Jovan nije imao dece, ali je sinove pokojnog brata odgajio kao svoje, 1 od njih postao čuveni pisac: Neverovatna života priča tvorca naše himne "Bože Pravde":
Pesma "Bože pravde" je nastala 1872. godine za potrebe predstave "Markova sablja", a kao inspiracija poslužila mu je "Jututunska narodna himna" Jovana Jovanovića Zmaja
Pre 125 godina, tačnije 22. aprila 1900. godine, preminuo je Jovan Đorđević (1826-1900), književnik, osnivač Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu i autor stihova himne "Bože pravde". Rođen je 25. novembra 1826. godine u Senti (tadašnja Austrougarska) u dobrostojećoj trgovačkoj porodici. Osnovnu školu je završio u rodnom gradu, a gimnaziju je učio u Senti, Segedinu, Novom Sadu i Temišvaru.
U Pešti je pohađao studije filozofije, a onda medicine, 1845. godine. Kada je 1848. izbila mađarska buna, poslovi njegovog oca, kao i imanje, propali su. Mladi Đorđević je morao da odustane od studija medicine.
Iz očajnog stanja izvukao ga je Isidor Nikolić, tada na položaju velikog župana Bačke i Torontala, advokat, potomak stare plemićke porodice. Pozvao ga je u Sombor, gde je Jovan dobio skroman činovnički posao. Nikolić ga je potom poslao u Zagreb da okonča studije.
Možda vas zanima:
Ljubav prema jednoj ženi obeležila mu je život: Stevan Sremac ostao je neženja zbog Piroćanke Jelene
U Pirotu je proveo dve godine i za vreme svog boravka zaljubio se u ženu koja je imala veliki uticaj na njegov dalji emotivni put.
"Nemoj da džmiješ" – Niš, grad koji je oduševio i Stevana Sremca
Stevan Sremac, srpski pisac realističkih romana s kraja 19. veka, jedan je od mnogih koji je je bio očaran govorom Nišlija.
Možda vas zanima:
Ljubav prema jednoj ženi obeležila mu je život: Stevan Sremac ostao je neženja zbog Piroćanke Jelene
U Pirotu je proveo dve godine i za vreme svog boravka zaljubio se u ženu koja je imala veliki uticaj na njegov dalji emotivni put.
"Nemoj da džmiješ" – Niš, grad koji je oduševio i Stevana Sremca
Stevan Sremac, srpski pisac realističkih romana s kraja 19. veka, jedan je od mnogih koji je je bio očaran govorom Nišlija.
Možda vas zanima:
Ljubav prema jednoj ženi obeležila mu je život: Stevan Sremac ostao je neženja zbog Piroćanke Jelene
U Pirotu je proveo dve godine i za vreme svog boravka zaljubio se u ženu koja je imala veliki uticaj na njegov dalji emotivni put.
"Nemoj da džmiješ" – Niš, grad koji je oduševio i Stevana Sremca
Stevan Sremac, srpski pisac realističkih romana s kraja 19. veka, jedan je od mnogih koji je je bio očaran govorom Nišlija.
Godine 1852. našao se Novom Sadu, gde počinje da radi kao gimnazijski profesor. Od 1857. u Pešti je radio kao sekretar Matice srpske, a paralelno je uređivao Letopis Matice srpske. Đorđević je bio pionir srpskog pozorišta. Osnovao je Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu 1861. i Narodno pozorište u Beogradu 1868. godine. Bio je prvi direktor obe ustanove i osnivač Pozorišne škole u Beogradu 1870. godine.
Postao je ministar prosvete 1892. godine, profesor istorije u Velikoj školi u Beogradu, kao i nastavnik budućeg kralja Aleksandra Obrenovića.
Stihove himne "Bože pravde" napisao je 1872. godine za pozorišnu predstavu "Markova sablja", a komponovao ih je Davorin Jenko. Pesma je ubrzo postala simbol nacionalnog identiteta. Inspirisan je bio "Jututunskom narodnom himnom" Jovana Jovanovića Zmaja.
Zbog svoje melodičnosti, ovi Đorđevićevi stihovi su postali državna himna 1882. godine. Od tada pa sve do završetka Drugog svetskog rata, "Bože pravde" biće zvanična himna i Kraljevine Srbije, kasnije i Kraljevine SHS, ali i Kraljevine Jugoslavije. Tek posle Drugog Svetskog rata ona biva zamenjena himnom "Hej Sloveni", a potom je 2006. godine vraćena zvanično u svoje izvorno stanje, kao himna Republike Srbije.
Himna jeste bila s vremena na vreme menjana, u zavisnosti od političkih nosioca. Promene su se najčešće ogledale u ubacivanju reči kralj ili izbacivanju te reči, ali su stihovi ostajali suštinski nepromenjeni.
Đorđević nije imao dece, ali je odgajio trojicu sinova svog prerano preminulog brata. Jedan od bratanaca o kojem se starao bio je i pisac Stevan Sremac. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, u zajedničkoj porodičnoj grobnici, u kojoj je kasnije pokopan i Stevan Sremac.
vikipedija
SNP nije prvobitno bio državna institucija, već je brigu o njemu vodilo Društvo za Srpsko narodno pozorište. Za prvog upravnika izabran je niko drugi nego Jovan Đorđević. Za svoje pozorište preveo je Šilerovu tragediju "Spletka i ljubav", a zanimljivo je da se taj prevod izvodio u Srpskom narodnom pozorištu sve do 1952. godine.
Iako je bio na mestu upravnika samo sedam godina, Đorđević je ovom najstarijem srpskom pozorištu podario mnoga dobra. Navodi se da je za tih sedam godina uređivao repertoar i napisao brojne pesme, kao i prevode. Izvedeno je za to vreme više od sto premijera. Upravo taj vid zalaganja, žrtvovanja i ljubavi prema pozorištu prepoznao je i knez Mihailo Obrenović i pozvao Jovana Đorđevića da to isto uradi i u Beogradu. Napravio je posle Narodno pozorište. Danas najveća scena u Srpskom narodnom pozorištu s pravom nosi njegovo ime.
Hitler ga dočekao uz najveće počasti, Tito mu zabranio povratak u zemlju: Bio najomraženiji knez, do smrti čeznuo za Jugoslavijom
Knez Pavle Karađorđević rođen je 15. aprila 1893. godine u Sankt Peterburgu.
Naši preci ovo drvo nikada nisu sadili blizu kuće: Razlog je veoma važan, evo o čemu se radi
Da li imate smokvu u svom dvorištu?
Prvi muž Olivere Marković ostavio je neizbrisiv trag: Do smrti je nosila njegovo prezime, čak i nakon udaje za drugoga
Na današnji dan 2011. godine preminula je legendarna glumica Olivera Marković, umetnica koja je ostavila neizbrisiv trag u istoriji srpskog pozorišta i filma.
NAJVEĆE MUDROSTI LEGENDE SRPSKOG GLUMIŠTA Reči Mije Aleksića kriju duboku poruku, a ovo su samo neke kojih se sećamo
Pored velikih glumačkih uloga koje je imao, pamtimo ga i po mudrosti koju je posedovao.
ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Komentari(0)