Naredba o ukidanju ćirilice: 1914. godine zabranjena je srpska zastava, ukinuta je krsna slava, zabranjeno je čak i nošenje srpske šajkače
U sklopu opšte histerije protiv Srba, koja se posle Principovog atentata širila celim područjem južne Austrougarske, a najviše na prostoru Bosne, Dalmacije, Slavonije i Hrvatske, na udaru je bilo sve srpsko.
Najčešće pod optužbom za špijunažu hapšeni su, zatvarani i ubijani viđeniji Srbi – sveštenici, učitelji, predsednici društava, vlasnici radnji… Pljačkana je i uništavana srpska imovina, zabranjen je rad srpskih društava, zatvorene su srpske škole, zabranjena je ćirilica, zabranjena je srpska zastava, ukinuta je krsna slava, zabranjeno je čak i nošenje srpske šajkače.
Prenosimo vam tekst naredbe Hrvatsko-slavonsko-dalmatinske zemaljske vlade o ukidanju ćirilice u „javnim nižim pučkim školama“ kraljevina Hrvatske i Slavonije, donete trećeg oktobra 1914. godine. Pošto je odluka zakasnila i za nastupajuću 1914/15. godinu udžbenici su već odštampani i „razaslani“, uredbom se određuje da se „oni imadu odmah zamijeniti latinicom štampanim početnicama i računicama…“
Naredbu objavljenu u Novostima br. 270 (05. oktobar 1914.) možete pročitati u celini:
Printscreen
Dodajemo i obaveštenje koje stoji na istoj strani ovoga broja Novosti, a odnosi se na javne, zvanične objave u kojima je takođe ukinuta ćirilica:
Možda vas zanima:
ČUVARI TRADICIJE I KULTURE Da li znate u koliko se država piše ćirilicom?
Različita pisma odražavaju bogatstvo i raznolikost evropske kulturne baštine.
Vreme kada se ćirilica branila životom! Ovi učitelji su bili spremni da se odreknu svega
Ko zna da li bi iko pomenuo, a kamoli posvetio neko svoje delo uspomeni na žrtvu 14 uglednih učitelja iz Bjelopavlića, koji su pre 97 godina platili životima odbranu srpskog jezika i ćirilice da nije nikšićkog profesora srpskog jezika Veselina Matovića.
Možda vas zanima:
ČUVARI TRADICIJE I KULTURE Da li znate u koliko se država piše ćirilicom?
Različita pisma odražavaju bogatstvo i raznolikost evropske kulturne baštine.
Vreme kada se ćirilica branila životom! Ovi učitelji su bili spremni da se odreknu svega
Ko zna da li bi iko pomenuo, a kamoli posvetio neko svoje delo uspomeni na žrtvu 14 uglednih učitelja iz Bjelopavlića, koji su pre 97 godina platili životima odbranu srpskog jezika i ćirilice da nije nikšićkog profesora srpskog jezika Veselina Matovića.
Možda vas zanima:
ČUVARI TRADICIJE I KULTURE Da li znate u koliko se država piše ćirilicom?
Različita pisma odražavaju bogatstvo i raznolikost evropske kulturne baštine.
Vreme kada se ćirilica branila životom! Ovi učitelji su bili spremni da se odreknu svega
Ko zna da li bi iko pomenuo, a kamoli posvetio neko svoje delo uspomeni na žrtvu 14 uglednih učitelja iz Bjelopavlića, koji su pre 97 godina platili životima odbranu srpskog jezika i ćirilice da nije nikšićkog profesora srpskog jezika Veselina Matovića.
Printscreen
Možda vas zanima:
ČUVARI TRADICIJE I KULTURE Da li znate u koliko se država piše ćirilicom?
Različita pisma odražavaju bogatstvo i raznolikost evropske kulturne baštine.
Vreme kada se ćirilica branila životom! Ovi učitelji su bili spremni da se odreknu svega
Ko zna da li bi iko pomenuo, a kamoli posvetio neko svoje delo uspomeni na žrtvu 14 uglednih učitelja iz Bjelopavlića, koji su pre 97 godina platili životima odbranu srpskog jezika i ćirilice da nije nikšićkog profesora srpskog jezika Veselina Matovića.
Možda vas zanima:
ČUVARI TRADICIJE I KULTURE Da li znate u koliko se država piše ćirilicom?
Različita pisma odražavaju bogatstvo i raznolikost evropske kulturne baštine.
Vreme kada se ćirilica branila životom! Ovi učitelji su bili spremni da se odreknu svega
Ko zna da li bi iko pomenuo, a kamoli posvetio neko svoje delo uspomeni na žrtvu 14 uglednih učitelja iz Bjelopavlića, koji su pre 97 godina platili životima odbranu srpskog jezika i ćirilice da nije nikšićkog profesora srpskog jezika Veselina Matovića.
Možda vas zanima:
ČUVARI TRADICIJE I KULTURE Da li znate u koliko se država piše ćirilicom?
Različita pisma odražavaju bogatstvo i raznolikost evropske kulturne baštine.
Vreme kada se ćirilica branila životom! Ovi učitelji su bili spremni da se odreknu svega
Ko zna da li bi iko pomenuo, a kamoli posvetio neko svoje delo uspomeni na žrtvu 14 uglednih učitelja iz Bjelopavlića, koji su pre 97 godina platili životima odbranu srpskog jezika i ćirilice da nije nikšićkog profesora srpskog jezika Veselina Matovića.
Možda vas zanima:
ČUVARI TRADICIJE I KULTURE Da li znate u koliko se država piše ćirilicom?
Različita pisma odražavaju bogatstvo i raznolikost evropske kulturne baštine.
Vreme kada se ćirilica branila životom! Ovi učitelji su bili spremni da se odreknu svega
Ko zna da li bi iko pomenuo, a kamoli posvetio neko svoje delo uspomeni na žrtvu 14 uglednih učitelja iz Bjelopavlića, koji su pre 97 godina platili životima odbranu srpskog jezika i ćirilice da nije nikšićkog profesora srpskog jezika Veselina Matovića.
Možda vas zanima:
ČUVARI TRADICIJE I KULTURE Da li znate u koliko se država piše ćirilicom?
Različita pisma odražavaju bogatstvo i raznolikost evropske kulturne baštine.
Vreme kada se ćirilica branila životom! Ovi učitelji su bili spremni da se odreknu svega
Ko zna da li bi iko pomenuo, a kamoli posvetio neko svoje delo uspomeni na žrtvu 14 uglednih učitelja iz Bjelopavlića, koji su pre 97 godina platili životima odbranu srpskog jezika i ćirilice da nije nikšićkog profesora srpskog jezika Veselina Matovića.
Ćirilica je takođe zabranjena i u Bosni, a praksa njene zabrane nastavljena je i u kasnijem periodu. Po ulasku Austrougarske vojske u Srbiju skidani su i uništavani javni natpisi na ćirilici i zamenjivani latiničnim. Sačuvano je više uredbi o zabrani ćirilice u Srbiji, kao i fotografije na kojima austrougarski vojnici skidaju ćirilične natpise i zamenjuju ih latiničnim.
Borba protiv ćirilice, započeta 1914. godine traje čitav vek i posebno je bila izražena u periodu trajanja Titove Jugoslavije, kada je kroz institucije nametana latinica. Dobro je poznat takav primer zabrane ćirilice u svim dokumentima i publikacijama Jugoslovenske Narodne Armije. A koliko su pojedinci, institucije i ustanove u Republici Srbiji danas uistinu srpski najbolje možemo da vidimo u njihovom odnosu prema ćirilici.
(Rasen)
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)