Slovenac po rođenju, Srbin u duši: On je komponovao srpsku himnu, a zbog testamenta na ćirilici Austrija mu oduzela imovinu
Dok je godinama živeo u Pančevu, slovenački kompozitor, a po duši Srbin, Davorin Jenko stvorio je melodije koje su postale veoma popularne sa obe strane Dunava i Save.
Kada je prešao u Beograd, istakao se kao horovođa Prvog beogradskog pevačkog društva i kapelnik Narodnog pozorišta.
Postao je priznati kompozitor za veliki broj dramskih komada s pevanjem, kakvi su bili čuveni “Đido”, “Seoska lola”, “Potera”, “Pribislav i Božena”, “Vračara”, i, naravno, “Markova sablja” iz koje je izašla prva srpska himna.
Dobar glas u narodu je stekao i komponovanjem pesama za horove kao što su “Dvori Davorovi”, “Sabljo moja dimiskijo”, “Što ćutiš, Srbine tužni”. I posle Jenkove smrti izvođene su mu uvertire “Kosovo”, “Srpkinja”, “Aleksandar”, a dve njegove kompozicije dobile su zvanje nacionalnih himni. Pored “Bože pravde”, to je slovenačka “Naprej, zastava Slave”.
Jenko je bio član Matice srpske, a od 1869. i član Srpskog učenog društva, preteče Akademije nauka i umetnosti. U beogradskom Narodnom pozorištu, u kojem se zaposlio 1871, Jenko se pored komponovanja i pripremanja horova prihvatio i obučavanja glumaca u pevanju. Pozvan je da pripremi muziku za komad “Markova sablja”, pa je komponovao muziku buduće srpske himne onako, usput.
U to doba smatralo se da je Srbe više zadužio romansama koje se i danas pevaju kao narodne: “Za tobom mi srce žudi”, “Gde si dušo, gde si rano”. Štaviše, zli jezici su mu zamerali da je za “Bože pravde” samo prepravio austrijsku himnu “Bože spasi (cara Franca)”. U Beogradu je Jenko radio do 1912, do dve godine pred smrt, a onda se iznenada vratio u Ljubljanu. Razlog je bila smrt njegove najbliže prijateljice, glumice Vele Nigrinove, koja je takođe bila Slovenka. Kada je i Jenko umro dve godine kasnije, na njegovoj sahrani se svirala njegova kompozicija “Na grobih”.
Austrijske vlasti, koje su Davorina Jenka smatrale srpskim podanikom, nisu mu dale pokoja ni posle smrti. Testamentom, koji je napisao ćirilicom, Jenko je deo ostavštine je namenio školovanju siromašnih srpskih studenata, ali je njegovu poslednju želju Ministarstvo pravde u Beču oborilo, izgovarajući se time što su Srbija i Austrija već bile u ratu i da su svi međudržavni sporazumi postali nevažeći.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)