U narodnom predanju Srbije, klas žita nije bio samo simbol plodnosti, već i znak. Verovalo se da u posebnim trenucima, kada sve miruje, klas može da šušne, zadrhti – i progovori. Onaj ko to čuje, neće ostati isti.
Leti, pred žetvu, kada klas sazri i sunce spusti ruku nad njivu, polje utihne – ali ne sasvim. U mnogim krajevima Srbije, naročito u Pomoravlju, oko Homolja i u ravnicama Banata, stariji su verovali da klas može da progovori. Ne glasno, ne za svakoga. Samo za one koji su pred promenu, koji u sebi nose pitanje, ali još ne znaju kako da ga postave. Taj šapat iz klasja, kažu, čuje se jednom u životu – i ako ga razumeš, znaćeš šta ti je činiti.
Klas kao živo biće
Za srpskog seljaka, klas nije bio samo hrana. Bio je merilo rada, glas zemlje, kruna godišnjice truda. Ali više od toga – bio je nosioc poruke, znak da priroda pamti, i da zna kad treba da ti kaže ono što još ne znaš.
Možda vas zanima:
Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Možda vas zanima:
Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Možda vas zanima:
Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Kada bi neko rekao da je „čuo klas kako govori“, to nije bila metafora. U ozbiljnom tonu bi dodali:
„Zna se kad polje ne šušti od vetra, nego od reči.”
Kada klas „progovara“
Prema narodnim verovanjima, klas progovara:
- u zoru ili sumrak, kada je svetlo najmekše,
- u danima pred žetvu, kada je „duša hleba na dohvat“,
- i kada se neko nalazi pred velikom odlukom, tugom ili iskorakom.
Tada se, kažu, čuje šapat u polju koje niko ne gazi, kao blagi zveket, kao pesma bez glasa. Onaj ko stane, zatvori oči i sluša, može osetiti da klas ne šušti od vetra – već kao da se obraća direktno tebi.
Šta šapat klasja znači?
Ne kaže klas rečenicu. Ne daje savet. Ali po onome što osetiš kad ga čuješ – znaš da moraš nešto da menjaš.
Ljudi su posle tog doživljaja:
- napuštali posao,
- vraćali se porodici,
- prestajali da lažu sebe,
- ili započinjali ono što su godinama odlagali.
- Zato su stari govorili:
- „Ko čuje klas, taj više ne sanja prazno.“
Ko ne sme da sluša
Zanimljivo je da se smatralo da trudnice, mala deca i oni koji su u „velikoj radosti“ ne treba da idu sami kroz zrelo klasje. Jer takvima nije vreme da čuju. Klas tada može da ih „zadrži“ – da postanu tužni bez razloga, ili da „usnu misao koja nije njihova“.
U pojedinim selima, ako žena koja dugo ne može da zatrudni čuje šapat klasja, to se doživljava kao znak – da joj se „otvorila reč zemlje“ i da će rađanje doći.
Običaj da se klas ne lomi pre tišine
Uoči prve žetve, žene su u nekim selima izlazile na njivu pre svitanja i stajale između redova klasja, u tišini. Nisu dodirivale ništa. Samo su stajale. To je bio trenutak slušanja – ne razuma, već duše.
Prvi klas se uzimao bez noža, u ruci, i nosio kući da se stavi iza ikone. Verovalo se da on nosi ono što je zemlja želela da kaže toj kući te godine.
Zaboravljeno, ali poznato telu
Možda danas ne slušamo klas. Ne idemo kroz polje kad šumi, jer imamo slušalice u ušima.
Ali ipak, kad stojimo u tišini, u prirodi, i vetar zadrhti kroz lišće – nešto u nama zna da sluša.
Jer reči nisu uvek glasne.
A klas šapuće samo onome ko zna da čuje.
Zašto se u narodnom verovanju stolica ne ostavlja prazna za vreme večere: Mesto bez tela, ali s dušom
U starim srpskim domaćinstvima, posebno na selu, prazna stolica za stolom uveče nije bila slučajnost – već poziv. Verovalo se da mesto bez tela može da privuče onoga koga više nema. Ili onoga ko je nekada sedeo tu – ali nije stigao da se oprosti.
Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
Ko čuje šapat iz klasja: Verovanje da polje govori pred promenu sudbine
U narodnom predanju Srbije, klas žita nije bio samo simbol plodnosti, već i znak. Verovalo se da u posebnim trenucima, kada sve miruje, klas može da šušne, zadrhti – i progovori. Onaj ko to čuje, neće ostati isti.
Zašto se verovalo da proja „ne sme da se seče naopako“: Mitološko značenje kukuruza u ishrani i narodni recept za proju sa koprivom
U srpskoj narodnoj tradiciji, proja je bila više od hleba. Nije se sekla kako ti padne na pamet, niti jela bez reda. Ako se prvi rez povuče u pogrešnom pravcu – verovalo se da se u kuću unosi nemir, rasprava i “presečena sreća”.
Zbog ljubavnice telo poslednjeg kralja Jugoslavije završilo 2 nedelje u frižideru: Svet je bez daha pratio svađu između porodice i Mici koja je pravila haos
Poslednji kralj Jugoslavije nije baš slavno završio i to sve zbog svoje ljubavnice koja je umislila da je on njen i mrtav
Komentari(0)