Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
Drvo duda nekada je bilo veoma često širom Srbije, pogotovo u Banatu. Naši stari su verovali da plod duda daje snagu, izoštrava intuiciju, pomaže čoveku da se odbrani od sila tame, ali i da zaljubljenima donosi sreću. Ali, nikad ga nisu sadili blizu kuće, jer je postojalo verovanje da stablo duda može da donese siromaštvo, nesreću i smrt.
Kao i orah, i drvo duda nije bilo poželjno saditi u dvorištu, pogotovo ne u blizini kuće. Naime, žile duda veoma brzo rastu - koliko je drvo visoko, tolike su mu žile ispod zemlje. Postojao je strah da će žile "udariti" na temelj i srušiti kuću, što bi za porodice značilo bedu, siromaštvo i nesreću. Uz to, verovali su da drvo duda zasađeno u dvorištu donosi smrt onome ko ga je posadio - kad debljina stabla dostigne obim ljudskog vrata, onaj ko je posadio dud mogao je da se "priprema za odlazak na onaj svet".
Ako bi se domaćin kojim slučajem odlučio da ne poseče drvo duda ispred kuće, drvo bi vremenom postalo "gospodar prostora". Ispred napuštenih kuća čiji su temelji bili podriveni uvek bi bilo veliko drvo duda.
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
Ipak, verovalo se da je dud ispred kapije, kao i na ulasku u selo bio svojevrsna zaštita od zlih sila. Drvo duda je, kao i drvo hrasta, najčešće bilo korišćeno kao zapis - drvo koje predstavlja svetinju za selo na čijem se području nalazi. Pored njega su postavljali najčešće krst napravljen od kamena i ograđivali ga kako ga niko ne bi oštetio.
Blic žena
Bata Živojinović zbog uloge morao da se oženi koleginicom: Sin legendarnog glumca otkrio i šta mu je pop rekao
Sin Bate Živojinovića, Miljko Živojinović, kaže da se njegov otac nikada nije venčao u crkvi sa svojom voljenom Lulom, već samo sa koleginicom Goricom Popović
Ovo bibiljsko ime su nosili kneževi: Značenje ostavlja bez reči
Istorija pamti da su ovo ime nosili prvi srpski kralj Mihailo Vojislavljević
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
NOSILA GA SRPSKA HEROINA: Ovo staro ime ima posebno značenje
Nekada se ovo ime davalo devojčicama koje su odmah po rođenju izgledale milo i umiljato.
KAKO SE OBUĆI ZA KRŠTENJE? Ova pravila obavezno ispoštujte
Krštenje se u hrišćanstvu smatra jednom od svetih tajni koje je Isus neposredno ustanovio, a apostoli praktikovali.
Komentari(0)