NA KRSNU SLAVU SE ZOVE SAMO JEDNOM! Ovako se pravilno čestita slava domaćinu: Mnogi ne znaju ovo pravilo, a vrlo je važno!
Ukoliko slavite i zanima vas kako je zapravo ispravno pozvati goste, evo odgovora kako su to domaćini radili u prošlosti.
Nekada su na slavu pozivali lično. Domaćin ili neko mlađi iz kuće odlazio bi u kuću gosta i nosio pogaču, lepinju i manji hleb na poklon, a u mnogim krajevima gde su Srbi danas se zadržao običaj odnošenja jabuke. Pozivar se pozdravi sa gostom i preda mu jabuku kao znak da je dobrodošao.
U određenim delovima Srbije smatra se da se gost pozove samo jednom i da je od tada svake godine pozvan i da poziv nije potrebno uputiti više, kao i da se podrazumeva da ste dobrodošli. Prvi običaj odavno se izgubio.
Danas mnogi goste zovu telefonom ili putem poruke. Prihvatljivije je svakako da se poziv uputi lično, pozivom ili uživo. Danas, mnogi koji slave gostu saopšte kada ga očekuju, da li za doručak, ručak ili večeru, što bi se ranije smatralo izrazom nepoštovanja gosta.
Možda vas zanima:
Kako da vam se slavski kolač ne "rascveta" po površini: Trik zbog kojeg zadržava belinu
Slava je nezamisliva bez tri glavna simbola – žita, vina i slavskog kolača.
Kako se čestita slava: Najlepše čestitke za svakog sveca
Kako se pravilno čestita slava i da li se reči koje upućujemo domaćinu razlikuju zavisno od slave - pročitajte!
Možda vas zanima:
Kako da vam se slavski kolač ne "rascveta" po površini: Trik zbog kojeg zadržava belinu
Slava je nezamisliva bez tri glavna simbola – žita, vina i slavskog kolača.
Kako se čestita slava: Najlepše čestitke za svakog sveca
Kako se pravilno čestita slava i da li se reči koje upućujemo domaćinu razlikuju zavisno od slave - pročitajte!
Možda vas zanima:
Kako da vam se slavski kolač ne "rascveta" po površini: Trik zbog kojeg zadržava belinu
Slava je nezamisliva bez tri glavna simbola – žita, vina i slavskog kolača.
Kako se čestita slava: Najlepše čestitke za svakog sveca
Kako se pravilno čestita slava i da li se reči koje upućujemo domaćinu razlikuju zavisno od slave - pročitajte!
Pravilo je i da domaćin gosta dočeka pred kućom ili na pragu doma rečima: "Dobro došli", a gost čestita slavu na ovaj način:
"Čestit sveti (npr. Đorđe) i srećna ti slava domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće, tebi i tvojoj porodici!"
Domaćin odgovara:
"Hvala i dobro nam došli! I vama neka Bog i sveti (npr. Đorđe) pomognu da dosta godina dolazite i da slavimo u zdravlju i veselju!"
Kako koji gost dolazi na slavu prvo se poslužuje slavskim žitom i otpije gutljaj osveštanog vina. Najpre se prekrsti, poželi dobro zdravlje kući u koju je došao, a kad završi gosti po starešinstvu sedaju za sto.
Ko ispoštuje običaj da se na slavu ne poziva, a ima nekoliko slava da obiđe istog dana, onda taj koji nije pozvan dolazi kod svečara u vreme između ručka i večere, da bi čestitao slavu domaćinu, koji ga prima i služi: žitom, pićem, kolačima i kafom. U ovakvim slučajevima gost se zadržava oko pola sata i odlazi. Tako se postupa i kad gost mora da obiđe više svečara, kao i zbog poštovanja domaćina.
U Srbiji se još ponegde sačuvao i običaj "dvorenja slave". Tada domaćin u svečanom odelu i izrazito vedro raspoložen, dočekuje goste, poslužuje ih, i ceo dan ne seda za sto dok god gori slavska sveća, iz poštovanja prema svetitelju koji se smatra glavnim gostom u kući tog dana.
ZABORAVLJENI ZNAČAJ VRTLOGA NA SRPSKIM REKAMA: Zašto su rečni virovi imali poseban status u narodnim pričama?
U srpskoj narodnoj tradiciji rečni virovi nisu bili samo prirodne pojave, već mesta sa posebnim, često misterioznim značajem. Mnogi virovi širom Srbije vekovima su okruženi legendama, verovanjima i pričama koje govore o njihovim neobičnim moćima i tajanstvenim stanovnicima.
POVERENJE U „SUDBINU“ U SRPSKIM PRIČAMA: Kako su naši preci verovali u predodređenost životnih događaja?
U srpskoj narodnoj tradiciji, sudbina je oduvek imala posebno mesto. Narodne priče i predanja često su govorili o sudbini kao o nečem unapred određenom, što se ne može izbeći i što upravlja životima ljudi bez obzira na njihove želje i odluke.
ZAŠTO SE U SRBIJI ČUVALA PRVA KAPIJA OD „ZLIH OČIJU“? Simbolika i običaji vezani za ulaz u domaćinstvo
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, prva kapija domaćinstva nije bila samo običan ulaz, već mesto koje je zahtevalo posebnu pažnju zbog dubokih verovanja o njenoj zaštitnoj moći. Kapija je predstavljala granicu između spoljnjeg sveta i sigurnosti doma, i kao takva, morala je biti posebno čuvana od negativnih sila, uroka i loših energija.
TAJANSTVENA STENA U SELU BLIZNAK: Kako je nastala legenda o kamenu koji leči bolesti?
U malom srpskom selu Bliznak, nedaleko od Niša, nalazi se stena o kojoj se vekovima prenose legende o njenoj misterioznoj isceliteljskoj moći. Lokalno stanovništvo i posetioci iz udaljenih krajeva dolaze da dodirnu ovu stenu, verujući da će im pomoći da se izleče od raznih bolesti i tegoba.
KAD ZAPUŠE „KOŠAVA“: Kakva su verovanja pratila čuveni srpski vetar?
U srpskoj narodnoj tradiciji košava nije bila običan vetar. Ovaj čuveni vetar, koji dolazi sa Karpata i duva kroz Srbiju, posebno kroz Beograd i Vojvodinu, bio je predmet mnogih verovanja, običaja i rituala, duboko ukorenjenih u svakodnevni život naših predaka.
Komentari(0)