Njihove boje nisu samo za ukras – šareni konji u srpskoj tradiciji nose sa sobom simbole snage, magije i odanosti
U srpskoj narodnoj epici, konj nije bio samo životinja – bio je saborac, verni pratilac i neretko junak za sebe. Posebno mesto u tim pričama zauzimaju šareni konji, poznati kao šarci, koje su krasile upečatljive šare po telu – bela podloga prošarana tamnim pegama ili mrljama koje su ih činile prepoznatljivim i nezaboravnim.
Šarac – više od konja
Najpoznatiji među njima je naravno Šarac, konj Kraljevića Marka. U narodnim pesmama, Šarac je opisan gotovo kao razumno biće – razume Marka, deli s njim bitke i neretko ga spašava. Zanimljivo je da upravo šarene boje konja u tim pričama nikada nisu slučajne – one su znak posebnosti, gotovo čarobnog porekla.
Možda vas zanima:
Nakon tragedije kada su uginule jadne životinje, lepe vesti: Na kragujevački Hipodrom stižu četiri rasna konja
Nakon tragedije koja je zadesila Sportsko konjičko udruženje “Pastuv” kada su zbog trovanja uginuli konji sada je stigao tračak nade. Naime, zahvaljujući drugim konjičkim udruženjima i Gradu Kragujevcu, do kraja nedelje na Hipodrom stižu nova grla konja.
VEŠTICE SE PLAŠE KONJA? Ima nekoliko starih verovanja, a jedno je vrlo živo i danas
Da li ste vi srećni? Možda ste upravo našli detelinu sa četiri lista ili prošli pored potkovice...
Možda vas zanima:
Nakon tragedije kada su uginule jadne životinje, lepe vesti: Na kragujevački Hipodrom stižu četiri rasna konja
Nakon tragedije koja je zadesila Sportsko konjičko udruženje “Pastuv” kada su zbog trovanja uginuli konji sada je stigao tračak nade. Naime, zahvaljujući drugim konjičkim udruženjima i Gradu Kragujevcu, do kraja nedelje na Hipodrom stižu nova grla konja.
VEŠTICE SE PLAŠE KONJA? Ima nekoliko starih verovanja, a jedno je vrlo živo i danas
Da li ste vi srećni? Možda ste upravo našli detelinu sa četiri lista ili prošli pored potkovice...
Možda vas zanima:
Nakon tragedije kada su uginule jadne životinje, lepe vesti: Na kragujevački Hipodrom stižu četiri rasna konja
Nakon tragedije koja je zadesila Sportsko konjičko udruženje “Pastuv” kada su zbog trovanja uginuli konji sada je stigao tračak nade. Naime, zahvaljujući drugim konjičkim udruženjima i Gradu Kragujevcu, do kraja nedelje na Hipodrom stižu nova grla konja.
VEŠTICE SE PLAŠE KONJA? Ima nekoliko starih verovanja, a jedno je vrlo živo i danas
Da li ste vi srećni? Možda ste upravo našli detelinu sa četiri lista ili prošli pored potkovice...
ATA Images
Možda vas zanima:
Nakon tragedije kada su uginule jadne životinje, lepe vesti: Na kragujevački Hipodrom stižu četiri rasna konja
Nakon tragedije koja je zadesila Sportsko konjičko udruženje “Pastuv” kada su zbog trovanja uginuli konji sada je stigao tračak nade. Naime, zahvaljujući drugim konjičkim udruženjima i Gradu Kragujevcu, do kraja nedelje na Hipodrom stižu nova grla konja.
VEŠTICE SE PLAŠE KONJA? Ima nekoliko starih verovanja, a jedno je vrlo živo i danas
Da li ste vi srećni? Možda ste upravo našli detelinu sa četiri lista ili prošli pored potkovice...
Možda vas zanima:
Nakon tragedije kada su uginule jadne životinje, lepe vesti: Na kragujevački Hipodrom stižu četiri rasna konja
Nakon tragedije koja je zadesila Sportsko konjičko udruženje “Pastuv” kada su zbog trovanja uginuli konji sada je stigao tračak nade. Naime, zahvaljujući drugim konjičkim udruženjima i Gradu Kragujevcu, do kraja nedelje na Hipodrom stižu nova grla konja.
VEŠTICE SE PLAŠE KONJA? Ima nekoliko starih verovanja, a jedno je vrlo živo i danas
Da li ste vi srećni? Možda ste upravo našli detelinu sa četiri lista ili prošli pored potkovice...
Možda vas zanima:
Nakon tragedije kada su uginule jadne životinje, lepe vesti: Na kragujevački Hipodrom stižu četiri rasna konja
Nakon tragedije koja je zadesila Sportsko konjičko udruženje “Pastuv” kada su zbog trovanja uginuli konji sada je stigao tračak nade. Naime, zahvaljujući drugim konjičkim udruženjima i Gradu Kragujevcu, do kraja nedelje na Hipodrom stižu nova grla konja.
VEŠTICE SE PLAŠE KONJA? Ima nekoliko starih verovanja, a jedno je vrlo živo i danas
Da li ste vi srećni? Možda ste upravo našli detelinu sa četiri lista ili prošli pored potkovice...
Možda vas zanima:
Nakon tragedije kada su uginule jadne životinje, lepe vesti: Na kragujevački Hipodrom stižu četiri rasna konja
Nakon tragedije koja je zadesila Sportsko konjičko udruženje “Pastuv” kada su zbog trovanja uginuli konji sada je stigao tračak nade. Naime, zahvaljujući drugim konjičkim udruženjima i Gradu Kragujevcu, do kraja nedelje na Hipodrom stižu nova grla konja.
