ćerke – „Bila je to noć pre Božića“ (Twas the Night Before Christmas).
Otuda se javljaju sanke, pentranje po krovovima, spuštanje niz dimnjak, džak poklona i ostali elementi koje vezujemo za Deda Mraza.
Takođe, u njoj se prvi put sreću i Deda Mrazovi irvasi koji su dobili imena po svojim karakteristikama:
Dasher je poznat po svojoj brzini što je veoma zgodno imajući u vidu da obiđe celu planetu za jedno veče, isporučujući poklone svoj deci.
Dancer je ljupki rasplesani irvas koji ohrabruje druge irvase da uživaju u svakom trenutku bez obzira na to što nisu brzi kao Dasher.
Prancer je živahan i upadljiv irvas koji uživa u šepurenju dok hoda. Deda Mraz ponekad mora da ga odvoji od ogledala kako bi stigli na vreme da isporuče sve poklone.
Vixen je glavni zabavljač u čoporu, voli da zabavlja ostale irvase, a u njegovim predstavama uživa čak i Deda Mraz.
Comet je večito nasmejan, brižan irvas koji vodi računa o dobrobiti celog čopora i stavlja druge na prvo mesto.
Cupid je irvas koji širi ljubav oko sebe, voli praznični duh, kuvanje i postavljanje novogodišnjih ukrasa.
Donne, Dunder ili Donder je irvas koji uvek teži najboljoj verziji sebe, ima jak i dubok glas i voli da peva sa Deda Mrazom.
Blitzen Blixem, Blixen ili Blicksem je razigrani irvas, brz kao munja, pre svih irvasa je počeo da se trudi i pomera granice svoje brzine.
Rudolph je najmlađi irvas, predvodnik čopora, prepoznatljiv po svom crvenom nosu koji sija i pomaže mu pri navođenju tokom maglovitih noći.
Murova priča je prvi put objavljena krajem 1823. godine, a potpisao ju je kao svoju tek 1844. godine.
Novogodišnje čarape
Običaj kačenja čarapa u koje treba da se stave darovi ima poreklo u jednoj priči koja oslikava velikodušnost Svetog Nikole.
Ona govori da je Nikola spasio tri ćerke siromašnog čoveka od prodaje u roblje. Naime, poklonio je njihovom ocu tri vreće sa zlatom, koje je ubacio kroz prozor. Priča se da su one upale u čarape koje su ostavljene kraj vatre da se osuše, što objašnjava današnji običaj da se u njih stavljaju pokloni.
Kao i ovaj, i mnogi drugi detalji imaju svoje uporište u istoriji. Ipak, kroz filmove i crtaće Deda Mraz je dobio razne karakteristike.
U video-formatima Deda Mraz voli prirodu, obožava da bere bobice, ali i da posmatra polarnu svetlost – aurore.
Posmatranje aurora uklapa se u njegova interesovanja, a osim astrofizike, zanimaju ga i arheologija, ribolov, čitanje pisama i pravljenje Sneška Belića.
Deda Mraz smatra da je čista priroda najbolji poklon ljudima, i da je ona najveći dar koji možemo ostaviti budućim generacijama.
Kako god ga zvali sada – Sveti Nikola, Deda Mraz ili Božić Bata – lik Deda Mraza poziva na humanost, darovitost, velikodušnost, negovanje prirode i brigu o porodičnim vrednostima.
N portal
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
KAD SE RODA NASTANI NA KROVU: Zašto su Srbi nekada verovali da ova ptica štiti kuću od požara?
Prisustvo rode na krovu srpske kuće bilo je mnogo više od lepog prizora – narod je čvrsto verovao da ova ptica donosi sreću, zdravlje i štiti dom od požara i drugih nesreća. Kako se ovaj običaj razvijao kroz vekove i zašto je opstao sve do danas?
BILA JE PRVA ŽENA NA ČELU SRBIJE IKADA: Nudili joj mir u drugoj zemlji, ona sve iznenadila jednim potezom
Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena Milica Hrebeljanović!
KAD ZASVETLUCA PAPRAT: Srpsko verovanje o cvetu paprati koji donosi sreću i bogatstvo
U srpskom folkloru paprat se smatrala biljkom koja jednom godišnje, u letnjoj noći, daje poseban sjajni cvet. Ko uspe da ga pronađe, verovalo se, stiče bogatstvo i sreću za čitav život.
Komentari(0)