U selu Negbina kod Nove Varoši i danas se neguje drevna tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama, poznatim kao „vrškare“, jedinstvena praksa u Srbiji.
U prelepom, netaknutom okruženju Zlatarskog kraja nalazi se selo Negbina, poznato po jedinstvenom načinu uzgoja pčela. Ovaj drevni zanat koji se još uvek čuva u Negbini, zasnovan je na korišćenju tradicionalnih glinenih košnica, popularno nazvanih vrškare, što ovu praksu čini izuzetno vrednom i retkom u Srbiji.
Šta su vrškare i kako izgledaju?
Vrškare su ručno izrađene košnice od gline i slame, koje lokalni pčelari pažljivo pripremaju prema drevnoj recepturi. Ove košnice omogućavaju pčelama prirodniji način života, što rezultira posebnim kvalitetom meda.
Možda vas zanima:
PČELA Fascinantno biće koje komunicira plesom, neverovatno važno za ljude, evo zašto
Pčela je fascinantno biće koje ima ključnu ulogu u prirodi. Ljudi ponekad nisu svesni značaja koji ovaj sićišni insekt ima za sve nas. Osim što ljudima obezbeđuju med i druge korisne proizvode, pčele su najzastupljeniji polinatori na planeti, u koje se ubrajaju i druge vrste, poput leptira, slepih miševa i kolibrija. Kao takve, pčele su presudne za proizvodnju hrane, ali i za očuvanje biodiverziteta.
KAD BI PČELE IZUMRLE, ČOVEČANSTVU BI OSTALE JOŠ 4 GODINE ŽIVOTA: Ako želite da spasite njihovu vrstu morate uraditi OVO
Učinite dobro delo i ostavite ovu mešavinu u svom dvorištu da biste pomogli pčelama, ali na taj način pomoćićete i svima nama
Možda vas zanima:
PČELA Fascinantno biće koje komunicira plesom, neverovatno važno za ljude, evo zašto
Pčela je fascinantno biće koje ima ključnu ulogu u prirodi. Ljudi ponekad nisu svesni značaja koji ovaj sićišni insekt ima za sve nas. Osim što ljudima obezbeđuju med i druge korisne proizvode, pčele su najzastupljeniji polinatori na planeti, u koje se ubrajaju i druge vrste, poput leptira, slepih miševa i kolibrija. Kao takve, pčele su presudne za proizvodnju hrane, ali i za očuvanje biodiverziteta.
KAD BI PČELE IZUMRLE, ČOVEČANSTVU BI OSTALE JOŠ 4 GODINE ŽIVOTA: Ako želite da spasite njihovu vrstu morate uraditi OVO
Učinite dobro delo i ostavite ovu mešavinu u svom dvorištu da biste pomogli pčelama, ali na taj način pomoćićete i svima nama
Možda vas zanima:
PČELA Fascinantno biće koje komunicira plesom, neverovatno važno za ljude, evo zašto
Pčela je fascinantno biće koje ima ključnu ulogu u prirodi. Ljudi ponekad nisu svesni značaja koji ovaj sićišni insekt ima za sve nas. Osim što ljudima obezbeđuju med i druge korisne proizvode, pčele su najzastupljeniji polinatori na planeti, u koje se ubrajaju i druge vrste, poput leptira, slepih miševa i kolibrija. Kao takve, pčele su presudne za proizvodnju hrane, ali i za očuvanje biodiverziteta.
KAD BI PČELE IZUMRLE, ČOVEČANSTVU BI OSTALE JOŠ 4 GODINE ŽIVOTA: Ako želite da spasite njihovu vrstu morate uraditi OVO
Učinite dobro delo i ostavite ovu mešavinu u svom dvorištu da biste pomogli pčelama, ali na taj način pomoćićete i svima nama
Značaj vrškara za lokalnu zajednicu
Za stanovnike Negbine, pčelarstvo je više od zanimanja – to je način života koji ih povezuje s prirodom i njihovim precima. Tradicionalni način uzgoja pčela u vrškarama prenosi se generacijama, a med koji se dobija ima posebnu vrednost na tržištu, upravo zbog autentičnog načina proizvodnje.
Kako se pravi med u vrškarama?
Med iz vrškara ima jedinstvenu aromu i kvalitet zahvaljujući specifičnoj mikroklimi unutar glinenih košnica. Pčele koje žive u ovakvom ambijentu proizvode med sa bogatim ukusom i visokim lekovitim svojstvima, cenjen širom Srbije i van nje.
Potencijal za razvoj ruralnog turizma
Tradicija uzgoja pčela u vrškarama u Negbini predstavlja odličan potencijal za razvoj ruralnog i ekološkog turizma. Posetioci bi imali priliku da nauče o ovom tradicionalnom zanatu, učestvuju u radionicama izrade vrškara, kao i da probaju i kupe jedinstveni med.
Kako posetiti Negbinu i upoznati vrškare?
Negbina se nalazi nedaleko od Nove Varoši, lako dostupna putem prema Zlatarskom jezeru. Lokalni pčelari rado će pokazati svoje košnice i podeliti zanimljive priče o istoriji i značaju ove drevne tehnike.
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Evo kako su nestali srpski Pompeji na Balkanu! Grad koji je ispario u magli vekova, a Srbi i dalje žale za njim
Car Justinijan izgradio je velelepni grad u srcu Balkana, a danas od njega ostaju samo ruševine koje čuvaju duh prošlosti
TAJNA IZGUBLJENOG POKLONA: Zašto je Kraljica Marija prodavala nakit i gde je nestao njen prsten
Kraljica Marija Karađorđević (1900–1961) bila je najvoljenija srpska kraljica, poznata po skromnosti i humanosti. Otkrivamo zašto je u egzilu morala da se odrekne najvrednijeg porodičnog nakita i kako je njen dijamantski broš, poklon od Kralja Aleksandra, prodat da bi se pomoglo srpskim ratnim zarobljenicima.
BEOGRAD NA STUBOVIMA: Tajna Palate Albanija – kako je prvi soliter preživeo bombe uprkos lošem terenu i protestima
Palata Albanija, prva zgrada koja je Beogradu podarila vertikalu, dominira Terаzijama, ali malo ko zna da su Beograđani strahovali da će se urušiti. Otkrivamo zašto je cela čaršija pričala da je teren "proklet" i kako je inženjerski podvig armiranog betona spasio soliter od potpunog uništenja.
Komentari(0)