Kako su Srbi branili Beč 1683. godine: Hajduci u senci velike bitke koja je promenila istoriju Evrope
Kada se osmanska vojska pod vođstvom velikog vezira Kara Mustafe 1683. godine našla pred zidinama Beča, istorija Evrope našla se na prekretnici. Bitka za Beč često se prikazuje kao sukob između Habsburške monarhije i Osmanlijskog carstva, uz pomoć poljskog kralja Jovana Sobjeskog. Međutim, retko se pominje da su u toj borbi učestvovali i Srbi – kao hajduci, pomoćne čete i vodiči kroz Balkansko zaleđe, koje je bilo ključno za protivudar savezničkih snaga.
Srpski hajduci pod komandom austrijskih generala
Veliki broj Srba koji su živeli u pograničnim oblastima tadašnje Ugarske – posebno u Banatu, Bačkoj i Sremu – već su se borili protiv Osmanlija kao hajduci, lokalne gerilske jedinice koje su podržavale habsburšku vojsku. Mnogi od njih bili su bivši uskoci i ratnici iz krajiških oblasti, iskusni u ratovanju protiv turske vojske.
Pod vođstvom Pavla Nestorovića, Đorđa Seča i Vikentija Zmajevića, srpski dobrovoljci učestvovali su u prethodnim okršajima, a zatim i u kontraofanzivi nakon bitke za Beč. Njihova uloga bila je izviđačka, podrška pri oslobadanju tvrđava i vođenje savezničkih trupa kroz turske teritorije, koje su Srbi dobro poznavali.
Možda vas zanima:
TUŽNA STRANA VELIKOG RATA Ovo je autentično i potresno pismo jedne srpske majke sinu na frontu
Majke i sestre onih koji su otišli da brane otadžbinu u Velikom ratu danonoćno su se molile za njihovo spasenje, a kao svedok ove dirljive borbe koja se odvijala daleko iza fronta danas je ostalo jedno pismo…
POSLEDNJE PROROČANSTVO TARABIĆA Počeće opšti rat, Kosovo će biti srpsko, a Srbiju će ON spasiti propasti
Jedna stvar spasiće nas propasti po predanju Tarabića!
Možda vas zanima:
TUŽNA STRANA VELIKOG RATA Ovo je autentično i potresno pismo jedne srpske majke sinu na frontu
Majke i sestre onih koji su otišli da brane otadžbinu u Velikom ratu danonoćno su se molile za njihovo spasenje, a kao svedok ove dirljive borbe koja se odvijala daleko iza fronta danas je ostalo jedno pismo…
POSLEDNJE PROROČANSTVO TARABIĆA Počeće opšti rat, Kosovo će biti srpsko, a Srbiju će ON spasiti propasti
Jedna stvar spasiće nas propasti po predanju Tarabića!
Možda vas zanima:
TUŽNA STRANA VELIKOG RATA Ovo je autentično i potresno pismo jedne srpske majke sinu na frontu
Majke i sestre onih koji su otišli da brane otadžbinu u Velikom ratu danonoćno su se molile za njihovo spasenje, a kao svedok ove dirljive borbe koja se odvijala daleko iza fronta danas je ostalo jedno pismo…
POSLEDNJE PROROČANSTVO TARABIĆA Počeće opšti rat, Kosovo će biti srpsko, a Srbiju će ON spasiti propasti
Jedna stvar spasiće nas propasti po predanju Tarabića!
Uloga Srba u operacijama posle Beča
Nakon pobede nad Turcima, usledio je Veliki bečki rat (1683–1699), tokom kojeg je Habsburška monarhija počela da oslobađa teritorije južno od Save i Dunava. U tom periodu, Srbi su činili jezgro pomoćnih trupa, a mnogi su pozvani da pređu u Austriju i nasele pogranična područja kao „graničari“.
Upravo u tom kontekstu dolazi i do Velike seobe Srba 1690. godine, kada je patrijarh Arsenije III Čarnojević poveo srpski narod ka severu, tražeći zaštitu pod okriljem Habsburga. Ova migracija bila je direktna posledica srpskog učešća u ratu – narod koji je pomogao Austriji nije mogao ostati na milost i nemilost Osmanlijama kada je front pomeren nazad.
Badisches Landesmuseum
Zanimljivosti koje istorija potiskuje
– Pavle Nestorović, jedan od srpskih vojnih lidera, imao je čin general-feldmaršala i bio je visoko cenjen od strane cara Leopolda I.
– Srpski vojnici su nosili specifične narodne nošnje, sablje i šubare, a habsburška vojska ih je često koristila za ratne varke i zasede.
– Srpski hajduci su učestvovali u oslobađanju Novihrada, Višegrada, Segedina i Bečeja, pre nego što su ušli dublje u Panonsku niziju.
– U znak zahvalnosti, car Leopold je potpisao Privilegije za srpski narod, čime je formalno priznao Srbe kao poseban narod u Monarhiji – sa sopstvenim sveštenstvom, autonomijom i pravom na vojnu službu.
Zašto je važno podsetiti se ove uloge
Zato što Srbi nisu bili samo pasivne žrtve velikih sila, već aktivni činilac u odlučujućim događajima evropske istorije. U vreme kada su carevine odlučivale sudbinu Balkana, srpski hajduci, sveštenici i narod na granici birali su stranu – i platili je i borbom i izgnanstvom. Njihova uloga u odbrani Beča i oslobađanju Panonije deo je evropske, a ne samo srpske istorije.
„Nikad nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole…“ – Tajna ljubavi u rečima Mome Kapora
Momo Kapor bio je jedan od onih stvaralaca koji su umeli da običan život pretvore u umetnost. Pisac, slikar, novinar i boem, ostavio je iza sebe desetine knjiga, stotine crteža i bezbroj rečenica koje su obeležile epohu. Njegove priče su tople, ironične i duhovite, a u njima se prepoznaje duh Beograda, ali i nostalgija za vremenom koje je nestalo.
Staroslovenski bogovi Perun i Svetovid u srpskoj tradiciji
Još pre dolaska hrišćanstva, Sloveni su na ovim prostorima slavili svoje bogove. Na vrhu staroslovenskog panteona stajao je Perun, bog groma, rata i munja, dok je Svetovid bio bog svetlosti, proroštva i obilja. Njihova moć simbolično je vezivana za prirodne sile – oluje, žetvu, bitke i plodnost, a njihovi tragovi mogu se naslutiti i u današnjim običajima srpskog naroda.
Mačkov kamen – Najkrvavija bitka Velikog rata i najpotresnije pismo Nadežde Petrović
Prvi meseci Velikog rata doneli su Srbiji i slavu i strahotu. Bitka na Ceru (15–20. avgust 1914.) bila je prva velika pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu – srpska vojska odbacila je neprijatelja preko Drine. Taj trijumf podigao je moral celog naroda, ali je za moćnu Austro-Ugarsku vojsku bio težak poraz i poniženje, te je krenula u još veću agresiju
Kad je Desanka Maksimović čuvala ovce na Bukulji: Pesnikinja koja je volela tišinu šuma
Tiha planina, tiha žena, glasna poezija
Zašto su stari Srbi stavljali nož ispod jastuka? Zaboravljeni običaji vezani za spavanje
Verovanja i rituali pred san bili su nekada neizostavni deo srpske svakodnevice – od zaštite od zlih sila do prizivanja mirnog sna.
Komentari(0)