Da li ste vi srećni? Možda ste upravo našli detelinu sa četiri lista ili prošli pored potkovice...
Sreća je neuhvatljiva i neobjašnjiva, a misao o sreći prisutna u svakodnevnom životu svakog čoveka. Uopštena njena definicija glasi: sreća je stanje zadovoljstva životnom situacijom, a povezana je sa osećajem radosti, ispunjenosti, uživanja. Kada je nema, pokušavamo da je prizovemo amajlijama, čak i kada tvrdimo da nismo sujeverni.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih se potkovice smatraju srećnim.
Jedna je prilično jasna: u zapadnoj Evropi se verovalo da gvožđe tera zle duhove, a potkovice su napravljene od gvožđa.
Možda vas zanima:
Nakon tragedije kada su uginule jadne životinje, lepe vesti: Na kragujevački Hipodrom stižu četiri rasna konja
Nakon tragedije koja je zadesila Sportsko konjičko udruženje “Pastuv” kada su zbog trovanja uginuli konji sada je stigao tračak nade. Naime, zahvaljujući drugim konjičkim udruženjima i Gradu Kragujevcu, do kraja nedelje na Hipodrom stižu nova grla konja.
Žedni i namučeni divlji lepotani dočekali svoj spas: Stigla cisterna sa 12.000 litara vode na Stolove, krdo konja konačno će moći da se napoji
Tužne slike žednih konja na planini Stolovi kod Kraljeva prethodnih dana obišle su Srbiju. Krdu konja bukvalno je pretio umiranje od žeđi jer su sva dostupna izvorišta presušila. Društvenim mrežama širili su alarmantni apeli za pomoć nesrećnim životinjama, koji su ipak urodili plodom.
Možda vas zanima:
Nakon tragedije kada su uginule jadne životinje, lepe vesti: Na kragujevački Hipodrom stižu četiri rasna konja
Nakon tragedije koja je zadesila Sportsko konjičko udruženje “Pastuv” kada su zbog trovanja uginuli konji sada je stigao tračak nade. Naime, zahvaljujući drugim konjičkim udruženjima i Gradu Kragujevcu, do kraja nedelje na Hipodrom stižu nova grla konja.
Žedni i namučeni divlji lepotani dočekali svoj spas: Stigla cisterna sa 12.000 litara vode na Stolove, krdo konja konačno će moći da se napoji
Tužne slike žednih konja na planini Stolovi kod Kraljeva prethodnih dana obišle su Srbiju. Krdu konja bukvalno je pretio umiranje od žeđi jer su sva dostupna izvorišta presušila. Društvenim mrežama širili su alarmantni apeli za pomoć nesrećnim životinjama, koji su ipak urodili plodom.
Možda vas zanima:
Nakon tragedije kada su uginule jadne životinje, lepe vesti: Na kragujevački Hipodrom stižu četiri rasna konja
Nakon tragedije koja je zadesila Sportsko konjičko udruženje “Pastuv” kada su zbog trovanja uginuli konji sada je stigao tračak nade. Naime, zahvaljujući drugim konjičkim udruženjima i Gradu Kragujevcu, do kraja nedelje na Hipodrom stižu nova grla konja.
Žedni i namučeni divlji lepotani dočekali svoj spas: Stigla cisterna sa 12.000 litara vode na Stolove, krdo konja konačno će moći da se napoji
Tužne slike žednih konja na planini Stolovi kod Kraljeva prethodnih dana obišle su Srbiju. Krdu konja bukvalno je pretio umiranje od žeđi jer su sva dostupna izvorišta presušila. Društvenim mrežama širili su alarmantni apeli za pomoć nesrećnim životinjama, koji su ipak urodili plodom.
Drugi razlog ima veze sa narodnom pričom o kovaču koji je kovao potkovice kada ga je posetio đavo, koji je tražio svoje cipele. Kovač je stavio usijanu cipelu na đavolovu nogu, a đavo se, u velikim bolovima, zarekao da nikada više neće prići ni blizu potkovice.
Treći razlog je sujeverje: da se veštice plaše konja - zato su navodno putovale na metlama. Prema tome, potkovica bi mogla da otera veštice.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)