U narodnom predanju Srbije, klas žita nije bio samo simbol plodnosti, već i znak. Verovalo se da u posebnim trenucima, kada sve miruje, klas može da šušne, zadrhti – i progovori. Onaj ko to čuje, neće ostati isti.
Leti, pred žetvu, kada klas sazri i sunce spusti ruku nad njivu, polje utihne – ali ne sasvim. U mnogim krajevima Srbije, naročito u Pomoravlju, oko Homolja i u ravnicama Banata, stariji su verovali da klas može da progovori. Ne glasno, ne za svakoga. Samo za one koji su pred promenu, koji u sebi nose pitanje, ali još ne znaju kako da ga postave. Taj šapat iz klasja, kažu, čuje se jednom u životu – i ako ga razumeš, znaćeš šta ti je činiti.
Klas kao živo biće
Za srpskog seljaka, klas nije bio samo hrana. Bio je merilo rada, glas zemlje, kruna godišnjice truda. Ali više od toga – bio je nosioc poruke, znak da priroda pamti, i da zna kad treba da ti kaže ono što još ne znaš.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Kada bi neko rekao da je „čuo klas kako govori“, to nije bila metafora. U ozbiljnom tonu bi dodali:
„Zna se kad polje ne šušti od vetra, nego od reči.”
Kada klas „progovara“
Prema narodnim verovanjima, klas progovara:
- u zoru ili sumrak, kada je svetlo najmekše,
- u danima pred žetvu, kada je „duša hleba na dohvat“,
- i kada se neko nalazi pred velikom odlukom, tugom ili iskorakom.
Tada se, kažu, čuje šapat u polju koje niko ne gazi, kao blagi zveket, kao pesma bez glasa. Onaj ko stane, zatvori oči i sluša, može osetiti da klas ne šušti od vetra – već kao da se obraća direktno tebi.
Šta šapat klasja znači?
Ne kaže klas rečenicu. Ne daje savet. Ali po onome što osetiš kad ga čuješ – znaš da moraš nešto da menjaš.
Ljudi su posle tog doživljaja:
- napuštali posao,
- vraćali se porodici,
- prestajali da lažu sebe,
- ili započinjali ono što su godinama odlagali.
- Zato su stari govorili:
- „Ko čuje klas, taj više ne sanja prazno.“
Ko ne sme da sluša
Zanimljivo je da se smatralo da trudnice, mala deca i oni koji su u „velikoj radosti“ ne treba da idu sami kroz zrelo klasje. Jer takvima nije vreme da čuju. Klas tada može da ih „zadrži“ – da postanu tužni bez razloga, ili da „usnu misao koja nije njihova“.
U pojedinim selima, ako žena koja dugo ne može da zatrudni čuje šapat klasja, to se doživljava kao znak – da joj se „otvorila reč zemlje“ i da će rađanje doći.
Običaj da se klas ne lomi pre tišine
Uoči prve žetve, žene su u nekim selima izlazile na njivu pre svitanja i stajale između redova klasja, u tišini. Nisu dodirivale ništa. Samo su stajale. To je bio trenutak slušanja – ne razuma, već duše.
Prvi klas se uzimao bez noža, u ruci, i nosio kući da se stavi iza ikone. Verovalo se da on nosi ono što je zemlja želela da kaže toj kući te godine.
Zaboravljeno, ali poznato telu
Možda danas ne slušamo klas. Ne idemo kroz polje kad šumi, jer imamo slušalice u ušima.
Ali ipak, kad stojimo u tišini, u prirodi, i vetar zadrhti kroz lišće – nešto u nama zna da sluša.
Jer reči nisu uvek glasne.
A klas šapuće samo onome ko zna da čuje.
DA LI JE TAČNA IZREKA DA "GREH NE ULAZI NA USTA, NEGO IZLAZI IZ NJIH"? Otac Gojko Perović obrazlaže ovu staru nedoumicu
Koliko je tačna ona stara izreka da "Greh ne ulazi u usta, nego izlazi iz njih"? I kako treba u skladu toga verovanja da postupamo
Šta svaki vernik treba da učini pre spavanja
Posle dugog i napornog dana obično jedva čekao da legnemo u postelju i zaspimo. Međutim, često zaboravimo jednu važnu stvar, a to je pravoslavna praksa očišćenja pred spavanje - molitva.
Bata Živojinović zbog uloge morao da se oženi koleginicom: Sin legendarnog glumca otkrio i šta mu je pop rekao
Sin Bate Živojinovića, Miljko Živojinović, kaže da se njegov otac nikada nije venčao u crkvi sa svojom voljenom Lulom, već samo sa koleginicom Goricom Popović
Ovo bibiljsko ime su nosili kneževi: Značenje ostavlja bez reči
Istorija pamti da su ovo ime nosili prvi srpski kralj Mihailo Vojislavljević
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
Komentari(0)