Ljubav prema jednoj ženi obeležila mu je život: Stevan Sremac ostao je neženja zbog Piroćanke Jelene
U Pirotu je proveo dve godine i za vreme svog boravka zaljubio se u ženu koja je imala veliki uticaj na njegov dalji emotivni put.
Pisac Stevan Sremac radio je kao profesor u Pirotu u pirotskoj gimnaziji od avgusta 1881. do kraja leta 1883. godine gde je predavao srpski jezik, srpsku istoriju i geografiju.
— U Pirot je prispeo sa 26 godina. Ovde je Sremac napisao prvu pripovetku ("Rastko"), ovde je bio politički aktivan kao liberal, ovde je doživeo prvi ljubavni zanos. Ovo poslednje, međutim, mora da se primi sa određenom rezervom - kaže profesor književnosti i stručni saradnik Narodne biblioteke u Pirotu Momčilo Antić.
Za ovaj njegov period života vezuju se dve stvari, a to je da je napisao svoju prvu pripovetku "Rastko", ali i da je bio zaljubljen u Piroćanku Jelenu, koja je bila ćerka pirotskog popa Pantelije Pančića. Međutim, ako je suditi po nekim istorijskim iskazima, on je ostao neženja jer je u jednom članku u "Srpskoj zastavi", popa opisao kao čoveka koji je uticajan, ali o da "pali i žari u Pirotu".
Možda vas zanima:
TUŽNA PRIČA IZ ŽIVOTA SRPSKOG PISCA Ljubav prema jednoj ženi ostavila je dubok trag na njegovom srcu!
U Pirotu je proveo dve godine i za vreme svog boravka zaljubio se u ženu koja je imala veliki uticaj na njegov dalji emotivni put.
Jovan nije imao dece, ali je sinove pokojnog brata odgajio kao svoje, 1 od njih postao čuveni pisac: Neverovatna života priča tvorca naše himne "Bože Pravde":
Pesma "Bože pravde" je nastala 1872. godine za potrebe predstave "Markova sablja", a kao inspiracija poslužila mu je "Jututunska narodna himna" Jovana Jovanovića Zmaja
Možda vas zanima:
TUŽNA PRIČA IZ ŽIVOTA SRPSKOG PISCA Ljubav prema jednoj ženi ostavila je dubok trag na njegovom srcu!
U Pirotu je proveo dve godine i za vreme svog boravka zaljubio se u ženu koja je imala veliki uticaj na njegov dalji emotivni put.
Jovan nije imao dece, ali je sinove pokojnog brata odgajio kao svoje, 1 od njih postao čuveni pisac: Neverovatna života priča tvorca naše himne "Bože Pravde":
Pesma "Bože pravde" je nastala 1872. godine za potrebe predstave "Markova sablja", a kao inspiracija poslužila mu je "Jututunska narodna himna" Jovana Jovanovića Zmaja
Možda vas zanima:
TUŽNA PRIČA IZ ŽIVOTA SRPSKOG PISCA Ljubav prema jednoj ženi ostavila je dubok trag na njegovom srcu!
U Pirotu je proveo dve godine i za vreme svog boravka zaljubio se u ženu koja je imala veliki uticaj na njegov dalji emotivni put.
Jovan nije imao dece, ali je sinove pokojnog brata odgajio kao svoje, 1 od njih postao čuveni pisac: Neverovatna života priča tvorca naše himne "Bože Pravde":
Pesma "Bože pravde" je nastala 1872. godine za potrebe predstave "Markova sablja", a kao inspiracija poslužila mu je "Jututunska narodna himna" Jovana Jovanovića Zmaja
— U Pirotu žare i pale tri Pante, među kojima se jedan u svemu razlikuje samo po tome što se zvanično potpisuje sa Pantelija - napisao je tada Sremac kritikujući rad mesnih vlasti.
Pantelija zbog tog članka se ozbiljno naljutio na Sremca i nije želeo ni da čuje za njega, iako je u njihovu kuću pre toga često navraćao.
— Svedočanstva o piščevoj ljubavi prema Jeleni Pančić zasnovana su samo na njenim iskazima datim učitelju Ćiri Rančiću onda kada je ona imala 70 godina života - kazao je profesor književnosti Momčilo Knežević.
Pisac Dragoljub Vlatković takođe je naveo da je prvi ljubavni zanos Stevan Sremac imao upravo u Pirotu. Kaže da Sremec nije pričao često o svom ljubavnom životu, ali se zna je kada se preseilo za Niš, Jelena je ostala i bila nesrećna u braku sa drugim čovekom.
Ona je živela sa Josifom Kostićem koji je bio ekonom bolnice i privrženik Naprednjačke stranke. On je kasnije tokom života sa Jelenom počeo da pije i prodao je svu imovinu koju su imali. Živeli su samo od plate koju je ona primala kao babica.
(espreso)
"Ne moram ja ništa" Pavle Vuisić je tako odbrusio Titu da je maršal odlučio da ga odmah odvede u sporednu prostoriju, a tamo...
Službe bezbednosti su ga jednom prilikom kidnapovale na reci i u gaćama ga odveli u Beli dvor, a o njegovoj reakciji se i danas priča.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Izletište sa dušom: Devojački bunar i neobična crkva od drveta
Jedinstveno bogomolje u Banatu, okruženo legendom o nesrećnoj devojci i tišinom Deliblatske peščare.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Komentari(0)