MANTIJA GA NIJE IZLEČILA OD SLABOSTI PREMA ŽENAMA, A JAVNO JE PRIČAO DA BI NJU OŽENIO ODMAH: Ljubavni život vladike Rada
Na jučerašnji dan rođen je Petar II Petrović Njegoš, crnogorski vladar, vladika, pesnik i filozof
Petar II Petrović Njegoš rođen je na današnji dan, 13. novembra 1813. godine u Njegušima, kao Radoje "Rade" Tomov Petrović.
Imao je 17 godina kada je postao vladar Crne Gore, koja je u to vreme bila samo plemenski savez. On je uspeo nešto što je bilo izvan svog vremena, a to je da veoma brzo osavremeni svoju državu, udari temelje moderne države.
Pričalo se da je bio vitez srca, ali njegov položaj i vreme u kojem je živeo tražilo je da bude "bojovnik".
Možda vas zanima:
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
KADA JE OVO IZGOVORIO, NJEGOŠ JE UMRO: Majka za njim nikad nije zaplakala, kad su ljudi čuli zašto - ZANEMELI SU od šoka
Poslednje reči Njegoša pokazuju kakav je zaista čovek bio i šta mu je bilo važnije od života.
Možda vas zanima:
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
KADA JE OVO IZGOVORIO, NJEGOŠ JE UMRO: Majka za njim nikad nije zaplakala, kad su ljudi čuli zašto - ZANEMELI SU od šoka
Poslednje reči Njegoša pokazuju kakav je zaista čovek bio i šta mu je bilo važnije od života.
Možda vas zanima:
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
KADA JE OVO IZGOVORIO, NJEGOŠ JE UMRO: Majka za njim nikad nije zaplakala, kad su ljudi čuli zašto - ZANEMELI SU od šoka
Poslednje reči Njegoša pokazuju kakav je zaista čovek bio i šta mu je bilo važnije od života.
Mantija ga nije izlečila od slabosti prema ženama, a javna tajna je bila da su mnoge dame uzdisale za crnogorskim vladikom.
I kao da je i sam vladika Rade znao za svoju "boljku" često je o ženama znao i pogrdno da kaže u svojim književnim delima.
Samo godinu dana pre smrti, svojoj pesmi “Noć skuplja vijeka”, Njegoš je o ženama rekao sledeće: “Neki su me sovjetovali da oči na ženski pol ne okrećem, a čovjek ne može i sa samrtnoga odra da oči ne baci na krasno stvorenije”.
Kao vladici, nije mu bilo dozvoljeno da stupa u odnose, međutim postoje tvrdnje da se tog “zaveta” nije pridržavao. Njegoš je svojevremeno važio za izuzetno lepog muškarca, a poznato je da mu je za oko zapala i pesnikinja Milica Stojadinović Srpkinja, piše Kurir Stil.
Upravo je ona bila razlog zbog kog je sam Petar Petrović Njegoš u jednom trenutku pomislio šta bi bilo da nije crkveni poglavar, te je napisao sledeće: "Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam vladika, eto kneginje Crnoj Gori".
A da je neka povredila njegovo pesničko srce najbolje svedoče ovi stihovi:
"Ćud je ženska smiješna rabota. Ne zna žena ko je kakve vjere; stotinu će promijenit vjerah da učini što joj srce žudi."
Ipak, ženama se nije mogao dupreti jer "Ništa ljepše nit’ je kada, niti od nje stvorit može."
Vladika Rade preminuo je u 39. godini života, a njegova hrabra majka je zabranila da bilo ko zakuka za njim, jer "nijesam ga za kuknjavu rodila".
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(0)