U STAROJ JUGI SVAKA PORODICA JE IMALA OVAJ CVET: Ne traži posebnu negu, a boje traju do jeseni
Ako volite cveće koje unosi živost, boje i miris u svaki kutak bašte, turski karanfil je biljka koju morate imati!
Turski karanfil je šaren i mirisan dvogodišnji ukrasni cvet koji lako uspeva u baštama i saksijama, cveta od proleća do kraja leta, otporan je na hladnoću i jednostavan za negu, a naše bake su ga uvek imale u svoijim baštama.
Ovaj šarmantni dvogodišnji cvet, poznat i kao Dianthus barbatus, oduševljava svojom šarenom paletom boja i nežnim mirisom koji podseća na topla letnja jutra.
Bilo da imate prostranu baštu ili samo nekoliko saksija na terasi, turski karanfil će svojom energijom oplemeniti svaki prostor.
Kako izgleda i gde ga saditi?
Turski karanfil može narasti do oko 50 centimetara, što ga čini idealnim za sadnju u gredicama ili većim saksijama. Ako nemate mnogo prostora, birajte patuljaste sorte koje dosežu do 25 centimetara.
NJegovi cvetovi su pravi spektakl boja – od belih, ružičastih, crvenih, pa sve do tamnocrvenih i ljubičastih nijansi.
Ponekad su latice sa zanimljivim šarama ili kontrastnim ivicama, pa svaki cvet izgleda kao mala umetnička slika.
Volite li kada vaša bašta miriše na prirodu i leto?
Turski karanfil ima lagan, sladak miris koji je prijatan, ali ne previše jak, i često podseća na mešavinu bibera i lavande. Voli sunčana ili polusenovita mesta, ali izbegava preveliku vlažnost tla.
Sadnja i nega – jednostavno i prijatno iskustvo
Najbolje vreme za sadnju je april i maj. Karanfil možete sejati direktno u baštu ili prvo uzgajati sadnice kod kuće. Kada sadite, savetuje se da to radite predveče, jer biljka ne voli da je izlažete jakom suncu tokom presađivanja.
Zalivajte umereno, jednom ili dva puta nedeljno, jer karanfil ne voli previše vlage.
Još jedna prednost ove biljke je otpornost na hladnoću. Karafnil može lepo prezimiti u bašti i sledećeg proleća ponovo procvetati. Ako ga gajite u saksijama, obavezno koristite dobro propusnu zemlju i povremeno ga vezujte, jer ga vetar i kiša mogu polomiti.
Zašto je turski karanfil omiljen?
Osim što je zaista lep i mirisan, turski karanfil je i veoma zahvalan. Cveta dugo – od ranog leta pa sve do kraja avgusta, a najbogatiji cvetovi su u junu i julu. Takođe, odličan je izbor za rezano cveće koje dugo traje u vazi i ulepšava svaki prostor u domu.
Zahvaljujući svojoj raznolikosti boja i kompaktnoj veličini, turski karanfil se lako kombinuje sa drugim biljkama u vrtu, pa može postati zvezda svake baštenske gredice ili lep detalj na terasi.
Ukoliko želite jednostavnu, a efektivnu biljku koja će vašoj bašti doneti mnogo boja i mirisa, turski karanfil je pun pogodak! Sa minimalnim ulaganjima i ne nekom posebnom brigom, imaćete cvet koji će vas godinama radovati i podsećati na lepe letnje dane. Baš zato ga mnogi nazivaju jednim od najlepših ukrasnih cvetova za svaki dom i baštu.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)