Da li ste vi srećni? Možda ste upravo našli detelinu sa četiri lista ili prošli pored potkovice...
Sreća je neuhvatljiva i neobjašnjiva, a misao o sreći prisutna u svakodnevnom životu svakog čoveka. Uopštena njena definicija glasi: sreća je stanje zadovoljstva životnom situacijom, a povezana je sa osećajem radosti, ispunjenosti, uživanja. Kada je nema, pokušavamo da je prizovemo amajlijama, čak i kada tvrdimo da nismo sujeverni.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih se potkovice smatraju srećnim.
Jedna je prilično jasna: u zapadnoj Evropi se verovalo da gvožđe tera zle duhove, a potkovice su napravljene od gvožđa.
Možda vas zanima:
Čuveni šarci iz narodnih priča: Zašto se baš šareni konji pamte kroz vekove
Njihove boje nisu samo za ukras – šareni konji u srpskoj tradiciji nose sa sobom simbole snage, magije i odanosti
Nakon tragedije kada su uginule jadne životinje, lepe vesti: Na kragujevački Hipodrom stižu četiri rasna konja
Nakon tragedije koja je zadesila Sportsko konjičko udruženje “Pastuv” kada su zbog trovanja uginuli konji sada je stigao tračak nade. Naime, zahvaljujući drugim konjičkim udruženjima i Gradu Kragujevcu, do kraja nedelje na Hipodrom stižu nova grla konja.
Možda vas zanima:
Čuveni šarci iz narodnih priča: Zašto se baš šareni konji pamte kroz vekove
Njihove boje nisu samo za ukras – šareni konji u srpskoj tradiciji nose sa sobom simbole snage, magije i odanosti
Nakon tragedije kada su uginule jadne životinje, lepe vesti: Na kragujevački Hipodrom stižu četiri rasna konja
Nakon tragedije koja je zadesila Sportsko konjičko udruženje “Pastuv” kada su zbog trovanja uginuli konji sada je stigao tračak nade. Naime, zahvaljujući drugim konjičkim udruženjima i Gradu Kragujevcu, do kraja nedelje na Hipodrom stižu nova grla konja.
Možda vas zanima:
Čuveni šarci iz narodnih priča: Zašto se baš šareni konji pamte kroz vekove
Njihove boje nisu samo za ukras – šareni konji u srpskoj tradiciji nose sa sobom simbole snage, magije i odanosti
Nakon tragedije kada su uginule jadne životinje, lepe vesti: Na kragujevački Hipodrom stižu četiri rasna konja
Nakon tragedije koja je zadesila Sportsko konjičko udruženje “Pastuv” kada su zbog trovanja uginuli konji sada je stigao tračak nade. Naime, zahvaljujući drugim konjičkim udruženjima i Gradu Kragujevcu, do kraja nedelje na Hipodrom stižu nova grla konja.
Drugi razlog ima veze sa narodnom pričom o kovaču koji je kovao potkovice kada ga je posetio đavo, koji je tražio svoje cipele. Kovač je stavio usijanu cipelu na đavolovu nogu, a đavo se, u velikim bolovima, zarekao da nikada više neće prići ni blizu potkovice.
Treći razlog je sujeverje: da se veštice plaše konja - zato su navodno putovale na metlama. Prema tome, potkovica bi mogla da otera veštice.
Seka i Bora nisu pričali 30 godina zbog scene iz Maratonaca! Ovo su najveće svađe na srpskoj glumačkoj sceni: Pucala su i kumstva
Iza glamura srpske kinematografije kriju se burne svađe, prekidi kumstva i sukobi slavnih glumaca. Saznajte zašto nisu razgovarali Paja i Jare, Čkalja i Bole, Kusturica i Bregović, Seka i Bora...
Družila se sa Crnjanskim i Andrićem, volela samo jednog muškarca... Životna priča velike Desanke naježiće Srbe
32 godine od smrti čuvene srpske poetese
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
Komentari(0)