MANTIJA GA NIJE IZLEČILA OD SLABOSTI PREMA ŽENAMA, A JAVNO JE PRIČAO DA BI NJU OŽENIO ODMAH: Ljubavni život vladike Rada
Na jučerašnji dan rođen je Petar II Petrović Njegoš, crnogorski vladar, vladika, pesnik i filozof
Petar II Petrović Njegoš rođen je na današnji dan, 13. novembra 1813. godine u Njegušima, kao Radoje "Rade" Tomov Petrović.
Imao je 17 godina kada je postao vladar Crne Gore, koja je u to vreme bila samo plemenski savez. On je uspeo nešto što je bilo izvan svog vremena, a to je da veoma brzo osavremeni svoju državu, udari temelje moderne države.
Pričalo se da je bio vitez srca, ali njegov položaj i vreme u kojem je živeo tražilo je da bude "bojovnik".
Možda vas zanima:
Nepoznati detalji iz života Njegoša: Vladika koji je sanjao o povratku u planine
Petar II Petrović Njegoš, vladar, filozof i jedan od najvažnijih pesnika srpske književnosti, ostavio je neizbrisiv trag svojim delom i životom.
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Možda vas zanima:
Nepoznati detalji iz života Njegoša: Vladika koji je sanjao o povratku u planine
Petar II Petrović Njegoš, vladar, filozof i jedan od najvažnijih pesnika srpske književnosti, ostavio je neizbrisiv trag svojim delom i životom.
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Možda vas zanima:
Nepoznati detalji iz života Njegoša: Vladika koji je sanjao o povratku u planine
Petar II Petrović Njegoš, vladar, filozof i jedan od najvažnijih pesnika srpske književnosti, ostavio je neizbrisiv trag svojim delom i životom.
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Mantija ga nije izlečila od slabosti prema ženama, a javna tajna je bila da su mnoge dame uzdisale za crnogorskim vladikom.
I kao da je i sam vladika Rade znao za svoju "boljku" često je o ženama znao i pogrdno da kaže u svojim književnim delima.
Samo godinu dana pre smrti, svojoj pesmi “Noć skuplja vijeka”, Njegoš je o ženama rekao sledeće: “Neki su me sovjetovali da oči na ženski pol ne okrećem, a čovjek ne može i sa samrtnoga odra da oči ne baci na krasno stvorenije”.
Kao vladici, nije mu bilo dozvoljeno da stupa u odnose, međutim postoje tvrdnje da se tog “zaveta” nije pridržavao. Njegoš je svojevremeno važio za izuzetno lepog muškarca, a poznato je da mu je za oko zapala i pesnikinja Milica Stojadinović Srpkinja, piše Kurir Stil.
Upravo je ona bila razlog zbog kog je sam Petar Petrović Njegoš u jednom trenutku pomislio šta bi bilo da nije crkveni poglavar, te je napisao sledeće: "Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam vladika, eto kneginje Crnoj Gori".
A da je neka povredila njegovo pesničko srce najbolje svedoče ovi stihovi:
"Ćud je ženska smiješna rabota. Ne zna žena ko je kakve vjere; stotinu će promijenit vjerah da učini što joj srce žudi."
Ipak, ženama se nije mogao dupreti jer "Ništa ljepše nit’ je kada, niti od nje stvorit može."
Vladika Rade preminuo je u 39. godini života, a njegova hrabra majka je zabranila da bilo ko zakuka za njim, jer "nijesam ga za kuknjavu rodila".
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
SVI SU VOLELI BATU ŽIVOJINOVIĆA, ALI O SCENI SA SNIMANJA "LEPA SELA LEPO GORE" NISMO IMALI POJMA: Evo šta se DESILO
U jednom od mnogobrojnih intervjua, Bata je prepričavao dogodovštinu sa snimanja kultnog filma "Lepa sela lepo gore"
Komentari(0)