U narodnom predanju Srbije, klas žita nije bio samo simbol plodnosti, već i znak. Verovalo se da u posebnim trenucima, kada sve miruje, klas može da šušne, zadrhti – i progovori. Onaj ko to čuje, neće ostati isti.
Leti, pred žetvu, kada klas sazri i sunce spusti ruku nad njivu, polje utihne – ali ne sasvim. U mnogim krajevima Srbije, naročito u Pomoravlju, oko Homolja i u ravnicama Banata, stariji su verovali da klas može da progovori. Ne glasno, ne za svakoga. Samo za one koji su pred promenu, koji u sebi nose pitanje, ali još ne znaju kako da ga postave. Taj šapat iz klasja, kažu, čuje se jednom u životu – i ako ga razumeš, znaćeš šta ti je činiti.
Klas kao živo biće
Za srpskog seljaka, klas nije bio samo hrana. Bio je merilo rada, glas zemlje, kruna godišnjice truda. Ali više od toga – bio je nosioc poruke, znak da priroda pamti, i da zna kad treba da ti kaže ono što još ne znaš.
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Kada bi neko rekao da je „čuo klas kako govori“, to nije bila metafora. U ozbiljnom tonu bi dodali:
„Zna se kad polje ne šušti od vetra, nego od reči.”
Kada klas „progovara“
Prema narodnim verovanjima, klas progovara:
- u zoru ili sumrak, kada je svetlo najmekše,
- u danima pred žetvu, kada je „duša hleba na dohvat“,
- i kada se neko nalazi pred velikom odlukom, tugom ili iskorakom.
Tada se, kažu, čuje šapat u polju koje niko ne gazi, kao blagi zveket, kao pesma bez glasa. Onaj ko stane, zatvori oči i sluša, može osetiti da klas ne šušti od vetra – već kao da se obraća direktno tebi.
Šta šapat klasja znači?
Ne kaže klas rečenicu. Ne daje savet. Ali po onome što osetiš kad ga čuješ – znaš da moraš nešto da menjaš.
Ljudi su posle tog doživljaja:
- napuštali posao,
- vraćali se porodici,
- prestajali da lažu sebe,
- ili započinjali ono što su godinama odlagali.
- Zato su stari govorili:
- „Ko čuje klas, taj više ne sanja prazno.“
Ko ne sme da sluša
Zanimljivo je da se smatralo da trudnice, mala deca i oni koji su u „velikoj radosti“ ne treba da idu sami kroz zrelo klasje. Jer takvima nije vreme da čuju. Klas tada može da ih „zadrži“ – da postanu tužni bez razloga, ili da „usnu misao koja nije njihova“.
U pojedinim selima, ako žena koja dugo ne može da zatrudni čuje šapat klasja, to se doživljava kao znak – da joj se „otvorila reč zemlje“ i da će rađanje doći.
Običaj da se klas ne lomi pre tišine
Uoči prve žetve, žene su u nekim selima izlazile na njivu pre svitanja i stajale između redova klasja, u tišini. Nisu dodirivale ništa. Samo su stajale. To je bio trenutak slušanja – ne razuma, već duše.
Prvi klas se uzimao bez noža, u ruci, i nosio kući da se stavi iza ikone. Verovalo se da on nosi ono što je zemlja želela da kaže toj kući te godine.
Zaboravljeno, ali poznato telu
Možda danas ne slušamo klas. Ne idemo kroz polje kad šumi, jer imamo slušalice u ušima.
Ali ipak, kad stojimo u tišini, u prirodi, i vetar zadrhti kroz lišće – nešto u nama zna da sluša.
Jer reči nisu uvek glasne.
A klas šapuće samo onome ko zna da čuje.
Ko je odlučio da Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić počivaju rame uz rame? Večnost spojila pismenost pod istim drvetom tišine
Mada su se u životu razmimoilazili u mišljenjima, Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić danas leže jedan pored drugog — simbolično ujedinjeni u smrti. Njihova večna kuća nalazi se u porti Saborne crkve u Beogradu, mestu koje nosi više značenja nego što se na prvi pogled čini.
U senci kneza Lazara: Tajanstveni život vojvode Ivana Kosančića
Ime mu se šapuće u stihovima, ali istorija o njemu gotovo da ćuti. Ivan Kosančić je jedan od najmističnijih srpskih junaka — slavljen u epskim pesmama, ali skriven u senkama istorijskih zapisa. Ko je zapravo bio vojvoda koji je pre polaska na Kosovo ugledao tursku vojsku i doneo kobnu vest?
Krstonoša ne stari: Običaj koji nosi i leči
Krstonoše su više od nosilaca ikona — one su čuvari običaja, predanja i zajedničke molitve. U mnogim selima Srbije, još uvek postoji nepokidana nit između naroda i svetih litija koje se vekovima obnavljaju, bez prekida.
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Komentari(0)