BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
Legenda o nastanku imena vidove trave
Prema starom predanju, ime ove biljke vezuje se za Svetog Vida, zaštitnika vida i očiju u hrišćanskoj tradiciji. Legenda kaže da je Sveti Vid izlečio slepu devojku upravo ovom travom, nakon čega je biljka nazvana u njegovu čast. Od tada, narod je vidovu travu redovno koristio, verujući u njena isceliteljska svojstva.
Kako se prepoznavala i brala vidova trava?
Vidova trava prepoznaje se po nežnim, sitnim ljubičastim cvetovima i karakterističnim listovima ovalnog oblika. Najčešće raste na livadama, u svetlim šumarcima i pored rečnih obala. Međutim, branje ove biljke nije bilo obično – postojala su stroga pravila o tome kada i kako sme da se bere.
Najvažnije je bilo da se trava ubere baš na Vidovdan, 28. juna, rano ujutru pre izlaska sunca. Samo biljka ubrana u to vreme smatrala se lekovitom, jer se verovalo da tada poseduje najveću moć.
Posebni rituali branja biljke
U mnogim delovima Srbije, žene koje su brale vidovu travu morale su da budu potpuno tihe tokom procesa branja, jer se verovalo da će trava izgubiti svoju lekovitost ukoliko se naruši tišina. Trava se brala čistim rukama, često uz posebnu molitvu Svetom Vidu, a zatim se pažljivo sušila u hladu kako bi zadržala svoja lekovita svojstva.
Korišćenje vidove trave u narodnoj medicini
Od vidove trave pravio se čaj ili vodeni rastvor koji su se koristili za umivanje očiju. Ovaj tretman primenjivan je za ublažavanje simptoma bolesti poput konjunktivitisa, upala oka, ali i za opštu negu vida. Narod je verovao da redovna primena ovog čaja može vratiti vid osobama sa oslabljenim očima ili čak izlečiti početnu slepoću.
Takođe, vidova trava koristila se i u obliku obloga, koje bi se stavljale na oči tokom noći. Ovi oblozi bili su posebno popularni među starijim stanovništvom, koje je imalo problema sa slabijim vidom.
Primeri izlečenja i narodna svedočenja
U narodnoj tradiciji postoji mnogo priča o izlečenjima pomoću vidove trave. U selima oko Kopaonika dugo se pričala priča o starici kojoj je vid bio gotovo potpuno uništen. Nakon svakodnevnog korišćenja čaja od vidove trave tokom cele jedne godine, starica je, kako tvrde svedoci, povratila gotovo potpuno jasan vid.
Slične priče postoje i u drugim delovima Srbije, naročito u istočnim i južnim krajevima, gde se znanje o lekovitom bilju dugo negovalo i prenosilo s generacije na generaciju.
Šta kaže savremena nauka o vidovoj travi?
Savremena istraživanja potvrđuju da biljka poznata kao vidova trava (Euphrasia officinalis) zaista poseduje antiinflamatorna i antibakterijska svojstva, koja mogu biti korisna kod upala i blažih infekcija očiju. Međutim, njen uticaj na ozbiljnije probleme vida nije naučno dokazan, što ipak ne umanjuje njen značaj u tradicionalnoj medicini i bogatoj kulturnoj baštini Srbije.
Ponovno otkrivanje tradicije vidove trave danas
Iako danas vidova trava nije u širokoj upotrebi kao nekada, sve veći broj ljudi koji se okreću prirodnoj medicini i starim narodnim lekovima ponovo otkriva ovu biljku. Etno-turističke manifestacije, radionice o lekovitom bilju i kulturne institucije često podsećaju na važnost očuvanja ovakvih običaja, koji nas povezuju sa mudrošću i znanjem naših predaka.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)