VEŠTICE SE PLAŠE KONJA? Ima nekoliko starih verovanja, a jedno je vrlo živo i danas
Da li ste vi srećni? Možda ste upravo našli detelinu sa četiri lista ili prošli pored potkovice...
Možda vas zanima:
Nakon tragedije kada su uginule jadne životinje, lepe vesti: Na kragujevački Hipodrom stižu četiri rasna konja
Nakon tragedije koja je zadesila Sportsko konjičko udruženje “Pastuv” kada su zbog trovanja uginuli konji sada je stigao tračak nade. Naime, zahvaljujući drugim konjičkim udruženjima i Gradu Kragujevcu, do kraja nedelje na Hipodrom stižu nova grla konja.
VEŠTICE SE PLAŠE KONJA? Ima nekoliko starih verovanja, a jedno je vrlo živo i danas
Da li ste vi srećni? Možda ste upravo našli detelinu sa četiri lista ili prošli pored potkovice...
Značenje šara i verovanja
U prošlosti se verovalo da šareni konji imaju natprirodnu intuiciju – da mogu osetiti opasnost, prepoznati nečistu silu, pa čak i da donesu sreću svom vlasniku. Njihove šare nisu posmatrane samo estetski, već kao neka vrsta „zaštite“ – kao da bela boja donosi svetlost, a tamna štiti od zla.
Genetika iza legende
U savremenom konjarstvu, šareni konji pripadaju rasama kao što su pinto, appaloosa ili gypsy vanner. Njihove šare su rezultat specifičnih genetskih kombinacija koje daju različite obrasce – od pravilnih simetričnih pega, do potpuno nepredvidivih šara koje pokrivaju telo kao umetnički rad.
ATA Images
Uloga šaraca danas
Danas su šareni konji često viđeni na seoskim manifestacijama, paradama i kao atrakcija u terapijskom jahanju. Njihov izgled pleni pažnju, ali ono što ostaje najvrednije je njihova narav – mirni su, strpljivi i izuzetno povezani sa ljudima, što ih čini idealnim za rad sa decom ili osobama sa posebnim potrebama.
Šareni konj kao most između mitova i stvarnosti
Iako danas znamo da šare dolaze od gena, a ne od magije, čuveni šarci i dalje u sebi nose nešto posebno. Možda je to samo nostalgija, a možda i drevna istina koju još nismo zaboravili – da konj nije samo životinja, već tiha snaga koja nas podseća na vrednosti vernosti, slobode i hrabrosti.
Ako želiš, mogu da pripremim i poseban tekst o tome kako se šareni konji crtaju u dečijim knjigama i bajkama, ili da napišem priču samo o Markovom Šarcu kao mitskom biću.
Valjevska kula Jakova Nenadovića : Priča o barutani, zatvoru i slobodi
Na samo pola kilometra od centra Valjeva, na brdu Kličevac, uzdiže se Kula Nenadovića – jedna od najprepoznatljivijih građevina ovog kraja i spomenik kulture od velikog značaja. Podignuta 1813. godine, kula je prošla put od vojnog utvrđenja i zatvora do barutane i današnjeg muzeja. Njena burna prošlost oslikava sudbinu Srbije u vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka.
Mileva Marić i Ajnštajn: Ljubav koja je počela u laboratoriji, a završila u tragediji
Priča o Milevi Marić, prvoj ženi Alberta Ajnštajna, nije samo porodična drama i ljubavna epopeja, već i svedočanstvo o položaju žene u nauci s kraja XIX i početka XX veka. Rođena u malom vojvođanskom mestu, stigla je do najprestižnijih evropskih univerziteta, ostavila neizbrisiv trag u životu i radu čuvenog naučnika, ali i nosila teško breme privatnih tragedija.
Velika džada kroz Srbiju: Put kojim su prolazili carevi, vojske i karavani
Carigradski drum, poznat još u rimsko doba kao Via Militaris, a u osmansko vreme i kao Velika džada, jedan je od najvažnijih puteva koji su prolazili kroz Balkan. Povezivao je srednju Evropu sa Carigradom, prestonicom Vizantije, a kasnije Osmanskog carstva. Kroz vekove bio je kičma trgovine, komunikacija i ratnih pohoda.
Najneobičnija crkva Beograda: Ružica i njena simbolika vojnog hrama sa svećnjacima od čaura
Na mestu gde se vekovima ukrštaju vojske, carstva i narodi, Beograd čuva svoju najneobičniju crkvu – Ružicu. Jedni u njoj vide vojni hram sa svećnjacima od topovskih čaura, drugi je pamte po legendama o tri sestre zadužbinarke, a svi zajedno pronalaze u njoj tišinu i snagu koju nosi molitva među zidinama Kalemegdana.
Pesma koja je Evropi otvorila pitanje časti i milosrđa - Gete i evropski mislioci o Banoviću Strahinji
Jedna od najsnažnijih srpskih narodnih pesama jeste „Banović Strahinja“. Zapisao ju je Vuk Stefanović Karadžić 1820. godine u Kragujevcu, od kazivača Starca Milije. Pesma pripada kosovskom ciklusu i radnjom je vezana za Banjsku na Kosovu, u vreme turskih upada. Njena posebnost nije samo u junaštvu glavnog lika, već u moralnoj dilemi završnih stihova, zbog kojih su se sporili i Gete, vojvoda Karl Avgust i prevodilac Gerhard u dalekom Vajmaru.
Komentari(0)